Samo trojica su ostavili zapažen rezultat.
Dolaskom Rusa Andreja Černišova na klupu Spartaka iz Subotice produžena je lista inostranih trenera u srpskom fudbalu. Njih nema mnogo (ne računajući one poreklom iz bivše Jugoslavije), većina je za zaborav, ali trojica su ostvarili rezultate koji se i dalje pamte.
Podsetimo ih se...
Hronološki gledano, izdvajaju se Mađar Ilješ Špic, koji je Partizanu doneo dve titule prvaka države (1947. i 1949), kao i tri trofeja nacionalnog Kupa, zatim Lotar Mateus, sa kojim su crno-beli u sezoni 2003/04. ušli u grupnu fazu Lige šampiona, i Valter Zenga, kojeg se navijači Crvene zvezde rado sećaju jer je u sezoni 2005/06. prvo uveo ekipu u grupnu fazu Lige Evrope, a zatim i osvojio "duplu krunu" u domaćem šampionatu.
Ni Mateus ni Zenga se, međutim, nisu dugo zadržali. Otišli su posle godinu dana, prvi razočaran ugovorom, a kasnije je u autobiografiji pisao i da je sa Partizanom igrao nameštene utakmice, drugi jer se navodno njegovoj supruzi Rumunki, Raluki, nije dopadao život u Beogradu.
Titulu sa Partizanom osvojio je i Avram Grant, prethodno trener Čelsija, Portsmuta, Vest Hema... On je u januaru 2012. nasledio Aleksandra Stanojevića koji mu je ostavio velikih 10 bodova prednosti u odnosu na Zvezdu, pa Izraelac i nije imao težak posao da sačuva tu razliku. Grant se, međutim, nije dugo zadržao u Humskoj. Svega šest meseci, tokom kojih i pored osvojenog trofeja nije ostavio pozitivan utisak.
"Večiti" su imali najviše stranaca na svojim klupama, a pre Spartaka izuzetak je bilo Smederevo.
U isto vreme kada i Zenga u Zvezdi, na stadionu kraj Dunava radio je Haime Bauza. Španac je doveden krajem novembra 2005. umesto Tomislava Sivića. Ispunio je cilj i sačuvao poljuljanu ekipu u ligi, na 10. mestu, ali je odmah potom i otišao dalje.
Treneri domaćih klubova bili su još Zdenjek Zeman i Rikardo Sa Pinto (Crvena zvezda), te Jirgen Reber (Partizan), međutim, njihovi učinci bili su ispod očekivanja.
Strani stručnjaci, ili kako se ispostavilo u našem slučaju "stručnjaci", sedeli su i na klupi nacionalnog fudbalskog tima. Prvi put od osamostaljenja, Srbiju je kao selektor vodio Havijer Klemente, a nedavno i Dik Advokat.
Klemente, ili kako je Španac često nazivan po dolasku – "Mali Napoleon", sedeo je na klupi "orlova" godinu i po dana i za to vreme nije uspeo da nas odvede na Evropsko prvenstvo u Austriji i Švajcarskoj 2008. godine.
Ništa više nismo dobili angažovanjem Dika Advokata. Holanđanin se u Srbiji zadržao svega tri meseca i za to vreme odigrao nerešeno sa Jermenijom, izgubio od Danske i doživeo prekid utakmice sa Albanijom. Sve to nagovestilo je neuspeh u minulim kvalifikacijama za EURO 2016. u Francuskoj.
Kako će Černišov proći u Spartaku, vreme će pokazati. Pred njim je težak zadatak da ekipu spasi od ispadanja, ali pedigre koji ima ovaj 47-godišnji Rus iz igračkih dana i sa početka trenerske karijere, zaslužuje poštovanje.
Uz pomenute strance mnogo je trenera koji su iz raznih razloga za neke "domaći", a za neke "strani", pa ih nismo posebno izdvajali. Među njima su: Zlatomir Zagorčić, Slaviša Stojanović, Robert Prosinečki, Čedomir Janevski, Boško Đurovski, Dušan Bajević, Dragi Kanatlarovski, Stevica Kuzmanovski, Zoltan Sabo...