FSS izneo zanimljiv predlog za reorganizaciju Superlige. Razmatra se uvođenje plej-ofa i plej-auta, povećanja baraža, promena kalendara...
Da li vam se sviđa aktuelni format Superlige? Da li biste voleli da se promeni i da od sezone 2015/2016 dobije novi oblik, duži, zanimljiviji, sa više utakmica? Drugi deo sezone počinjao bi oko 20. februara a završavao se početkom juna i trajao bi oko 16 nedelja. U parnim godinama bi se igralo 15 kola, u neparnim 18.
Fudbalski savez Srbije organizovao je "okrugli sto", na kojem su generalni sekretar Zoran Laković i direktor Superlige Vladimir Bulatović novinarima predstavili tri koncepta Superlige, kao moguća rešenja za naredne sezone.
O ovoj temi diskutovano je i sa superligašima, koji se uglavnom slažu da bi format trebalo menjati, a kao posebno interesantan istaknut je treći predlog.
U periodu od 1990. do 2018. godine format elitnog takmičenja menjao se čak devet puta, a liga je brojala od minimum deset do najviše 21 kluba.
Uprkos tome što poslednjih pet sezona nije bilo promena, FSS teži ka pronalaženju idealnog rešenja, koje bi zadovoljilo klubove, uskladio kalendar sa UEFA kalendarom, uticalo na povećanje regularnosti i neizvesnosti, ali i u ekonomskom i marketinškom smislu donelo boljitak.
Prvi predlog je da format takmičenja ostane isti, dvokružni sa 16 timova, s tim što bi doživeo blage promene u kalendaru takmičenja. Ni kod drugog predloga ne postoje veće razlike u odnosu na aktuelni sistem. Uveo bi se veći broj baraža, zajedno sa četrnaestoplasiranim u doigravanje bi išao i klub koji je na kraju takmičenja osvojio 13. mesto. Oni bi razigravali sa trećeplasiranim i četvrtoplasiranim ekipama iz Prve lige (3-14 i 4-13).
Razmatrana je i mogućnost smanjenja lige na 14, 12 ili 10 klubova, ali postoji strepnja di takav potez doveo do "beogradizacije" Superlige i gušenja fudbalskih centara u Srbiji.
Najzanimljiviji je treći predlog i on podrazumeva konkretne promene. Po njemu, Superliga bi brojala isto 16 klubova, ali bi se posle 30. kola i dvokružnog sistema igrao plej-of i plej-aut. Za titulu i izlazaka u Evropu konkurisalo bi osam timova iz gornjeg dela tabele, dok bi ostali nastavili takmičenje u borbi za opstanak.
U plej-ofu i plej-autu igrao bi se jednokružni bod sistem svako sa svakim. Postoji dilema da li bi se u toj fazi prilikom određivanja parova primenjivao Bergerov sistem ili bi se preslikao primer iz Poljske, gde bi četiri bolje rangirana tima imala domaćinstvo više u odnosu na slabije rangirane klubove iz svoje grupe. U tom slučaju, lider iz prvog dela takmičenja bi pred svojom publikom igrao utakmice protiv klubova koji su po rangu odmah ispod njega (domaćin drugom, trećem, četvrtom i petom).
Broj osvojenih bodova posle prvog dela sezone bi se delio sa dva, a u slučaju neparnog broja bodova zaokružena bi bila gornja cifra. Dakle, ukoliko bi neko posle 30. kola imao 55 bodova, drugu fazu takmičenja dočekao bi sa 28 bodova. Time bi se povećala regularnost i u velikoj meri doprinelo neizvesnosti takmičenja. Gol razlika iz prve faze prenela bi se u drugu.
Iz Superlige bi ispala dva poslednjeplasirana tima, dok bi klub na 14. mestu igrao baraž sa trećeplasiranim iz Prve lige.
FSS razmatra je i mogućnost uvođenja dva kalendara za parne i neparne godine.
Prvi deo sezone počinjao bi oko 13. jula a završavao se početkom decembra i trajao bi oko 20 nedelja. U parnim godinama igrala bi se 22 kola, u neparnim 19. Svi klubovi Superlige moraće da imaju reflektore na svojim stadionima, jer će zbog letnjih vrućina termini za odigravanje utakmica biti večernji.
Celokupna sezona trajala bi oko 36 nedelja. I takmičenje u Kupu bi doživelo određeni promene i umesto jedne utakmice četvrtfinala igrale bi se dve, kao što je slučaj sa polufinalom. Za trofej u Superkupu bi se takmičili šampion i pobednik Kupa, a prednost domaćeg terena imao bi prvak države.
Predlog je i da se broj stranaca poveća sa četiri na šest (3+3). Svaki klub imao bi pravo da angažuje po tri igrača iz država bivše SFRJ.
Svaka sezona počinjala bi utakmicom Superkupa, a završavala bi se finalom u nacionalnom Kupu.