Šta je uspeo da uradio šef stručnog štaba Partizana za šest meseci: Da stabilizuje ekipu, osvoji Kup, izbori Ligu Evrope, "probudi" zaboravljene igrače…
"Razmišljao sam da li je sada pravi momenat da dođem na mesto trenera ili da sačekam jun, što bi bilo nekako prirodnije. Ali, jedna od najbitnijih stavki zbog koje sam se opredelio da sada prihvatim jeste upravo to vreme do juna, jer ću imati dva meseca da sagledam situaciju u ekipi, da realno procenimo šta je to što imamo, a šta nam treba".
Ovim rečima je Savo Milošević najavio krajem marta početak svog prvog samostalnog trenerskog posla u karijeri.
I to ne u bilo kojem klubu – već Partizanu.
Rečitost i dovitljivost bili su mu glavni aduti u prepunoj pres sali stadiona u Humskoj za vreme zvanične promocije. Smireno i precizno odgovara je na pitanja, ali ipak svestan trenutka u kojem je preuzeo kormilo tonućeg broda.
"Da sam došao u junu imao bih manje prostora za manevar, nije samo stvar dovesti pojačanje, već i da ga uklopiš u ekipu. Ovako imamo vremena da to uradimo malo temeljnije i da bude nepogrešivo, da ljude koje dovedemo budu pravi, jer nemamo prostora za greške", završio je priču Savo Milošević i prionuo u posao.
Ali…
Dobrodošlicu je osetio samo u klupskim prostorijama. Na stadionu je bilo prilično neprijatno.
"Savo, odlazi", čulo se od navijača Partizana već u prvom poluvremenu njegove debitantske utakmice u Kruševcu. Neočekivani povici i poraz bili su loš predznak, za mnoge dovoljni da odustanu već posle prvog koraka. Ali ne i za Miloševića. Vođen postavljenim ciljevima, završnica sezone u Superligi prema ranijim najavama služila mu je kao poligon za testiranja ideja i igračkog kadra.
U narednih mesec dana izgubio je od Vojvodine (3:2), Radničkog (3:1) i Crvene zvezde (2:1). Navijački bunt protiv trenera bio je sve jači, ali su on i njegovi saradnici trpeli, ćutali i radili.
Upravo je poraz od "večitog rivala" 25, aprila bio prekretnica. Od tada do danas Milošević je u Superligi, Kupu i Evropi doživeo samo jedan poraz - bezbolnih 0:1 u Malatiji.
Ako se realno sagleda situacija i vreme koje je Milošević proveo kao šef stručnog štaba "parnog valjka", i dalje je još na početku svoje misije, koja je u međuvremenu potpisanim ugovorom produžena na još dve godine.
Stanje u kojem je zatekao ekipu i rezultatski sunovrat, koji je doveo do toga da "parnom valjku" po prvi put u poslednjih nekoliko decenija bude čak ugrožen i nastup u kvalifikacijama za Ligu Evrope, govore da su Milošević i njegovi saradnici za kratko vreme učinili mnogo.
Situacija nije idealna, ali sve deluje znatno bolje, sa lepom perspektivom. U "izgubljenoj sezoni" osvojen je Kup pobedom nad favorizovanom šampionskom generacijom Crvene zvezde i to u njenom domu. Od višestrukog značaja, sa naglašenim finansijskim, je povratak na mapu Evrope. Ekipa je stabilna, takmičarski raspoložena i napadački orjentisana. Ovaj put ne samo na rečima, već i delima.
Oživeo" je Slobodana Urošević do te mere da je igra Partizana postala nezamisliva bez borbenog levog beka. "Dežurni krivac" za neuspehe, momak kome su se do juče podsmevali, postao je jedan od oslonaca Savine trenerske filozofije. Kao preporođen je i puca od samopouzdanja!
Samo je Savo verovao u njega, a Čaki je umeo da mu vrati!
Baš kao i Bojan Ostojić. Iskusni štoper imao je dilemu u aprilu, da li da završi karijeri ili, ako odluči da još igre, u kom klubu da je nastavi. Kod Miloševićevih prethodnika potpuno je ispao iz konkurencije za prvu postavu. U Partizanu je samo održavao formu na trenizima u Teleoptiku. Ipak, Savo ga je "probudio", dao mu novu priliku. Nije mu mnogo trebalo, Ostojić je brzo počeo da liči na pravog vođu odbrane, istog uz kojeg je dve sezone ranije stasavao Bleki Milenković u pohodu na "duplu krunu". Sada u tandemu sa još jednim golobradim tinejdžerom – Strahinjom Pavlovićem, čini stub prve linije ispred Partizanovog gola.
Savo je verovao u Ostoju, a i on je umeo da mu vrati – golom Zvezdi za trofej u Kupu.
Sejduba Suma.
Za glavu su se hvatali u Partizanu na pomisao da se omaleni Gvinejac vraća na kraju leta sa neuspele pozajmice u Makabiju iz Haife. Međutim, Milošević je želeo da mu pruži poslednju priliku – šansu za spas karijere, ali i novca koji je Partizan uložio u njega. I? Opet je Savo pogodio, dao mu je poziciju i vreme, a Suma je počeo da "pakuje" i pogađa. U poslednjem derbiju mu je bio "džoker", adut koji mu je prelepim golom otvorio vrata velikog trijumfa protiv Zvezde.
Na Savi je sada da oživi i karijeru Lazara Markovića i sudeći prema prvim utakmicama nekadašnjeg igrača Liverpula, na dobrom je putu.
Na dobrom je putu, nema sumnje, i Partizan.
"Savo, majstore", orilo se stadionom u Humskoj ulici dok je Milošević napuštao teren posle 161. "večitog derbija". Samo je mahnuo navijačima. Kao što se nije previše obazirao na uvrede, tako ga posebno ne dotiču i pohvale.
Svestan je da je tek na početku…