Nije sve u lovi... ima nešto i fudbalu

Iskustvo je pokazalo da u fudbalu nije samo najvažnije uložiti novac, pokupovati dobre igrače i osigurati uspeh. Milioneri spremni da ulažu u najpopularniju igru u svetu, ipak, moraju da znaju da tim koji sastave, mora da igra fudbal.

Razočaranje ruskog tajkuna Romana Abramoviča prošle srede u Moskvi bilo je ogromno. Njegov tim bio je na korak od osvajanja prve titule Lige šampiona, ali je promašaj Nikolasa Anelke sa bele tačke, srušio sve snove velikog gazde.

Roman Abramovič je od dolaska na čelo Čelsija, 2003. godine, uložio 750 miliona evra u klub. Najveći deo novca dao je za kupovinu igrača, ali je dobar deo usmeren na saniranje zatečenih dugova.

Glavni cilj bila je kruna Lige šampiona. Pet sezona čekao je na taj trenutak, ali je na finalnom meču u Moskvi shvatio da je kiksnuo na poslednjem koraku.

Bio je spreman da svakog igrača nagradi sa po 130.000 evra, a strelce, koji će londonski klub odvesti u istoriju sa po 330.000 evra, ali je taj novac ipak uštedeo.

Pretrpljeni šok u Rusiji, kažu poznavaoci, doveo je u pitanje ostanak Abramoviča na čelu Čelsija, jer kažu, da posle svega uloženog, što mu se na kraju nije isplatilo, gubi interesovanje za fudbal. Rus je izgleda spreman da nađe sebi novu zabavu.

Veliki novac, doduše duži niz godina, uložio je i Masimo Morati u Inter, a ostao je praktično praznih ruku. Statistike kažu da je od dolaska na čelo Intera 1995. godine potrošio više od 800 miliona evra, ali da mu to nije pomoglo da ostvari san - osvajanje titule evropskog klupskog prvaka.

Morati se slabo zadovoljio sa tri osvojena skudeta, od kojih dva za zelenim stolom, što svakako ne može biti satisfakcija.

Ove sezone završili su učešće u Ligi šampiona u osmini finala, iako je prethodnih godina kupio zvezde poput Vijerija, Ronalda, Adrijana, Verona, Roberta Karlosa i Zlatana Ibrahimovića, što se svakako ne može nazvati uspehom za klub sa ambicijama kakve ima Inter.

Masimo Morati, kažu, ima ispred sebe (ne)dostižan cilj - veliki "pehar sa ušima", koji je Inter osvajao dva puta u zlatnom periodu šezdesetih godina prošlog veka.

On, za razliku od Abramoviča, nema nameru da se povuče, već naprotiv veliki motiv da nastavi, budući da je njegov klub do jedinih evropskih trofeja stigao kada je njegov otac bio predsednik kluba. Primarni cilj, po dolasku u Inter, još uvek nije ostvaren - da nadmaši velikog tatu.

(www.mtsmondo.com)