Kultura postizanja golova, sportska građa i mišićna masa, prepoznavanje urođenih talenata i rad na dostizanju punog potencijala, kao i bezobrazluk dečaka naviknutog da je bolji od starijih, sve je to Holanđanin video iz ležećeg položaja.
"Nejmar i Grizman doneli su, svako u određenom trenutku, odluke zasnovane isključivo na ekonomskim osnovama. Izabrali su Pari sen Žermen i Atletiko jer su bili plaćeni mnogo više nego što bi bili u Barsi. Danas, bez dileme, oni žale zbog svojih velikih grešaka. Jer su izgubili na takmičarskom polju. Mnogo", napisao je kolumnista katalonskog lista "Sport", Luis Maskaro.
U rubrici "Mišljenje", Maskaro je kao jedno od vodećih pera redakcije otvoreno naklonjene Barseloni, najavio navijačima tog kluba šta bi mogli da očekuju narednog juna, kada vatreno najavljen prelazni rok u Evropi označi početak sezone 2019/20.
Poentirao je lepo citirajući Barsinog duhovnog vođu, Johana Krojfa.
"Ko razmišlja da li želi da igra za Barselonu nije više potreban ovde".
Ne samo novac, piše Maskaro, već su i načini na koji su PSŽ i Atletiko eliminisani iz Lige šampiona dodatno uverili direktore "Blaugrane" da se Brazilac, iako poverđen i Francuz teško nose sa ulogama lidera u rivalskim klubovima koji, realno govoreći, istorijski zaostaju za Barselonom u svakom smislu.
"SLEDEĆA VELIKA STVAR"
Pomislio sam, čitajući, da je možda najbolje ovu Barselonu nazvati "klubom za koji nastupa Lionel Mesi" i da je to dovoljno da razumemo koliko je lestvica visoko postavljena za svakoga ko igra ili će igrati u crveno-plavom dresu.
"Budućnost Barselone, bez ikakve dileme, nije u 'inkorporaciju' Nejmara i Grizmana". Njihova šansa je odavno prošla. To su izvanredni fudbaleri, ogromni, ali ne za Barsu. Nisu bili u pravu, baš nisu, i sada moraju da snose posledice za svoju neverovatnu grešku", napisao je Markado, kada sam već prepoznao sa koliko strasti prati svoj klub, i potom podvukao kratkom konstatacijom:
"Potpis 'devetke' je Barsin primaran cilj ovog leta. Kontekst je komplikovan. Luis Suarez ima 32, ali i dalje igra briljantno i ima poseban odnos sa Lionelom Mesijem".
Zapravo, na ovaj tekst naleteo sam "kopajući" sve vesti u kojima španski, prevashodno katalonski mediji ovih dana najavljuju transfer našeg napadača, Luke Jovića, baš u Barselonu. Ideja je bila da navedem pet razloga zbog kojih je to, bar kada čekamo leto 2019, realna mogućnost.
Odnosno, da budem precizniji, pet razloga zbog kojih je momak iz Bjeljine nedugo posle 21. rođendana predstavljen kao "sledeća velika stvar" na stranicama vodećih sportskih listova u Evropi.
Maskaro se pojavio sa odličnim uvodom, iako bih priču počeo od početka.
ODUVEK NAJMLAĐI
Od kada je Toma Milićević ubedio Milana i Svetlanu Jović da pošalju osmogodišnjeg dečaka iz Batara kod Bijeljine na treninge Crvene zvezde u Beogradu, pred Luku je postavljen izazov da se takmiči sa godinu-dve dana starijima od sebe i on je to sa zadovoljstvom prihvatio.
Imao je 14 godina, osam meseci i 19 dana kada je pozvan u kadetsku reprezentaciju Srbije, sastavljenu od 16-godišnjaka i mlađih, a za koju je postigao 12 golova na deset nastupa računajući i het-trik u pobedi nad Hrvatskom od 4:1 u "Kući fudbala" u Pazovi, kada je FSS bio domaćin jednog od kvalifikacionih turnira za najmlađi uzrast.
Jović je za U17 selekciju dao 16 golova na 19 utakmica i uverio Veljka Paunovića da ga kao 16-godišnjaka povede na Evropsko prvenstvo omladinaca, na kom su pravo nastupa imali dve i po godine stariji momci, a na kom je talentovani napadač Crvene zvezde postigao gol na putu ka polufinalu gde nas je Portugalija zaustavila na penale.
Šteta, naravno, što se narednog leta našao zatočen u odnosima kluba i Saveza, zbog čega nije bio učesnik, pa ni osvajač FIFA svetskog prvenstva za omladince. Posle te ružne epizode nastavio je da trese mreže i u omladinskoj (10/13) i u mladoj (7/14), za koju se odazivao i nakon što je bio jedan od "klinaca" koje je Mladen Krstajić letos poveo u Rusiju na najveći turnir u svetu fudbala - FIFA svetsko prvenstvo.
Na 59 nastupa u mlađim kategorijama reprezentacije Srbije, Jović je postigao 44 pogotka po pravilu igrajući sa generacijom iznad.
GRAĐEN KAO FUDBALER
Luka na terenu ne odaje utisak visokog fudbalera, delom što je uglavnom orkužen 190+ bundesligaškim štoperima, delom što ima pomalo arhaičnu građu, tipičnu za napadače iz 60-ih i 70-ih godina. Mene je podsetio na Gerda Milera, kolegu Jocu na Dragoslava Šekularc, a Milutina na Serhija Aguera.
Ali, Šeki je imao 171, Miler ima 176, dok je Kun visok svega 170.
Jović ima 181 centimetar visine, jedan manje od Suareza i tri od Edinsona Kavanija.
Pored toga, već je slika sa "Karađorđa" iz maja 2014, kada je Jović posle svega dva minuta na terenu u seniorskoj konkurenciji postigao gol za 3:3 i postao najmlađi strelac u istoriji kluba sa svega 16 godina, pet meseci i pet dana, govorila da se radi o stasitom momku kog će biti teško oboriti u duelu.
Kada je odlučio da posluša starije, Nenada Milijaša, Džonija Mijailovića i ostale koji su mu pronalazili mančmelou ispod dušeka na pripremama, Jović je počeo da prepoznaje da od roditelja nije nasledio samo talenat za fudbal već i ekspozivnost uz koju će, ako bude radio na sebi, uspevati da reši neke od naizgled nerešivih situacija u protivničkom šesnaestercu.
Danas, bez obzira na to da li je dres krojen u retro ili futurističkom stilu, on izgleda kao našpanovan, spreman fudbaler. A, tako i igra, složićemo se.
Jednom je dao i pet golova na utakmici.
Sve se to lepo vidi i u broju meleva u Bundesligi koje je u karijeri propustio zbog povreda - nula. Izostao je jednom, u oktobru 2017. godine, zbog bolesti. To je, inače, jedna od presudnih stvari za koje se raspituju skauti velikih klubova, iako se češće piše o broju utakmica, golova, tačnih dodavanja, pretrčanih kilometara, osvojenih trofeja, pobeda…
ABS KOČNICE ZA TRAVU
Kada gledamo utakmicu sa tribina ili pred ekranima, neminovno, najviše pažnje odvlači nam fudbalska lopta. Nemoguće je drugačije gledati ovu igru, osim ako vam to nije posao i ako vas zbog toga nisu poslali na drugi kraj sveta, odakle je potrebno da javite samo jednu stvar - jeste ili nije igrač za nas.
Ono što je skaute, između ostalog, privuklo kod Luke Jovića je kretnja bez lopte.
On ima dar da prepozna kada je trenutak da krene u beg i, važnije, kada je trenutak da se zaustavi - što nas vraća na priču o njegovoj građi i konstituciji. Pokušavajući da objasne probleme koje serije superspremnih NBA bekova imaju da zaustave "buckaste" Džejmsa Hardena i Luku Dončića, američki analitičari uveli su pojam koji bi u slobodnom prevodu značio "mogućnost usporavanja".
Jović to izvanredno koristi na igralištu, gde ponekad deluje kao da koči savremenim ABS sistemom, dok konkurencija ima potrošene pločice i paknove.
Uz staložene krilne napadače i bekove sa kojima igra u postavi Adija Hitera, a Ajntraht je od njegovog dolaska na pozajmicu iz Benfike uznapredovao sa 11, preko osme, na trenutno peto mesto na tabeli uz plasman u završnicu Lige Evrope i osvojen DFB pokal prošle sezone, Jović uspeva da postiže golove u seriji bez mnogo kontakata s loptom, gubljenja energije na duele i rizik koji donosi svaki prijem i dribling u crvenoj zoni.
Tako nešto radio je Tomas Miler na vrhncu forme u Bajernu i reprezentaciji Nemačke, u kojoj ga od skoro više nema, a protiv koje bi prema Krstajićevim najavama trebalo da počne baš Jović i baš večeras u Volfsburgu. Iako bih, lično, više voleo da ga vidim u startnoj postavi u ponedeljak u isto vreme u Lisabonu, što sam i obrazložio Neši kada smo snimali poslednju epizodu "Sve u 16".
Na kraju, ako prati Jovića, a prati, Barselona će upravo to želeti da vidi na terenu kada iz dubine u talasima budu stizali Mesi, Osman Dembele, Đordi Alba, Serđi Roberto, Nelson Semedo…
NEMA "JAČU NOGU"
Kada je pre desetak dana "otresao" De Fraja bez da je izgubio ritam koraka, a onda bezobrazno lobovao Handanovića na sred "Meace" za kulminaciju haosa u Interu, shvatio sam da u kvizu sutra ne bih bio siguran u odgovoru na pitanje koja je "jača noga" Luke Jovića.
Zapravo, nema je.
"On je jedini fudbaler koji ima dve desne", sa osmehom mi je odgovorio Sale Janković kada smo ga pomenuli prilikom snimanja šeste epizode podcasta.
Premotavajući neke od golova koje je postigao ove sezone primetio sam češće pogađa levom nogom, "zagrebao" malo ispod površine i pronašao veoma zanimljiv podatak:
Luka Jović postigao je 48 golova na 40 utakmica u seniorskoj konkurenciji za Crvenu zvezdu, Benfiku i Ajntraht, od čega 21 levom, 19 desnom i osam glavom.
Tako nešto nećete naći među današnjim "top" napadačima, što se kaže… Gledao sam. Suarez je, recimo, ove sezone postigao 21 gol na 39 utakmica od čega četiri penala. Od tih 17 iz igre tri su postignuta levom, a jedan glavom.
Ono u čemu su slični je period u kom postižu golove - što je utakmica bliža kraju, to su opasniji i konkretniji, a Jović je u klupskoj karijeri 17 puta bio strelac u prvom, a 31 u drugom poluvremenu.
Već ima 11 golova u poslednjih 15 minuta utakmice, kao i 11 golova za direktne pobede svojih timova.
Samo pet utakmica u kojima je bio strelac završeno je porazima, a procenat od 12,5 odsto osetno je ispod od procenata ekipa za koje je nastupao u tom periodu. Trenerskim rečnikom - "pravi razliku" i "čini saigrače boljim".
TO SE NE PROPUŠTA
Kultura postizanja golova u mlađim kategorijama, sportska građa i mišićna masa, prepoznavanje urođenih talenata i rad na dostizanju punog potencijala, kao i bezobrazluk dečaka naviknutog da je bolji od starijih, sve je to Holanđanin iz ležećeg položaja mogao lepo da vidi u tom 6. minutu utakmice.
Taj gol postignut u evropskoj "fudbalskoj katedrali" pomoći će i ostalima da razumeju zbog čega će Frankfurt uskoro biti bogatiji za 60 možda i više miliona evra. Verovatno istog dana kada za deset puta manju sumu preuzme igrača od nesrećne Benfike.
Da li će taj novac stići iz Barselone ili nekog drugog grada u kom stanuje najbolji evropski fudbal, nije presudno, jer je i kolumnistima iz Madrida, Pariza, Londona, Mančestera, Torina i Minhena jasno zbog čega kolege iz Katalonije nedeljama agituju za potpis Luke Jovića, pre nego Nejmara ili Grizmana.
To ne znači da je on bolji igrač, naprotiv.
To ne znači ni da bi Suarez, strelac 435 golova na 669 utakmica za Groningen, Ajaks, Liverpul, Barselonu i Urugvaj, trebalo da strahuje za mesto u startnoj postavi zbog Jovića, naprotiv.
To samo znači da je pred njim budućnost i da tamo neće biti bitno da li mu ide na levu, desnu ili čelo.