Bio je kapiten Luki Modriću, a sada je konobar...

Pročitajte sjajnu priču o bivšem fudbaleru Silviju Cavriću koji je bio kapiten Luki Modriću, a zbog povrede je morao da prekine karijeru i sada se bavi ugostiteljstvom. Kaže, da bi po ugovoru, trebalo petinu svoje plate da daje Mamiću.

Ovaj hrvatski fudbaler koji je rođen u julu 1985. godine međutim već pet godina nije odigrao nijedan fudbalski meč zbog povrede kičme. Iz tog razloga morao je da se okrene "alternativnim poslovima", a za razliku od mnogih njegovih kolega koji u toku karijere otvore svoje restorane, kafane i klubove - on je zaposlen u baš jednom takvom u Velikoj Gorici.

Radi kao konobar i srećan je. Ali, mnogo je propatio dok se nije pomirio sa tim da više ne može da igra fudbal.

Baš u kafiću u kom radi u Velikoj Gorici dolazi veliki broj ljubitelja fudbala koji na velikim ekranima gleda njegove nekadašnje saigrače i kolege, a i ne sluti da ih je kafom ili pivom upravo poslužio nekadašnji veliki talenat reprezentacije Hrvatske i Dinama.

Dok je on nosio tacnu - njegov nekadašnji saigrač iz Dinama i momak kome je u tom trenutku i tom uzrastu bio kapiten, u pitanju je najbolji hrvatski fudbaler Luka Modrić, postiže gol protiv Turske i dovodi Hrvatsku u vođstvo u prvoj utakmici "kockastih" na nedavnom završenom evropskom prvenstvu u Francuskoj.

"Igrali smo zajedno u Dinamu, došli smo otprilike u isto vreme, on iz Zadra, a ja iz Pule, i odmah smo se našli. Stanovali smo zajedno šest meseci, on, ja i Marko Čirjak, još jedan naš saigrač iz te generacije", počeo je priču, čini nam se iz ovog razgovora - harizmatični, Silvio Cavrić za portal "CityPortal.hr".

Od tih godina u mlađim kategorijama Dinama i reprezentacije Hrvatske prošlo je mnogo.

"Sad to zvuči malo smešno, čovek igra u Real Madridu, ali imam fotografiju na kojoj smo u dresu reprezentacije zajedno. Ja s kapitanskom trakom na ruci, a on odmah pokraj mene. Čudno je to videti iz ove perspektive", kazao je Cavrić koji je rođen u Sisku.

Trenutno ima 31 godinu, a karijeru je morao da završi nakon velikih problema sa leđima. U trenutku kada je nastupao za Inter iz Zaprešića dobio je udarac đonom u leđa i od tada nije bio onaj "stari". Imao je veliki otok, kako on kaže veličine "rukometne lopte", ali nakon što je to "splasnulo" nastavio je igrati i u tom trenutku nije znao da su mu pukla "dva diska" u kičmi.

"U jednom trenutku sam shvatio da više ne ide dalje. Tad sam igrao u Albaniji i vratio sam se u Zagreb, pokušao to rešiti i nekim alternativnim metodama, ali kad su lekari videli slike, bilo je jasno da moram na operaciju. Ta dva puknuta diska u kičmi uništavala su živac, nije bilo druge".

Tada je čuo tužnu vest.

"Doktor mi je rekao da bi možda mogao i opet igrati, da su šanse dobre, ali godinu dana nakon operacije pozvao me i rekao: ‘Dečko, ostavi se ti fudbala, bavi se nečim drugim u životu’".

Priča da je novac koji je zaradio u Dinamu potrošio "usput", a da je sav novac koji je zaradio u Albaniji potrošio na lečenje i operacije. Tih prvih godinu dana nakon "penzije" je teško podneo i shvatio je da mora da nađe novi posao. Prvo je - verovali ili ne - počeo da istovara nameštaj, i to sa onakvim leđima... Potom je pokušao da radi u osiguranju, nije mu se dopalo, a od tada se "pronašao" u ugostiteljstvu - kao konobar.

"Imao sam u tom trenutku 26 godina, celi život sam posvetio fudbalu i taj trenutak, kad shvatiš da je gotovo, nemoguće je opisati. Užas. Pazi, od četvrte godine treniram fudbal, bio sam talent, počeo nešto i zarađivati, otvarale su se prilike, i dogodi se da više ne može raditi ono što radiš celi život, što ti je stil života. Jednostavno sam protrnuo. Što sad? Kuda sad? Kako?", upitao se Silvio Marić.

No, da se vratimo danima Dinamu...

Cavrić je u Dinamo Zagreb stigao iz Pule, a njegov tadašnji tim je tražio 500.000 maraka. Mamiću nije "palo na pamet" da plati taj novac za jednog 15-godišnjaka, pa su se našli na 80.000. Na početku mu nije bilo nimalo lako u novom okruženju.

"Bio sam još dete, dođeš tu kao padobranac, nikoga ne znaš, a u Dinamu su svi već "fakini", svi se znaju… A ja dolazim kao ‘mali seljak’ iz Istre. U prvo vreme su me baš šikanirali. U početku su me smestili u stan s Eduardom da Silvom i Patriceom Kwedijem. Ostao sam tamo dva meseca, delio sam sobu s Eduardom, koji mi nije ostao u lepoj uspomeni".

Zašto?

"Škanirali su me i njih dvojica kad sam tek došao, pogotovo Eduardo. Evo, recimo, čovek mi nije dao da stavim stvari u ormar. S Kwedijem sam se posle zbližio, znali smo i izaći, ali s Eduardom nikad. Iako, Eduardo je s većinom saigrača bio na nekoj distanci, malo na svoju stranu".

Međutim, sadašnji fudbaler Real Madrida i najbolji igrač reprezentacije Hrvatske Luka Modrić ostao mu je u lepom sećanju, a po sopstvenom priznanju i sada se znaju čuti iako su im karijere otišle u potpuno suprotnim smerovima.

"Po čemu ga pamtim? Po pedantnosti! Sve svoje stvari uvek je uredno slagao, tačno se znalo gde šta stoji. Ili, recimo, kad popije sok, odmah odnese čašu, opere je, obriše i spremi u ormar. I živciralo ga je što nas dvojica nismo takvi. Čak i izvan terena je bio drukčiji. Mi smo znali izaći nakon utakmice, popiti nešto, išao je i on s nama, ali uvek je imao granicu. Već kao klinac bio je pravi profesionalac, potpuno posvećen tome da postane fudbaler. I na tome mu skidam kapu, a zbog toga je i postao ono što je danas. Evo, ne sećam se da sam ga ikad video da se napio. A izlazili smo jako puno puta…", priča Cavrić.

Luka Modrić je nakon Dinama otišao u Totenhem, da već poslednjih pet sezona nosi dres Reala.

"Čim sam prvi put vidio Luku na terenu, shvatio sam da je drukčiji od nas ostalih. Imao je tu neku posebnu harizmu. U početku je malo kasnio za nama, kasnije je ušao i u reprezentaciju, tad je bio stvarno sitan, ali u jednom trenutku smo mi ostali počeli stagnirati, a on je odjurio prema gore".

Zanimljivo, njegov tadašnji menadžer Zdravko Mamić sa njim je potpisao ugovor koji je vrlo sporan. Štaviše, on nije bio jedini koji je tako prolazio sa "prvim čovekom modrih", pa je poput Eduarda i nekih drugih fudbalera morao da odvaja 20% svoje plate i da daje Mamiću. Pita se, da li bi i ovu konobarsku morao da deli sa njim i kako će se snaći za baškiš? 

"Potpisao sam građanski ugovor s njim, u kojem piše da mu ide 20 posto ako se negde prodam. Od svake moje plate njemu ide petina.Taj ugovor je potpisan doživotno, nikad nije prekinut i još postoji. Trebao bi ga nazvati da ga pitam što je s platom u "Dobrom danu", uputit ću ga na Žaca da se dogovore", kazao je Cavrić sa osmehom.

Govorio je i o Ćiri Blaževiću, Anti Čačiću i mnogim drugim stvarima. Ceo tekst pročitajte ovde!