Nakon što je Konte, kako kažu u Italiji, "pobegao" u Čelsi, "azuri" će dobiti petog selektora u poslednjoj deceniji.
Nakon što je, prema mnogim mišljenjima, Antonio Konte pobegao glavom bez obzira sa klupe reprezentacije Italije, pomalo "izdao" nacionalni tim i prihvatio prvu pravu ponudu koja je pred njega stavljena od odlaska iz Juventusa pre nepune dve godine, "azuri" su dobili petog selektora u poslednjoj deceniji.
To je doskorašnji trener fudbalera Torina, Đanpjero Ventura. Za sada, on je i dalje glavni kandidatat da na klupi reprezentacije Italije nasledi Antonija Kontea, piše Gazeta delo Sport, ali navodi se i da su ostale samo formalnosti da budu dovršene do njegovog imenovanja po završetku Evropskog prvenstva u Francuskoj, 10. jula.
Za mesto novog selektora Azura posle EURO 2016, kada Konte odlazi u Čelsi, spominju se još selektor Albanije Đani De Bjazi i trener Sampdorije Vićenco Montela, no Ventura slovi za favorita.
Torino neće praviti smetnje 68-godišnjem Venturi, a jako oružje imaće u tome što ga na klupi Italije želi i novi tehnički direktor reprezentacije Marčelo Lipi.
Predsednik FS Italije Karlo Tavekio najavio je da će ime Konteovog naslednika saopštiti pre početka šampionata u Francuskoj.
Od povlačenja Lipija sa klupe, posle titule svetskog prvaka osvojene 2006. u Nemačkoj, "azure" su prilično neuspešno vodili Roberto Donadoni, ponovo Lipi, Ćezare Prandeli i Antonio Konte, koji je na tu dužnost stupio 14. avgusta 2014.
Od Berlina 2006, gde su Italijani osvojili četvrtu titulu prvaka sveta pobedom nad Francuskom u finalu Mundijala, do danas, jedini uspeh bio je plasman u finale Evropskog prvenstva 2012. u Poljskoj i Ukrajini, u kojem je Italija teško poražena od Španije, a selektor je bio Prandeli.
Do 1960. godine, osim u retkim slučajevima, reprezentaciju Italije vodile su razne tehničke komisije, a izuzeci su Vitorio Poco koji je bio selektor 1912, 1924. i potom od 1929. do 1948. godine, a samostalno su radili samo još Augusto Ranjone od 1925. do 1928. i Karlo Karcano od 1928. do 1929.
Karlino Bereta vodio je reprezentaciju 1952. i 1953, Đuzepe Vijani 1960, Đovani Ferari 1961. a Edmondo Fabri od 1962. do 1966. godine, posle čega je selektorska komisija poslednji put bila na čelu jedne od najjačih reprezentacija svih vremena.
Počev od 1967. godine i imenovanja Feručija Valćaregija, Italija nikad više nije imala više od jednog selektora u isto vreme, a ređali su se Fulvio Bernardini (1974/75), legendarni Enco Berzot (1975/1986), prvak sveta 1982. godine, Azeljo Vičini (1986/1991), Arigo Saki (1991/1996), Ćezare Maldini (1997/1998), Dino Zof (1998/2000), Đovani Trapatoni (2000/2004), Marčelo Lipi (2004/2006, 2008/2010), Roberto Donadoni (2006/2008), Ćezare Prandeli (2010/2014) i Antonio Konte (2014/2016).
Najbolji procenat pobeda ima Vitorio Poco, 69%, u periodu od 1929. do 1948. godine (87 – 60 – 16 – 11), a titule prvaka sveta pored Poca (1934, 1938) i Berzota (1982) osvajao je još samo Lipi (2006). Prvak Evrope bio je Valćaregi (1968).