Nema potrebe više birati reči kada je u pitanju Dik Advokat.
Neće se Srbi naljutiti i ako se ne javi više nikada...
Jednostavno, nema potrebe više birati reči kada je on u pitanju. Advokat je, u rekordno kratkom roku, uspeo da ukaže Srbima koliko su fudbalski nemoćni i na tome mu iskreno mogu zahvaliti. Na kraju, biće on dobro plaćen za taj savet koji je podelio, bilo da posle fijaska u tišini Humske ulice podnese ostavku, što je danas retkost, ili dobije otkaz od onih koji su letos doneli procenu da je baš on "taj".
Sada, kada je i stolicama na stadionu Partizana jasno da nije, najmanje što je ova u pojam ubijena fudbalska nacija zaslužila, jeste tihi rastanak sa Holanđaninom i izvinjenje onog, ili onih, koji su nas od novembra 2013. do avgusta 2014. držali bez selektora, a onda doneli ovu katastrofalnu procenu, posle koje će najverovatnije propustiti još jedno veliko takmičenje.
Možda ne bi bilo loše da dođe i do nekog preuzimanja odgovornosti, mada smo se i od toga odvikli, pa ćemo brzo i na tome prestati da insistiramo...
Nije ni 2015. godina, a vreme je da polako počnemo da razmišljamo o 2018.
Poslednji EURO igrali smo 2000. godine, kada se većina reprezentativaca igrala u pesku u vrtiću, a osim u slučaju veleobrta u nastavku kvalifikacija, bićemo i punoletni TV posmatrači tih turnira, s obzirom na to da ćemo narednu šansu dobiti 2020. godine.
Neuspesi se mere decenijama, tokom kojih su se Srbi na njih svikli, pa im ni ovakvi porazi više ne padaju tako teško... To je najgore što nečijem sportu može da se dogodi. Mirenje sa prosečnošću, a rezultati govore da više nisu ni prosečni.