O tome zašto ne volim ovaj tim Španije...

Počinjem da pišem ovaj tekst neposredno poslije pobjede Francuske nad Litvanijom. Plavci su stvarno impresivni u dosadašnjem toku turnira. Nije impresivan samo rezultat, već i način akoji su pobijedili domaćina šampionata. Njihovi navijači imaju čemu da se nadaju!

Kontrolisali su ritam i veći dio meča. Usporili su utakmicu već poslije prvog brzog napada Litvanaca.Igralo se onako kako su oni željeli usporivši napad Litvanije koji je prije dva dana izgledao fantastično u nezaboravnoj utakmici protiv Srbije. Čak i kada su malo izgubili kompas, uspjeli su da povrate vođstvo sa nevjerovatnom mirnoćom i samopouzdanjem. Mentalna snaga! To je ono što im je toliko puta nedostajalo prethodnih godina. Sada je imaju.

Pored toga, Francuzi igraju strašnu odbranu, ali nisu baš bili brilijantni sa druge strane terena. Bio im je potreban nadahnut igrač, pošto to nije bio Parker, niti Noa ili Batum. Uvijek sam vjerovao da velike timove čine igrači koji iz drugog plana mogu da odluče utakmicu. Večeras je to bio Nando De Colo. Bek Valensije je igrao fantastično.Preuzimao je odgovornost kada je trebalo i vodio tim do pobjede. On je bio dar sa neba za Francusku.

Vincent Kole radi sjajno sa ovom grupom igrača. Očigledno je da je prošlost ona igra Francuske bez reda, smisla i timskog duha uz oslanjanje na individualne – fizičke kvalitete pojedinaca. Francuska je neporažena, ali ipak, uzimajući u obzir scene iz prošlosti, da sam navijač Francuske, bio bih sa obe noge na zemlji. Iskreno, nisam neki fan Francuske, iako sam tamo i živio neko vrijeme.Ali moram da priznam da ovaj tim volim jer rade neke stvari na terenu zbog kojih se voli košarka. Možda nisu spektakularni kao Španija ili lepršavi kao Srbija, ali ovii momci igraju jako dobru košarku!

Zato bi nedeljna utakmica između Španije i Francuske trebalo da bude odlična. Možda i neće tako biti, jer nisam siguran kako će Španci ući u ovaj meč. Vidjeli smo, kada uđu fokusirani u meč sa čvrstom odbranom, nema tima koji može da im se približi.

Zanimljivo je da je trener Furije Serđo Skariolo pred meč sa Srbijom naznačio “da jedva čeka taj duel”.
Bilo je očigledno da Španija želi nešto više od revanša na sportskom planu. On je čak rekao da im se nisu svidjele u Turskoj neke reakcije Srba , za vrijeme i poslije utakmice. Da parafraziram “ Uradili su neke ružne stvari koje su nas jako zaboljele, ali neću reći šta su radili”.

Iskreno, nemam pojma o čemu je govorio. I ne zanima me. Na ovaj način se širi lista argumenata zbog kojih ustvari nisam fan ovog španskog tima.

U svakom slučaju, da se vratim utakmici – Skariolo je praktično rekao da će u utakmicu sa Srbijom ući “ratnički , kao uništivači”. I to su i uradili. Poslali su poruku ponovo, ali me zato ne bi čudilo da odigraju očajno protiv Francuza, pošto nema neke poruke koju treba da pošalju...

Sve u svemu, najvažnija utakmica u nedelju je Srbija – Turska. Nadam se pobjedi Srbije. Ne želim da ovaj tim prerano napusti takmičenje i ne izbori vizu za London ni u kom slučaju. Moram da priznam da me i plaši ta utakmica zbog navijača, pošto ovde u Španiji neki hoće čak da smijene Skariola...pa ne znam kako će kod vas proći Duda ako izgube.

Što se mene tiče, duboko vjerujem u Ivkovića i Miloša!