Marčelo Lipi, i mnogi drugi sjajni treneri u Italiji, su ih naučili zanat...
Ako pogledamo spisak Italije sa Svetskog prvenstva 2006. godine kada su zavladali planetom primetićemo da fudbal još uvek igraju trojica.
Điđi Bufon završava karijeru u Pari sen Žermenu, Andrea Barzalji razmišlja o penziji dok nosi dres Juventusa, dok je u poznim godinama i Danijele de Rosi koji je u vreme Mundijala u Nemačkoj bio još uvek samo mladić.
Ipak, to nije najzanimljiviji podatak vezan za "Azure" i SP 2006. godine.
Čak 12 od 23 fudbalera sa spiska Marčela Lipija je u međuvremenu "otišlo" u trenere, a najnoviji na toj listi jeste Alberto Đilardino koji je preuzeo četvrtoligaša Recato.
On je do sada u istom klubu bio pomoćnik, a onda je po odlasku Luke Prina, koji će mu sada biti mentor, imenovan u glavnog trenera. Recato je trenutno peti u B grupi Serije D, odnosno na mestu za plej-of za ulazak u viši rang, a bivši napadač Parme i Milana pokušaće da mu pomogne da napravi najveći uspeh u istoriji kluba.
Osim njega već su trenerski poziv osetili i Fabio Groso, Fabio Kanavaro, Đenaro Gatuzo, Alesandro Nesta, Marko Amelija, Filipo Inzagi, Mauro Kamoranezi, Simone Barone, Đanluka Zambrota, Marko Materaci i Masimo Odo!
Treba dodati i da je Frančesko Toti od prošle sezone visoki funkcioner u svojoj Romi, dok je Alesandro del Pjero postao vlasnik kluba iz Los Anđelesa, a mašta i o trenerskom poslu.