Ovo je priča o čika Paji, čoveku koji je jednom došao na stadion Partizana i nikada ga nije napustio. On već 46 godina brine o crno-beloj kući na Topčiderskom brdu.
Davne 1959. godine tada sedmogodišnji Pavle Simić ušetao je na stadion JNA i seo u počasnu ložu, na mesto gde je svojevremeno sedeo tadašnji jugoslovenski lider Josip Broz-Tito.
Za Pavla je to bio prvorazredni događaj. Ali, nije ni slutio da će mu taj dan odrediti dalji tok života.
Jednom kada je ušao na stadion Partizana, tada stadion Jugoslovenske narodne armije (JNA), nikada ga više nije napustio.
"To je za mene bila velika čast, da Tito tu sedi i ja na njegovoj stolici... U to vreme nisam bio svestan značaja i veličine Partizana i uopšte jugoslovenskog fudbala...", počeo je priču čika Paja za zvanični YouTube kanal FK Partizan.
Bio je smešten u Domu za nezbrinutu decu. Tamo je stalno bio uz domara Boža Radisavljević, koji mu je bio jedina porodica. A stadion Partizana - jedini dom.
"Bio sam mirno i poslušno dete i uvek sam mu pomagao u Domu, a on me je za nagradu dovodio na utakmice. On je dopunski radio kao redar i stalno smo dolazili, gledali smo utakmice i tako sam zavoleo Partizan".
Čim je napunio 18 godina, Pavle Simić je izvadio ličnu kartu kako bi mogao da dobije redarmku legitimaciju u Partizanu.
"To je bio broj, odnosno značkica na kojoj je pisalo 'stadion JNA'. Ja sam bio radostan, bio sam glavni na stadionu, postao sam redar, dobio sam broj, od 1968. godine to je postalo meni stalno zanimanje", priseća se čika Paja.
Od tog dana on drži ključeve stadiona Partizana i punih 46 godina je posvećeni čuvar svakog igrača, trenera, navijača...
Za Pavla je to bio prvorazredni događaj. Ali, nije ni slutio da će mu taj dan odrediti dalji tok života.
Jednom kada je ušao na stadion Partizana, tada stadion Jugoslovenske narodne armije (JNA), nikada ga više nije napustio.
"To je za mene bila velika čast, da Tito tu sedi i ja na njegovoj stolici... U to vreme nisam bio svestan značaja i veličine Partizana i uopšte jugoslovenskog fudbala...", počeo je priču čika Paja za zvanični YouTube kanal FK Partizan.
Bio je smešten u Domu za nezbrinutu decu. Tamo je stalno bio uz domara Boža Radisavljević, koji mu je bio jedina porodica. A stadion Partizana - jedini dom.
"Bio sam mirno i poslušno dete i uvek sam mu pomagao u Domu, a on me je za nagradu dovodio na utakmice. On je dopunski radio kao redar i stalno smo dolazili, gledali smo utakmice i tako sam zavoleo Partizan".
Čim je napunio 18 godina, Pavle Simić je izvadio ličnu kartu kako bi mogao da dobije redarmku legitimaciju u Partizanu.
"To je bio broj, odnosno značkica na kojoj je pisalo 'stadion JNA'. Ja sam bio radostan, bio sam glavni na stadionu, postao sam redar, dobio sam broj, od 1968. godine to je postalo meni stalno zanimanje", priseća se čika Paja.
Od tog dana on drži ključeve stadiona Partizana i punih 46 godina je posvećeni čuvar svakog igrača, trenera, navijača...
"Od 1968. godine možda, sveukupno na 50-ak nisam bio na stadionu, nisam radio kao redar, ali to je morao da bude debeo razlog", kaže Simić.
Gledao je mnogo utakmica Partizana, ali jednu nikada neće zaboraviti - 1984. godina pobeda Partizana nad Kvins Park Rendžersom 4:0, nakon što je u Londonu Partizan poražen 2:6.
Pogledajte celu priču sa Pavlom Simićem (od 08:00) i ostale priloge sa kanala FK Partizan na YouTube