CIRKUS I PRETEČA

Izgleda da huligani nisu pročitali prethodnu kolumnu Nebojše Petrovića ovde na ovom portalu. Jer, da jesu, ne bismo opet gledali one jezive scene na "večitom derbiju". Evo Nešinog osvrta na subotnju utakmicu. Mislimo, "utakmicu".

Izvor: MN Press/arhiva

Zemljo Srbijo, otvori se!

Kažu, nema pobednika u Večitom derbiju. To znači da nema ni gubitnika. Greška.

U subotu je država Srbija izgubila još jednu bitku sa huliganima. Nije bilo neizvesnosti. Glatko i očekivano. Iz dvojke u dvojku. Kvota 1,10. Armija varvara, kojoj rezultat utakmice odavno nije predmet interesovanja, razvila je zastave i podigla mačeve. Urlali su i likovali u znak pobede. Još jedne u nizu. Rat Varvarima je skoro pa gotov. Varvarima ništa nije sveto. U stanju poremećene svesti i nagonu rušilačke zanesenosti, zaboraviše čije ime nosi objekat koji su odabrali za obračun.

U trijumflanom zanosu, opijeni svetlošću reflektora uživeli su se u glavne uloge
nove fudbalske tragedije.

Molim? Nije bilo mrtvih? Zar je tragedija samo kad neko strada? Zar treba da čekamo da neko strada? Krvave glave i razbijene arkade bili su znaci upozorenja godinama pre Hejsela.

TRAGEDIJA! Bruka! Definitivni slom svih nas koji na bilo koji način imamo veze sa fudbalom. Zato što ćutimo i ne reagujemo. Čekamo da bude mrtvih! Čekamo srpski Hejsel.

U svom divljaškom transu, nisu varvari obratili pažnju da se na bojnom polju nalaze deca. Nevina stvorenja koja tek stiču svest o navijačkoj strasti. Na nagovor roditelja, opredelili su se za jedan od dva kluba. Tek treba da formiraju mišljenje o razlozima pripadnosti jednim ili drugim bojama. Pokušavaju da shvate zašto njihovim očevima telefoni zvone sa "Nebo se otvorilo" i "'Ajmo Milivoje". Maštali su o svojoj prvoj utakmici i dočekali dan da ponosno prošetaju svoj prvi dres.

Vratili su se uplakani i istraumirani. Budiće se u znoju narednih dana. U noćnim morama, sve dok im scene straha ne ispare iz sećanja. Dok se ne pretvore u magloviti kadar prošlosti. U izbledeli trenutak šoka iz detinjstva. U ružan san.

Radio sam analizu utakmice sa dva bivša asa Večitih. Boško Đurovski i Vlada Vermezović. Svedoci onog velikog Derbija o kojem sam pisao u prošloj kolumni. Pripadnici generacija koje su pisale istoriju srpske svetkovine.

Vojevalo se i tada. Ali na terenu. Viteški.

"Bilo je tuča između navijača", priča Vermez i nastavlja: "Ali, su to bile ferke. Golim rukama. Jedan na jedan ili deset na deset. I to daleko od stadiona. Niko nije dirao igrače, jer su oni bili svetinja. Odrastao sam u Železniku, okružen vatrenim zvezdašima. Nezaboravno detinjstvo. Vraćali smo se zajedno sa utakmica. Autobusom, jer nisam imao auto. Ko izgubi, plaćao bi klopu. Ovo danas je izgubilo smisao. Dobilo drugu konotaciju. Nije mi bilo svejedno na putu ka stadionu. Užasno je to da se u svom gradu ne osećate bezbedno na dan najvećeg praznika srpskog fudbala".

Setili su se druženja i zajedničkih proslava u restoranu kod pokojnog Hatune na Novom Beogradu. Milko, Vermez, Boško i ostalo društvo. Peckanja, anegdote, vicevi, urbane legende... Smeha koliko hoćeš.

"Dolazio je tamo i pokojni 'Belgija' (jedan od nekadašnjih vođa navijača Partizana). Pričalo se o svemu, najviše o Zvezdi i Partizanu. Bez psovki i provokacija. Nije bilo zle krvi. Samo respekt".

Boško je uspešniji od Vermeza. Ima dve pobede više u međusobnim okršajima. Tri više ukupno u Derbijima. Poravnati su samo u broju postignutih golova. Nula - nula.

"Samo sam za golove siguran", smeje se Vermezović. Ove druge podatke, kaže, ne pamti.

"Ostaje mi velika žal što Partizanu nikada nisam dao gol", jada se Boško. "Najbliži sam bio u 76. Derbiju. Oduzeo sam loptu Radanoviću, nastavio kretanje, uklizao na centaršut Nikolića i za malo bio kratak, ali je zato Milko to iskoristio i ubacio loptu u praznu mrežu".

Brat bratu ukrao gol, kao Parker Kataiju protiv Vojvodine.

"Da, ali Milko nije bio u ofsajdu", pecka Vermezović dok prati na ekranu akciju iz koje je Zvezda postigla drugi gol tog 18. maja 1986. godine. "Ali, Bole, ti si ovde sve dobro uradio. Zašto te grize savest?".

"Ma, morao sam da ga dam. Pogledajte, to je zicer. Sad mi je još više žao", maše rukama neutešni Đurovski.

Suprotstavio sam ih u kvizu. Zgodan način da se evociraju uspomene. Pitanja u vezi samo sa derbijima u kojima su obojica bili među akterima.

"Jednom smo i razmenili zastavice, kao kapiteni. Sećam se i svečanosti u Studentskom domu pre tog Derbija, kada smo morali da držimo govore".

Vermezović daje tačan odgovor na prvo pitanje: Ko od igrača Partizana nije počeo pomenuti Derbi u kojeme je Boško promašio zicer?

Setio se da su Admir Smajić i Miloš Đelmaš često bili u nemilosti trenera. Tipuje na Admira i osvaja poen.

Zvezda je slavila 2:0, Sulejman Halilović bio junak utakmice, Živan Ljukovčan skinuo sjajnu šansu Manceu, a trener gostiju Bjeković izjavio da je Partizan glupo izgubio.

"Ne sećam se kako smo izgubili, ali ako je Đaško (Bjeković, prim. aut.) rekao glupo, onda je to zaista bilo tako. On je uvek govorio ono što misli", kaže Vermezović.

Drugo pitanje je vezano za Derbi broj 79 (12. oktobar 1986. godine). Ko je od igrača Zvezde dobio šansu sa klupe na stadionu JNA?

Partizan traži iskupljenje posle eliminacija iz Evrope od Borusije i Kupa Maršala Tita od Radničkog iz Kragujevca. Velibor Vasović je na klupi Zvezde protiv tima sa kojim je dogurao do finala Kupa evropskih šampiona. Derbi za koji vlada neviđeno interesovanje. Fudbalska groznica trese Jugoslaviji.

Tenzija dostiže tačku usijanja.

Svaka priča počinje i završava se jednim imenom. Milko Đurovski!

Ljubimac Severa, prvi put na neprijateljskoj strani. Onaj kome su do juče klicali. Onaj kome su se klanjali. Onaj sa magičnom bankom na dresu sada grize da zatrese Zvezdinu mrežu. Bez trunke sentimentalnosti. I najbolji je na terenu.

Dovodi do ludila Elznera koji ga ruši u finišu prvog poluvremena, a Abdulahu pokazuje na penal. Mali Dika debituje, ali mu se ne tresu noge. Zaustavlja šut Vokrija sa bele tačke, sever u transu.

Partizan ipak stiže do vođstva preko Smajića, a četiri minuta pre kraja Abdulahu sankcioniše novi start Elznera u kaznenom prostoru.

Neće valjda opet Vokri. Možda Čapljić? Ili Katanec... Ne!

Sever očima ne veruje. Nemoguće da će On. Zar baš mora? Zašto sad? Rane su sveže... Neeeeee...

Milko je neumoljiv. Zakucava iza Stojanovića. Ma bukvalno cepa mrežu. U tom šutu sve kipti od besa. Uf, kakva osveta svima koji nisu makli prstom da ga zadržena "Marakani".

Delirijum na JNA. Euforija. Jug je dobio novog heroja. Sve mu je oprošteno.

"Vidiš da se radovao", dobacuje Vermezović Bošku na opasku sa početka kviza da Milko nije želeo da proslavi prvi gol protiv Zvezde. "Mora da si bio u bunilu pa nisi ni primetio", pecka Vermezović.

"Nije krivo bunilo, nego Vasović. Odlučio je da me zameni i postoji detalj koji niko ne zna. U trenutku kada je video moj broj na tabli, Milko je dotrčao do klupe Zvezde i počeo da vređa Vasovića. Ne smem da vam kažem šta mu je sve rekao. Zamislite danas igrača Partizana koji vređa Zvezdinog trenera zbog neke izmene u toku utakmice!", priseća se Boško Đurovski.        

Pre čuvenog transfera koji je uzdrmao Jugoslaviju, Vermezović je vodio žestoke duele sa Milkom.

"Uvek ga je bio glas bezobraznog i plahovitog momka. Šta je sve govorio sudijama, to nije normalno. Međutim, ružnu reč rivalu na terenu, nikada! Sada prvi put čujem za ovu diskusiju sa Vasovićem, ali nisam iznenađen. Jednostvano, to je bio Milko. Tempirana bomba", nadovezuje se Vermezović.

Boško, poput Vermeza, uz pomoć logike odgovara na pitanje u kvizu:

"Znam da je Vasović uvek tražio neko iznenađenje. Zato tipujem na Musemića".

Tačno. Izjednačenje. Boško proslavlja osvojeni poen, a mi ga podsećamo da je Husref zamenio baš njega u drugom poluvremenu. Nije mu ni na kraj pameti. To je bio Milkov Derbi i sve drugo se zaboravilo iste večeri.

Idemo dalje. 21. avgust ’85. Derbi broj 77. Podela bodova, 1:1. Ko su bili strelci?

"Ovaj datum mi je poznat", pokušava Vermez. "To je nekih 15-ak dana pre Manceove pogibije. Sećam se njegovog gola protiv Budućnosti, ali ovaj Derbi mi je totalna nepoznanica. Može li pomoć prijatelja?"

Čitam im sastave, možda proradi memorija.

PARTIZAN: Omerović, Radović, Rojević, Vermezović, Čapljić, Radanović, Smajić, Stevanović (Đelmaš), Mance, Varga, Đukić (Vučićević).

C. ZVEZDA: Ljukovčan, Radovanović, Janković, Elzner, Ivanović, Krmpotić, Nikolić, B. Đurovski, Musemić, M. Đurovski, Đurović.

"Ništa mi ne pada na pamet. Neka budu Varga i Milko", kocka se Vermez.

"Sećam se kroz maglu. Moguće da je Varga za njih, a Musemić za nas", dodaje Boško.

Držim ih u neizvesnosti. Kreće kratak snimak utakmice, sa legendarnim komentarom Vladanka Stojakovića. Čuveni promukli glas podseća nas da je to bio Derbi za pamćenje.

Karte planule još u pretprodaji. Kod tapkaroša dostigle cenu od 500.000 dinara (50 nemačkih maraka).

Počelo je šansama Đukića i Mancea, uzvratili su Boško i Milko.

Na sredini terena Partizan superiorniji zahvaljujući raspoloženom debitantu Goranu Stevanoviću. Plavi briljira, deli lopte, dribla, asistira. Jednom rečju - diriguje.

Kada se umorio, uz ovacije sa tribina napušta teren. Zvezda preuzima inicijativu. Radanović obara Milka, koji sa bele tačke vara Omerovića. Niko i ne sluti da je to poslednji gol mlađeg Đurovskog protiv Partizana.

Nikolić, Musemić i Milko propuštaju šasnu da nokautiraju rivala i kazna stiže u 90’. Radovanović je ’kratak’, lopta stiže do "Ušketa" Vučićevića koji ne okleva i snažnim udarcem šalje je ispod Ljukovčana. Ludnica na jugu. Tresu se tribine.

U studiju uzbuđenje dostiže vrhunac. Vermezović skače na gol Partizana kao da je Vladanko ne vidi lepo ključni trenutak akcije i uporno tvrdi da je strelac Varga:

"Mi smo rekli Varga, molim lepo", umiru od smeha obojica, još uvek pod utiskom snimka. "U to vreme, bilo je onako kako kaže reporter na televiziji", nastavljaju šeretski.

I ko je kriv "Ušketu" što je Vladanko rekao Varga.

Poslednje pitanje. Ko je sudio 84. Derbi. 3 maj ’89? Poslednji međusobni okršaj

"Branko Bujić", kao iz topa će Vermez.

"Ne sećam se da li je Zoran Petrović sudio u to doba", dvoumi se Boško. "Mislim da jeste i tipujem na njega".

Loše misle obojica. Pravdu je delio Dušan Čolić. Zvezda slavila 3:1, najzapaženiji pojedinac Robert Prosinečki. Na njegov sjajan gol, odgovara Slađan Šćepović. U karakterističnom stilu, glavom. U nastavku, Jurić koristi idealan Piksijev korner, Stošić odličnu asistenciju Đurovića i tim Dragoslava Šekularca osvaja bodove.

Učesnici kviza su u čudu kada im kažem da nijedan njihov Derbi nije sudio isti sudija. Počelo je Kravićem iz Tuzle, zatim Ilijevski (Skoplje), Bešlin (Kikinda), Abdulahu (Novi Pazar) i završilo se sa sugrađaninom Čolićem.

One druge Derbije, jednom ili drugom, sudili su Dragojlović, Mamić, Šumić, Jović, Zuber, Korolija, Vukićević, Zoran Petrović, Glavina, Glažar i Vlajić.

"Da li je moguće?", ne veruje Vermezović. "Bilo je grešaka, ali ih niko nije shvatao zlonamerno. Strašno je da danas imamo samo Mažića. Pola Srbije navija za Zvezdu pola za Partizan i suludo je a priori otpisivati sudiju samo zbog navijačke opredeljenosti. Šta ako se Mažić povredi?"

Srećom, žilav je. Ovaj cirkus u subotu, bio mu je osmi uzastopni. Deseti ukupno. I pogrešio je. Konačno. Bio je penal nad Balažicom. Pobogu. I robotu se omakne jednom u 900 minuta.

"Sećam se jedne kardinalne greške Zorana Petrovića", sinulo je Bošku. "Naš golman Ivković je odbranio šut i ostao na zemlji, a Zvonko Živković mu nije dozvolio da se pridigne. Partizan je to iskoristio i postigao gol. Znam da je Tomica danima posle toga kukao na sudiju".

Kukao i psovao. Ali, daleko od kamera. Više za sebe. Šapatom, da neko ne čuje. Ko je on da javno pljuje internacionalca koji sudi Svetsko prvenstvo. Bilo bi ga sramota.

Srećom, Mažića niko nije pljuvao u subotu.

Šta?

Jeste?

Ko?

Ma, dajte, molim vas. Govorimo o onima čije se izjave uzimaju za ozbiljno!

Kraj kviza. Nerešeno. Vermezović - Đurovski 1:1. Rezultat je u drugom planu.

Svaka reč, svaka opaska, anegdota, doskočica, uspomena ili sećanje na viteške dane Derbija dvojice starih šmekera vrede više nego bilo koji detalj sa ovog poslednjeg mučenja na Rajkovom stadionu.

Vermez i Boško pripadaju nekoj drugoj priči. Oni su junaci klasika koji zauzimaju počasno mesto u fudbalskoj biblioteci. Dueli njihovih generacija su sportsko nasleđe jednog lepog i nezaboravnog vremena. Udžbenici na koje nikada neće pasti prašina.

Zaslužuje li bar nešto od subote mesto na toj polici?  

Eventualno asistencija Saše Ilića ka Baboviću. Ali i kapiten Partizana pripada nekoj drugoj epohi. Ni stilom, ni ponašanjem, ne uklapa se u ova kokuzna vremena. Vremena varvarskih osvajanja.

Razmišljao sam dugo o gostima za emisiju dva dana posle utakmice. Pokušao sam da stupim u kontakt sa Komesarom za bezbednost Milivojem Mirkovom. Jednim od retkih ljudi u našem fudbalu koji voli da se meša u svoj posao. I koji ima hrabrosti da imenuje i upire prstom. Jedini koji je u subotu oko 18.30 časova, u jeku varvarizma, insistirao da se utakmica otkaže.

Nije se javljao. Posle nekoliko sati dobio sam od njega SMS sledeće sadržine:

"Nebojša, uz dužno poštovanje tebi i tvojoj emisiji, molim te za razumevanje. Nema više smisla da pričam jednu istu stvar po ko zna koji put, a da oni koji treba da me čuju, ne žele ili nemaju sluha za to. Dok drugi mudro ćute, ja ispadam zanesenjak kod tvojih gledalaca koji su takođe svesni gde leži problem i zašto se ne rešava. Ovo je problem sa kojim treba da se pozabavi čitavo društvo, ali je jasno da ne postoji volja institucija za borbu protiv huligana. Ne postoji svest o tome koliko ovi incidenti štete fudbalu u celini.Samo je pitanje dana kada će UEFA pod pritiskom ostalih članica preduzeti konkretne mere jer njoj eskalacija nasilja nikako nije u interesu. Meni je žao zbog toga, ali je to neminovnost. Samo se pitam za koju cenu i do koje mere je država spremna da toleriše ove situacije u fudbalu. Žao mi je samo povređenih žandara i policajaca koji su ispali žrtve huliganske bezobzirnosti. Igranje fudbala po svaku cenu i pod ovakvim okolnostima samo vodi u još dublje probleme. Izvinjavam se tebi i tvojim gledaocima, ali te još jednom molim da me kao čovek razumeš".

 Razumem. Zašto bi pas lajao, ako vetar nosi. Nema svrhe.

Neša Petrović