Ove sezone je u Ligi Evrope značajno povećan ulog, ali njen pobednik ipak može da ostane "kratkih rukava".
Izveštavajući sa žreba osmine finala Lige Evrope, u petak rano popodne, napisali smo da je ovo prva sezona u kojoj je osvajaču drugog po značaju evropskog klupskog takmičenja garantovano mesto u narednom ciklusu Lige šampiona.
Tačno, ali ne sasvim.
Tim koji 27. maja u Varšavi podigne pehar, imaće "u džepu" mesto u plej-of rundi kvalifikacija za Ligu šampiona, a direktno u grupnu fazu plasiraće se samo u slučaju da osvajač Lige šampiona ostvari pravo učešća i kroz svoje nacionalno prvenstvo.
Ako bi budući prvak Evrope u svojoj zemlji završio ispod mesta sa koga/kojih se ide direktno u Ligu šampiona, iskoristio bi pravo ulaska u elitu kao branilac titule i time primorao osvajača Lige Evrope da se kvalifikuje kroz dvomeč plej-ofa.
Takvih primera u 21. veku nije bilo mnogo, ali ih je bilo.
Recimo, Liverpul je 2005. godine penalima trijumfovao u nezaboravnom istanbulskom finalu protiv Milana, dok je u Premijer ligi zauzeo peto mesto.
UEFA je tog leta napravila presedan, dodelivši klubu sa Enfilda "vajld kard" za učešće u kvalifikacijama, koje je morao da igra od prvog kola, zajedno sa prvacima najslabijih fudbalskih zemalja Evrope, sve to kako šampion "starog kontinenta" ne bi ostao uskraćen za mogućnost odbrane trona.
Prvobitna ideja bila je da Everton, kao četvrtoplasirani u Premijer ligi, u korist gradskog rivala bude prebačen u tadašnji Kup UEFA, ali je takav predlog odbila engleska fudbalska asocijacija.
Da ubuduće ne bi bilo sličnih komplikacija, u Nionu su izglasali pravilo da evropski prvak ima garantovan nastup u Ligi šampiona sezonu kasnije, bez obzira na to šta je uradio u domaćem prvenstvu.
Na tom amandmanu profitirao je Milan 2007, kada je po plasmanu u Seriji A trebalo da igra poslednju rundu kvalifikacija za Ligu šampiona, ali i Čelsi 2012, kada je u Premijer ligi bio tek šesti.
Tada je četvrtoplasirani Totenhem umesto u kvalifikacije za Ligu šampiona morao direktno u grupnu fazu Lige Evrope - zbog limita od četiri kluba za zemlje sa najvećim koeficijentom uspešnosti - dok bi po novom pravilu zadržao to pravo, a Engleska bi imala "4+1" učesnika elitnog takmičenja (četiri direktno, jedan u plej-of).
Zanimljivo je i šta bi se desilo ako bi Ligu šampiona i Ligu Evrope osvojili timovi iz iste zemlje (npr. Engleske, Španije ili Nemačke), koji po plasmanu u nacionalnom prvenstvu ne bi mogli u Ligu šampiona.
Tada bi prvak Evrope išao u grupnu fazu LŠ, pobednik Lige Evrope u plej-of rundu kvalifikacija, a četvrtoplasirani iz nacionalnog prvenstva u grupnu fazu LE, jer bi u suprotnom ta zemlja po formuli "5+1" bila u prilici da "probije" novouspostavljeni limit od pet ekipa.