Utakmica Intera sa Đenovom, po svemu sudeći, nagovestila je nešto što ćemo gledati do kraja sezone - "nerazure" pod komandom Nemanje Vidića.
Tri su razloga zbog kojih su realna očekivanja da ćemo Nemanju Vidića gledati često u dresu Intera do kraja sezone.
Prvi, iako je možda izbor Andrea Ranokija - Žuan Žezus bio logičan, jer su to igrači u udarnim fudbalskim godinama, sa njima dvojicom u centru odbrane je i jedan Samir Handanović izgledao plašljivo i nemoćno na terenu.
Drugi, reakcija italijanskih novinara, ali i Masima Moratija i Erika Tohira na igru Vidića u pobedi nad Đenovom od 3:1, toliko je pozitivna da će treneru Robertu Manćiniju biti veoma teško da ga, u kombinaciji sa nastupima Ranokije i Žezusa, ponovo pošalje na tribine.
I treće, a što je potvrđeno MONDU iz izvora bliskih našem bivšem reprezentativcu, Vidić je odlučio da "povuče" suprugu Anu i dečicu iz Mančestera i najavio da će ih upisati u englesku školu u Milanu, što očigledno upućuje na to da će ostati "nerazuro", uprkos brojnim spekulacijama da će se već posle pola godine u Italiji vratiti na Ostrvu.
Vidić je, možda i sam nesiguran oko toga kako će se snaći u Seriji A, odlučio da sam doputuje u Milano, a da porodicu neko vreme ostavi u Engleskoj, s obzirom na to da su sinčići Luka, Stefan i Petar odrasli u Mančesteru i da su tamo pohađali školu i vrtiće.
Italijani pišu o tome da je, posle perioda dva meseca tokom kojih Manćini nije ni pomišljao da koristi Vidića (često ga nije ni vodio na gostovanja), održano nekoliko sastanaka u klubu i da su, veruje se, stvari "legle", što je moglo da se vidi i u nedelju u matine terminu od 12:30, kada je Srbin potvrdio pobedu golom u svom stilu, glavom posle kornera.
Dobio je najviše ocene u timu Intera, a reporteri sa "Meace" nisu ga toliko hvalili zbog pogotka, već zbog toga što je Inter posle dugo vremena delovao potpuno staloženo na terenu, samouvereno i neki od novinara zasluge za to pripisali su upravo njemu.
Vidić je, od početka sezone, do rastanka Intera sa trenerom Valterom Macarijem, bio neizostavan u startnoj postavi, ali je smenjeni šef insistirao na tome da se igra 3-5-2 i, opšti je utisak bio, da se naš fudbaler najslabije snalazio u postavci u kojoj nikad nije igrao u karijeri, za razliku od starosedelaca Ranokije, Žezusa, Marka Andreolija i Uga Kampanjara.
Stoga mu je Manćini, koji se vratio u Inter 14. novembra, uzeo ulogu startera i probao sa Italijanom i zamenikom kapitena. To je u svakom slučaju bila loša procena.
Do utakmice sa Đenovom, Inter je prešaltovan na 4-4-2, dobio samo jednu utakmicu, protiv Kjeva u gostima (0:2)! Primao je i po četiri gola, na gostovanju Romi (4:2), gubio na "Meaci" od solidnog Udinezea (1:2), spašavao živu glavu u meču sa Lacijom kod kuće (2:2, bilo je 0:2), itd. Remiji sa Milanom i Juventusom (1:1) skoro da su se računali kao pobede i nešto je moralo da se promeni, jer je slavni italijanski klub sve vreme bio u donjem delu tabele.
Manćini je utakmicu sa Đenovom, koja je u Milano stigla kao peta na tabeli, počeo u sastavu: Handanovič - Kampanjaro, Vidić, Andreoli, Dambrozio - Medel, Guarin - Palasio, Ernaneš, Podolski - Ikardi.
To je formacija koju je najčešće koristio u Mančester sitiju, sa kojim je bio prvak Engleske i osvajač FA kupa.
Dalje? Prepustićemo reč italijanskim fudbalskim analitičarima, kao i bivšem predsedniku Moratiju.
"Vidić? Doneo je mir u glavama naših igrača golom koji je presudio meč, ali je bilo važno imati ga na terenu i dok je bilo neizvesno. Bio je siguran u pas igri i verujem da može da pronađe još bolju formu", rekao je Morati.
Jedan od komentara na igru Užičanina, bio je...
"Nevezano za gol, diktirao je igru odbrane odlično. Tim je izgledao dobro, uopšte se nije rizikovalo u igri. Bili su primetni simptomi mentalnog sazrevanja cele ekipe, a sve je počelo iz odbrane", pisao je jedan od novinara, koji se, možda, obraćao i Manćiniju, podsećajući ga na izgled ekipe sa Ranokijom i Žezusom.
"Vidić na prvom mestu. Vratio se posle dugo vremena i izgledao kao igrač na koga možete da se oslonite. Možda bi ga trebalo isprobati u paru sa Ranokijom, pre nego sa Žezusom", oseća reporter da Andreoli neće ostati Manćinijev prvi izbor i sugeriše s kim bi Vidić trebalo da igra u paru.
Međutim, nije mali broj analitičara koji Manćiniju pokušavaju da kažu da je, zapravo, najbolji tandem štopera koji ima u ekipi: Vidić i Gari Medel! Uostalom, mnogi su i očekivali da će to biti tandem, kada su Srbin i Čileanac stigli iz Premijer lige, ali to nije bio slučaj ni kod Macarija, a ni kod Manćinija.
Za sada...
Pored fantastičnog izbora vezista, koji neosporno ima u klubu, Manćini je nastavio Macarijevu prasku da Medela koristi na poziciji defanzivnog veziste, gde on jeste blistao tokom Svetskog prvenstva u Brazilu, ali je igrač takvog tipa, pravi "pit bul", možda donekle i kompatibilan sa visokim Vidićem. No... Manćini svakako najbolje zna.
Ima i onih koji su videli mane u Nemanjinom nastupu.
"Bio je siguran, ali se pitam šta bi bilo kada bi manje loptu dodavao horizontalno, a više direktno u sredinu. Deluje kao da ne rizikuje dovoljno kod pas igre i da izabere pogrešnu stranu kada se na trenutak otvori prostor za dublji pas", pisao je jedan od reportera i možda donekle bio u pravu, ali treba reći i da je teško igrati sa puno samopouzdanja sa loptom u nogama, kada ste dva meseca menjali samo dve stolice - onu na klupi i onu u VIP loži.
Bilo je i onih koji su, možda, malo i preterali u pohvalama...
"U danu kada je Lukas Podolski debitovao za Inter u ulozi startera, a Đerdan Šaćiri dobio ovacije zbog pojavljivanja na klupi, glavne uloge u pobedi nad Đenovom pripale su dvojici najkontroverznijih fudbalera u prvom delu sezone, Nemanji Vidiću i Frediju Gvarinu. Njihovi nastupi podsetili su šta je zapravo Inter imao u svom kampu, dok je dovodio pojačanja", pisao je autor teksta i podsećao da su obojica izgledala potpuno demoralizovano u većem delu sezone, a da su zapravo igrači svetske klase.
"Odlaskom Macarija i dolaskom Manćinija, prvo zbog problema sa mišićima, a potom i zbog stvaranja tenzije (autor očigledno ima saznanja o tome da je Vidić bio nezadovoljan, prim. aut), štoper iz Srbije bio je opran u mašini i ostavljen da se suši, kao onaj stari dres koji svi imamo i koji smo previše puta nosili na fudbal. Bio je spreman bacanje. Ali, suspenzije Ranokije i Žezusa, standardnih u 11, naterale su Manćinija da otvori ormar posle dva meseca, još od utakmice Inter - Verona 2:2 i da pronađe protagonistu koji je bio označen kao problem", piše i nastavlja.
"Imao je šta da vidi. Uprkos tome što je Manćini bio izričit da će računati pre svega na Italijana i Brazilca, zbog čega je Srbin patio, on je izašao na teren i podsetio sve da i dalje ima i znanje i snagu, zbog kojih zaslužuje šansu. Naročito zbog toga što se Inter, u međuvremenu, vratio na igru u liniji, koju on najbolje poznaje".
"Iako je bilo potrebno da strgne prašinu, pokazao nam je klasu, koja ga je učinila kapitenom Mančester junajteda. Ranokija i Žezus imaju zbog čega da budu zabrinuti", konstatuje na kraju teksta.
Možda je Vidiću baš to bilo potrebno, da odigra takav meč, da oseti podršku javnosti u zemlji u kojoj je sa 33 godine bio "klinac"... Da igra, nije i neće zaboraviti.