Srpski trener u intervjuu za "Gardijan" govorio je o čestim putovanjima, prilagođavanjima na nove kulture i stilove fudbala...
Posle Srbije - Tajland, Bugarska, Španija, Engleska, Izrael i ponovo Engleska. Naputovao se Slaviša Jokanović za 10 godina trenerske karijere.
"Napustio sam Srbiju prvi put 1993. Moja porodica živi u Madridu dok ja putujem po svetu... U prethodnih 20 godina češće sam bio u kući Radomira Antića, nego u kući svojih roditelja", otkrio je trener Fulama u velikom intervjuu za "Gardijan".
Upravo je čuveni "Antara" zaslužan za prvi Jokanovićev odlazak u inostranstvo na duži period, pošto ga je 1993. doveo iz Partizana da igra za Ovijedo.
"Radomir Antić je veoma važna osoba u mom životu. Mnogo toga naučio sam od njega", izjavio je 48-godišnji Novosađanin o svom madridskom komšiji.
Po odlasku iz Srbije igrao je uglavnom u Španiji (Ovijedo, Tenerife, Deportivo, Mursija), uz dvogodišnji izlet u Englesku (Čelsi), dok kao trener mnogo češće menja životno okruženje.
To znači i česta prilagođavanja drugačijim stilovima života, ali i fudbala.
"Prvi odlazak u inostranstvo je bio komplikovan korak za mene. Bio sam mlad i znao sam samo za život u tadašnjoj Jugoslaviji. Prvi put sam morao da se prilagođavam nečemu novom i neke stvari su mi bile veoma čudne, ali sam vremenom počeo da ih razumem i prihvatam. Profesionalno nisam imao probleme, jer je fudbal univerzalan jezik... Španski i jugoslovenski stilovi nisu se mnogo razlikovali. I u jednom i u drugom bitnija je bila pas igra, nego šutevi".
Odlazak u Englesku 2000. godine, u redove Čelsija, doneo je nove promene.
"U Engleskoj su šutevi bitniji od dodavanja. Kada sam stigao na Ostrvo, mogao sam da osetim promenu u stilovima. Kada nisam imao rešenje na terenu, vraćao bih loptu unazad, ali mi je onda Rej Vilkins rekao da to ne činim i da se trudim da imam što manje dodira sa loptom. 'Šalji loptu napred, ne komplikuj stvari u prvih 20 minuta. Nemoj da igra na dva dodira ili jedan, igraj na pola dodira", savetovao je bivši reprezentativac Engleske Jokanovića, koji je igrao na poziciji zadnjeg veznog.
"Jokan" se, ipak, nije dugo zadržao u Londonu. Posle godinu i po dana i 39 premijerligaških utakmica, vratio se u Španiju, gde je u 35. godini završio igračku karijeru kao član Mursije.
Može se reći da mu odlično ide, pošto je Fulam uspeo da se plasira u baraž za Premijer ligu. Tako je Jokanović po drugi put došao na korak od elitnog ranga engleskog fudbala. Prethodno je uspeo da 2015. godine uvede Votford među najbolje engleske klubove, ali ne i da odmeri snagu sa njima, pošto nije došlo do dogovora o produžetku ugovora.
"Bio sam iznenađen zbog otkaza, ali i zahvalan na prilici da radim u Engleskoj. Bio je rizik ukazati mi poverenje, ali mislim da sam uzvratio na dobar način. Dokazao sam da vredim kao trener i da taj tim zaslužuje mesto u Premijer ligi. Šta je bilo posle - bilo je. Ne želim da se okrećem za sobom, već da guram napred".
Po odlasku iz Engleske, Jokanović je vodio Makabi Tel Aviv, sa kojim je uspeo da se domogne grupne faze Lige šampiona. Upravo taj uspeh preporučio ga je za povratak na Ostrvo. Opet u London, na klupu Fulama.
"Zadovoljan sam ovde i, zapravo, voleo bih što duže da ostanem. To je, ipak, želja, a realnost nam uvek donosi nešto novo. Uvek moraš da budeš na ono što ti život sprema. Izazovi čekaju iza svakog ugla, a kada ne budem više osećao da mogu još da napredujem, onda ću se posvetiti pecanju", poručio je mladi trener.
Najegzotičnija destinacija u Jokanovićevoj karijeri svakako je bio Tajland, gde je 2012. osvojio titulu sa Muangtong junajtedom.
"Odlazak tamo bio je rizik, pošto je daleko i nisam imao pojma o njihovom fudbalu, ali zainteresovao sam se kada sam čuo da je Robi Fauler bio igrač, a potom i trener tog kluba. Pomislio sam 'OK, ako je on mogao da živi tamo, moći ću i ja. Verovatno nije tako loše...'. Ispostavilo se da je to bilo fantastično iskustvo. Shvatio sam da je život bilo gde u svetu zapravo vrlo sličan. Ono što mi želimo ovde u Evropi, ne razlikuje se mnogo od toga što žele oni tamo. Naučio sam da sveta, zapravo, i nije toliko veliko mesto kao što se čini".
Za kraj, Slaviša Jokanović je dao jedno slikovito poređenje u nameri da opiše sebe.
"Verujem da sam hrabar čovek i dobar posmatrač. Živeo sam na raznim mestima, okružen raznim ljudima i kulturama i svaki put sam morao da se prilagođavam, jer ne mogu samo da utrčim među njih kao slon u prodavnicu kristala i sve polupam".