Da, dogodilo se: Island izbacio Englesku!

"Uveren sam da, bez obzira na način na koji budemo želeli da igramo, bićemo pokriveni na svim pozicijama. Sistem vam ništa neće osvojiti. Fudbaleri su ti koji dobijaju utakmice".

Ovo je, 1. juna uoči polaska u Francusku, izjavio vremešni selektor reprezentacije Engleske, Roj Hoždson, koji za platu od četiri miliona funti ima zadatak da gleda Premijer ligu sa VIP mesta i izabere 11 najboljih koji se tu takmiče.

Da nema ama baš nikakvu ideju šta radi, učinilo nam se u grupnoj fazi, a bilo nam je jasno već početkom drugog poluvremena večeras u Nici, kada je konačan ishod poslednjeg meča osmine finala na EURO 2016 mogao već polako da se predvidi:

Engleska - Island 1:2 (1:2) u nezaboravnoj noći za 332.000 stanovnika Islanda, od kojih je desetina došla u Francusku, a ostatak žalio što nije.

Debitant na velikim takmičenjima pružio je još jednu herojsku borbu za svoju malu zemlju, potpuno obesmislio finansijsku, logističku i bilo kakvu drugu moć kojom raspolažu FA, Premijer liga i neshvaćeni Hodžson, samo još jedan čovek u nizu koji se nadovezao na blamaže nekada "gordog albiona".

Četvrti put uzastopno Englezi ispadaju EP već posle prve utakmice eliminacija, a do daljeg ostaće upamćeni kao nacija koja NIKADA nikoga nije pobedila u utakmici "nokaut" faze na EURO turnirima. Jednom, samo jednom za sve ove godine i decenije, Englezi su prošli dalje na evropskim prvenstvima, i to 1996. kada su bili domaćini i uspeli da izbace Špance na penale, posle 0:0.

Ovog puta nisu stigli ni do penala, delom i zbog toga što ih je selektor ubedio da je najbolje rešenje da rade sve obrnuto od onoga kako su igrali tokom sezone. Napadači su postali vezisti, krila zamenila strane, oni koji su navikli da ulaze s klupe i menjaju ritam ili nisu bili korišćeni ili su bili ubacivani prekasno, oni koji su se navikli na uloge startera ubacivani su s klupe da "nešto" urade, najneprijatnije minute na terenu dobio je igrač koji je cele sezone bio povređen, jedanaestorka koja je odigrala najslabiji meč na turniru počela je i ovaj presudni - poslednji!

Ali, dosta o Englezima.

Da Hodžsonova "sistem u fudbalu ne znači ništa" zvuči još tragičnije, pobrinula se - ne četa, bolje reći posada - koju je na teren poslao kapetan, Šveđanin, Lars Lagerbek. U svakom trenutku utakmice Island je znao šta želi i kako želi do toga da dođe, pa čak i kad je sve počelo neplanirano, penalom i vođstvom Engleske u 4. minutu.

Par desetina sekundi kasnije već je bilo 1:1, a u 18. minutu "ribari" su prešli u vođstvo i to odigravši prostu, efektnu i tačnu akciju, kakvu Englezi nisu sastavili za 94 minuta igre u Nici.

Na poluvremenu, Lagerbek je tačno predvideo šta će se dogoditi - tri haotične izmene Hoždsona u kojima će ofanzivniji menjati manje ofanzivnog igrača i tako stvarati privid inicijative, tako da je svojim momcima rekao da urade tačno ono što je i potrebno protiv ekipe koja nema glavu (čitaj: vezni red).

Vejn Runi se obrukao na poziciji plejmejkera, koja i nije njegova, tako da je i to ceh koji bi Hodžson trebalo da plati, a deluje da Islanđani nisu imali ama baš ništa protiv da, dok stoje i čekaju u svojoj geometrijski tačnoj zoni, lopta najviše bude u posedu Runija.

Indikativno - sve do 94. minuta i centaršuta ležernog Danijela Staridža za ponovo prekasno uvedenog Džejmija Vardija, Englezi nisu imali šansu za gol, a mogli su da prime tri, od kojih bi onaj "makazicama" bio zaista spektakularan.

Odavno smo naučili da posed lopte ne znači ama baš ništa, pa bi tako konstatacija da su Englezi bili bolji, a Islanđani srećniji bila zamka u koju bi upao svako ko moderan fudbal posmatra po broju odigranih i povezanih pasova - dalje ide tim koji je više bio tim, ispada sastav, koji nije delovao kao ekipa.

Dakle - agonija engleskog fudbala na snazi je i dalje, samo su protivnici koji ih na to podsećaju različiti.

GOLOVI:

Gledali smo neverovatan meč! Englezi su poveli pogotkom kapitena Vejna Runija u 4. minutu, sa bele tačke, posle faula koji je nepotrebno golman Hanes Haldorson napravio nad Rahimom Sterlingom.

No, nije istekao 6. minut, a već su "ribari" poravnali rezultat. Posle auta sa desne strane, visoki Kari Arnason odigrao je "temenom" na peterac gde se njegov kolega, štoper, Ragnar Sigurdson iskrao čuvarima i klizećim startom savladao Džoa Harta, koji je već u 18. minutu napravio novi kiks.

Islanđani su u stilu Barselone, serijom kratkih pasova na malom prostoru, zaludeli englesku odbranu, Kolbin Sigtorson namestio se na udarac na ivici šesnaesterca, pucao u stranu po zemlji, Hart se bacio ali mu je lopta prošla "kroz šaku" i završila u mreži - 1:2 već u 18. minutu.

Od tog trenutka, do kraja utakmice, Englezi su napadali i napadali i stvorili manje šansi od Islanda, koji je imao dve stopostotne prilike za 1:3 i još nekoliko opasnih kontri kojima je mogao da dokusuri prepotentnog protivnika, no i ovo je bilo dovoljno.

Pogledajte sva tri detalja u "iz minuta u minut sekciji izveštaja".

NAJAVA:

Engleska i Island? Reklo bi se sudar fudbalske imperije i zalutalog putnika, slučajnog prolaznika, ali ako znamo da je "ribarima" ovo prvo pojavljivanje na velikim takmičenjima i da su pod vođstvom Šveđanina Larsa Lagerbeka odmah ostvarili veliki rezultat i plasirali se u nokaut fazu, šta reći za Engleze koji – pazite ovo – NIKADA nikoga nisu pobedili u eliminacijama na evropskim prvenstvima?

Da, dobro ste pročitali.

Engleska danas igra za drugi prolaz dalje na EURO turnirima, a prvu pobedu u 90 minuta, jer je Albion taj jedan plasman u polufinale 1996. na Vembliju izborila na penale.

Inače, Engleska je na penale eliminisana sa šest od poslednjih osam svetskih i evropskih prvenstava na kojima je učestvovala, od toga tri puta uzastopno sa EURO turnira: 1996. u polufinalu od Nemačke (1:1, 5:6), 2004. u četvrtfinalu od Portugalije (2:2, 5:6) i 2012. u četvrtfinalu od Italije (0:0, 2:4).

Englezi su, doduše, 1968. bili treći, ali tada su eliminacije počinjale od polufinala (odmah posle kvalifikacija) i izbacila ih je – Jugoslavija!