"Nerviramo jedan drugog na terenu, ali to je normalno", kaže Manojlović. "I pored lepih reči moram da priznam da ume da mi ide na živce na terenu", dodaje Ristić.
Golman Crvene zvezde Filip Manojlović i zamenik kapitena, levi spoljni Mihailo Ristić, zajedno nastupaju u crveno-belom dresu od omladinskog tima, a saigrači su i kroz nacionalne selekcije.
O višegodišnejm drugarstvu, dvojica mladih fudbalera govorili su za klupski sajt.
"Mlađi sam od Rileta godinu dana, tako da kada je on došao u kadete nismo bili u istoj ekipi. Upoznao sam ga tek naredne sezone kada smo obojica zaigrali za omladince i tu je naše prijateljstvo i počelo. Ta generacija Zvezdinih omladinaca bila je nadmoćnija u odnosu na sve ostale ekipe i bez problema smo osvojili ligu", podsetio je Manojlović, rođen 1996. godine.
"Igre u omladincima su nas zbližile, a kroz utakmice, turnire i svakodnevne treninge postoli smo drugari. Sada, kada smo u prvom timu, mogu da kažem da smo pravi prijatelji", dodao je Ristić.
Manojlović se prisetio i saigračevih prvih dana po dolasku u Zvezdu iz Bijeljine.
"Sećam se da Rile dođe na trening, odradi sve i odmah ode kući. Na početku se nije mnogo družio sa nama i potpuno ga razumem. Njemu je bilo mnogo drugačije nego meni. U klubu sam od 12. godine, sa tom generacijom sam prošao mnogo toga, znali smo se odlično i družili smo se i van terena. Odmah kada je došao, Rile je bio kapiten, najstariji od svih nas i svi smo ga gledali kao pravog predvodnika koji je uvek bio fantastičan na treninzima i utakmicama. Zaista je bio autoritativan i na terenu i van njega. Nije nam uopšte bio lako da mu se približimo".
Golman crveno-belih je ispričao i jednu anegdotu:
"Sećam se prvih priprema sa seniorskim timom na kojima smo bili. To je bilo u Sloveniji, kada nas je trenirao Nenad Lalatović. Tokom jedne vežbe u teretani svi su se žalili na umor i odustali pre kraja, osim njega. Završio je do kraja i tada mu je trener prišao i rekao: 'Bravo, zbog ovoga ćes postati veliki igrač'. Od kada sam ga upoznao stekao sam utisak da je došao sa jasnim ciljem da igra za prvi tim i ostavi trag u Zvezdi. Upravo zato je i uspeo".
"Ne mogu da ga prepoznam kada me ovako hvali", našalio se Ristić i dodao:
"Za mene bi sigurno bilo mnogo drugačije da sam iz Beograda kao Filip, ne bi se moja karijera razvijala istim putem. Kada živiš sam i odvojen si od porodice, fudbal ti je sve što imaš. Teren mi je prioritet i nemam ništa što me odvlači od toga. On je gradsko dete, živi sa roditeljima, tu su mu i prijatelji. U potpuno smo drugačijoj situaciji, a on ipak razume mene i trudi se uvek da mi pomogne. Jako je pametan i sviđa mi se način na koji razmišlja kada govorimo o bitnim životnim stvarima".
Ristić je, takođe, istakao da se Manojlović promenio od kada je postao prvotimac.
"Manojlo je sada drugačiji nego kada sam ga upoznao. Ne pričam o ljudskim kvalitetima, zna se koliko je dobra osoba, ali mnogo je napredovao u igri. U omladincima je bio dosta tih, nikada se nije nametao, bio je miran i povučen. Sada uliva sigurnost saigračima, smiren je i siguran u sebe. Ogromna je razlika kada se setim njegovih odbrana i uticaja na ekipu ranije i sada. Drago mi je što je ta promena tako pozitivna, siguran sam da sam i ja uticao na njega da postane bolji golman i čovek, iako se uporno trudi da negira moj uticaj", rekao je kroz osmeh.
Pošto su toliko dugo saigrači, logično je i da su dobro upućeni u igrače mane onog drugog.
"Nerviramo jedan drugog na terenu, ali to je normalno. Rile ume da kaže nešto što ne treba, odreaguje loše na neku loptu, ali sam je svestan svojih grešaka. Uvek ih brzo ispravlja zato što ima tu dozu drčnosti na terenu i to ga nosi i pomoći će mu da stigne daleko u karijeri. Smeta mi kod njega što je u svakoj situaciji prepun samopouzdanja, ali to je valjda i dobro za posao kojim se bavimo", iskren je Manojlović.
Za kraj, jedan drugom predvideli su uspešne karijere. Ristić u budućnosti Manojlovića vidi u Premijer ligi, a Manojlović njega u Primeri.