Safet Sušić, jedan od najboljih jugoslovenskih fudbalera svih vremena, za MONDO o Svetskom prvemnstvu u Italiji 1990. godine, ali i aktuelnim temama: "Nejmar ne ostaje u PSŽ-u, vraća se u Španiju. U REAL!"
"U stilu Safeta Sušića. Samo je Pape u naše vreme ovako davao golove", otelo se Nenadu Stojkoviću, bivšem asu Partizana, u trenutku Radonjićeve derbi majstorije.
...
Jedan od najboljih igrača u istoriji jugoslovenskog fudbala u petak je napunio 63 godine. Šta pokloniti čoveku koji je tokom karijere ostvario sve svoje snove? Stekao slavu, novac, reputaciju...
Možda neki kuriozitet? Evo ga jedan, kao poručen. Sve do "triplete" Iska u prijateljskoj utakmici u Madridu, Sušić je bio jedini Evropljanin u istoriji fudbala koji je Argentini smestio tri komada za 90 minuta.
"Hvala Mondu na divnom rođendanskom poklonu. Nisam znao za taj podatak i svakako da me čini ponosnim. Argentina je fudbalska velesila. Svaki gol protiv tako renomirane reprezentacije ima posebnu težinu, a naročito ako se ima u vidu da su 'gaučosi' u tom trenutku bili aktuelni
šampioni sveta", kaže Sušić.
Stadion Crvene zvezde, 16 septembar 1979. Jugoslavija u sastavu:
Stojanović, Zoran Vujović, Hrstić, Zajec, Bogdan, Krstičević, Sušić, Slišković, Savić, Petrović i Džajić. Miljan u nastavku uvodi Šurjaka, Zlatka Vujovića, Primorca, Rožića i Cukrova.
"Ta utakmica je imala poseban emotivni naboj i ne pamtim je samo zbog svoja tri gola. Protiv Argentine se Dragan Džajić opraštao od dresa reprezentacije i bila je privilegija uzeti učešće u takvom spektaklu. Za mene je Džaja i dan danas najbolji fudbaler sa ovog prostora koga sam gledao uživo. Izuzetno sam ga cenio i bio je moj idol u svakom smislu te reči".
Sušić 1:0, Sušić 2:0, Sušić 3:0. Delirijum. Majstorija za majstorijom. Pape pleše po terenu i ismeva svetske šampione. Šta je, bre, ovo, fatamorgana?
"Menoti je posle svakog gola menjao čuvare na meni. Njih četvorica su tokom meča bila zadužena za striktnu markaciju. Često uđem na internet da se podsetim tih detalja i kada razmislim sa ove vremenske distance, možda sam malo i preterao. Svaki protivnik zaslužuje respekt. Naročito kod tog drugog gola, kada sam je primio glavom i krenuo u slalom. Da se utakmica igrala desetak godina kasnije, verovatno bih tražio neka druga rešenja. Eventualno dupli pas ili asistenciju ka saigraču. Imao sam i sreće kod trećeg gola da je golman pogrešio, lopta mu je prešla preko ruke i završila u mreži. Sva tri puta sam išao 'coast to coast' (od obale do obale), ispalo je dobro i danas se prepričava".
Argentina se preko Pasarele i Ramona Dijaza diže iz mrtvih, ali Blaž Slišković stavlja tačku na Sušićevu feštu u Džajinu čast. Jedna epoha je završena, druga počinje u furioznom stilu.
"To mi je bila deseta utakmica i jedanaesti gol za državni tim. Dao sam dva Mađarima u debitantskom nastupu, pa tri Rumunima u onoj čuvenoj utakmici u Bukureštu, a tri meseca pre te Argentine postigao sam tri gola i protiv Italijana u Zagrebu. Postoji samo jedno objašnjenje za takav rafal. Imao sam oko sebe vrhunske saradnike na terenu. Jugoslavija je bila jedna od najjačih evropskih reprezentacija i žao mi je što nikada nismo iskoristili taj ogroman potencijal. Sa toliko sjajnih individualaca morali smo da napravimo nešto više na međunarodnom planu".
Ah, ta Firenca. Ti prokleti penali. Ta famozna Argentina. Možda nam se vratilo zbog onih Papetovih vratolomija na Marakani:
"Samo da nam Retlisberger nije isključio Šabanadžovića. Ubeđen sam da nam '11 na 11' ne bi mogli ništa. Ne samo da bismo prošli u polufinale, već bi i protiv Italije imali realne šanse za pobedu. Nije mi žao što sam ustupio mesto Savićeviću i što nisam dobio priliku da šutiram penal. Verovatno ga ne bih ni iskoristio, jer su tog popodneva 'mašili' oni koji su bili specijalisti za belu tačku. Piksi, Hadžibegić, Maradona... Imao sam već 35 godina, odigrao sam 120 minuta protiv Španije i bilo je logično da tri dana kasnije ostanem bez snage za celu utakmicu. Šteta, velika šteta. Bili smo zreli za finale, a možda i za svetsku titulu".
"Sušić, Sušić, Sušić... i svi su oni Sušići". Antologijski komentar Milorada "Dugog" Đurkovića u finišu meča u Veroni. Sve smo imali da doguramo do vrha. Umetnike na terenu, "Štrausa" (Ivica Osim) na klupi.
"Osim i Miljan Miljanić su dva najveća stručnjaka sa kojima sam sarađivao tokom karijere. Čiča je bio veliki čovek. Imao sam privilegiju da u par navrata budem gost u njegovom domu, ne bih sebi oprostio da mu nisam došao na sahranu. Ostavio je dubok trag u mom životu. Sa 'Švabom' se često čujem, drži se, ne da se. Šta je sve preživeo, dobar je on".
Gaučosi kao sudbina. Tripleta 1979, rulet 1990, pa selektorski megdan sa Sabeljom 2014:
"Pružili smo odličan otpor u Riju i nismo se obrukali. Sada je red na Hrvatsku. Mislim da će njima biti lakše protiv Mesija, nego vama protiv Nejmara. Leo je u padu forme, a Sampaoli osim njega nema igrača koji može da prelomi i reši utakmicu. Za mene, Argentinci uopšte nisu u grupi kandidata za titulu u Rusiji. Srbija i Hrvatska imaju pravo da se nadaju plasmanu u drugi krug Mundijala".
A nada umire poslednja. Zar je baš ta sa Nejmarom morala da bude na kraju.
"U timu Brazila ima puno mojih 'Parižana', mada sam mišljenja da za Tijaga Silvu nema više mesta u reprezentaciji. Ja sam ih sa Bosnom namučio u prijateljskoj utakmici u Švajcarskoj, izgubli smo golom u poslednjoj sekundi. Nisu bauk i nemate čega da se plašite. Srbija u odnosu na svoje rivale u grupi ima jednu veliku prednost. Svi znamo koliko Rusi vole vaš narod, imaćete u svakoj utakmici domaćinsku atmosferu. To je veoma važan faktor. Imate izuzetno kvalitetan tim, prošetali ste se kroz kvalifikacije i možete da budete jedno od prijatnijih iznenađenja. Jedino me buni smena Slavoljuba Muslina. Ne shvatam zašto ste oterali čoveka koji vas je odveo na Svetsko prvenstvo. Kao što su Japanci uradili sa Halilhodžićem. Meni je to nepojmljivo".
Požurio je sa Koševa i nije bio deo šampionskog tima iz 1985. Mondu je svojevremeno otkrio još jednu žal. Niko se u Parizu nije dosetio da ga upozna sa Zlatanom!? Možda se sada iskupe sa Nejmarom. Da ove moderne vedete saznaju ko je taj genije sa Balkana, zvanično najbolji fudbaler Pari Sen Žermena svih vremena:
"Hahaha. Nisu još ispravili grešku i teško da će više imati priliku. Mislim da je Nejmar odigrao svoje u Parizu. On je top klasa, možda i bolji od Mesija i Ronalda, ali verujte mi da se kaje što je uopšte i dolazio u Francusku. Nije to sredina za njega. Gotovo sam siguran da se po završetku sezone vraća u Španiju. Ali, ne u Barsu, već u Real".
Čekajući Nejmara, Kralj se oslonio na Majkla Olivera u pohodu na 13. titulu evropskog prvaka:
"Mišljenja su podeljena, ja ga nikada ne bih svirao. U tom trenutku, pod tim okolnostima, dosuditi onako diskutabilan penal, zaista nema nikakvog smisla. Bilo je mnogo poštenije da se uđe u produžetke i da se na taj način odluči pobednik".
Barsi protiv čudesne Rome, ni Oliver ne bi bio od pomoći:
"Iskreno, meč u Madridu sam počeo da gledam tek kada je Juve poveo sa 3:0. Nisam verovao da Italijani mogu do podviga posle debakla u Torinu. Romu sam pratio od početka i zaista sam impresioniran. Odavno nisam video da je neko tako razbio Barsu. U svim elementima igre. Džeko je samo potvrdio ekstra kvalitet, bio je prosto briljantan. Za mene je on, uz Levandovskog, najbolji špic na svetu".
Kažu, para vrti gde burgija neće. A da Gvardiola i Emeri ipak pokušaju sa burgijom...
"Ok, Emeri je ispao od Reala, ne od bilo koga. To i nije iznenađenje. Samo onaj ko bude doneo trofej Lige šampiona u Pariz, pomutiće slavu Zlatana Ibrahimovića. Sada je jasno da to neće biti Nejmar".
Žali bože tolike milione. Čuj tolike. 222 okruglo. Uzimajući u obzir današnje zakone tržišta, koliko bi Sušić vredeo posle "triplete" Argentini?
"223 miliona", kaže Safet i dodaje: "Šalim se, naravno".
Mani Pape šalu. Ima tu istine. Mnogo istine. Pogledajte snimak, pa sami procenite...
-------------------------------------
SVE KOLUMNE i INTERVJUI NEBOJŠE PETROVIĆA