Nekada jedan od najboljih NBA defanzivaca, sada TV komentator, doputovao je u Madrid kao promoter najjače lige na svetu.
Četrdesettrogodišnji Brus Boven izgradio je karijeru kao specijalista za čuvanje najboljih protivničkih bekova i krilnih igrača, čemu je vremenom dodao precizan šut za tri poena, pretežno iz ćoškova.
Kao podrška Timu Dankanu, Toniju Parkeru i Emanuelu Đinobiliju, osvojio je tri šampionska prstena sa San Antonio Sparsima (2003, 2005, 2007) i čak pet puta bio biran u idealnu odbrambenu petorku NBA lige.
Oprostio se od aktivnog igranja leta 2009, kada je imao 38 godina, a njegov dres sa brojem 12 je marta 2012. podignut pod svodove dvorane Sparsa...
Boven po završetku studija 1993. nije prošao na NBA draftu, pa je prve dve profi sezone proveo u Francuskoj. Od 1995. do 1997. igrao je u američkoj CBA ligi, da bi konačno dobio šansu u Boston Seltiksima. Potom je bio u Filadelfiji i Majamiju, a od leta 2001. do kraja karijere u San Antoniju.
Bovena mnogi pamte kao igrača koji u obavljanju defanzivnih zadataka ponekad nije prezao ni od "prljavih" poteza, ali sadašnji TV analitičar mreže ESPN smatra da mu je takva reputacija prišivena nezasluženo.
"Ne smeš da obraćaš pažnju na ono što drugi pričaju o tebi. Ako si stvarno takav, ako ideš na to da povrediš suparnika, onda bi trebalo da te bude sramota. Ali, to nikada nije bio moj cilj, ni namera", odgovorio je Boven izveštaču MONDA sa Mundobasketa u Madridu.
Na pitanje da li je nekada imao saigrača Srbina, odgovorio je da je to bio Rašo Nesterović (rođen u Ljubljani, državljanin Slovenije), a kao najboljeg Srbina svih vremena u NBA prvo je pomenuo Dražena Petrovića... Tu je već bilo teško složiti se!
Propratili smo to smehom, jer, nije ni realno očekivati od bezbrižnog Amerikanca iz Kalifornije da "pohvata" sve ovdašnje podele i napravi razliku između ljudi koji pričaju istim jezikom i imaju slična prezimena...
Možda Divac ili Stojaković?
"O, da. Peđa je bio odličan igrač, naravno, ali ipak bih dao glas Vladi. On je bio kao Sabonis, igrač od koga je počeo trend dovođenja Evropljana".
Tom prilikom je NBA Evropa omogućila akreditovanim novinarima da popričaju sa njim na aktuelne i teme iz prošlosti...
"Samo udarite, nemojte da se plašite", izazvao je predstavnike medija odlično raspoloženi i još uvek vižljasti Boven.
Prva tema bile su završne utakmice na šampionatu sveta, gde SAD brane zlato, a Španija ga najozbiljnije napada.
"Ovo je velika prilika za Špance. Više su tim od Amerikanaca, momci se odlično razumeju među sobom, dugo se poznaju, a uz to igraju pred svojim navijačima", rekao je Boven.
"Tim SAD nije imao dovoljno vremena da dođe na istu talasnu dužinu i uigra se. Košarka u NBA ligi se više bazira na superzvezdama, oko kojih se grade čitave ekipe. Naprimer, Džejms Harden u Hjustonu uzima mnogo šuteva, ali u reprezentaciji ne može da računa na to. I šta onda može da uradi da bi doprineo kolektivu? Da igra odbranu. Tom Tibodo je napravio sjajne defanzivne šeme, ali kada imate igrače iz različitih klubova, koji tokom sezone nisu navikli na takva zaduženja, onda je mnogo teže sprovesti u delo trenerove zamisli. To je za ekipu SAD najveći izazov, mada ne tvrdim da ga neće savladati".
Da li to znači da je Španija favorit?
"Da. Domaćini su, a uz to imaju igrače koji znaju NBA košarku - Serža Ibaku, Marka i Paua Gasola, Rudija Fernandeza, Navara... Svi oni su proveli određeno vreme u Americi. Tu su i emocije zbog reprezentovanja svoje zemlje. Španci sigurno jedva čekaju šansu da se revanširaju za poraze u Londonu i Pekingu".
Kolike su šanse da ipak ne dođe do očekivanog finala?
"Za tako nešto bi neki igrači morali da odigraju najgore utakmice svojih karijera. Mislim da je kvalitet apsolutno na strani ta dva tima, sada samo moraju da obave posao, ne razmišljajući o finalu pre nego što ono dođe na red. Igračima je lako da kažu 'Sledeća utakmica je najvažnija', ali moraju zaista tako da misle".
Bili ste jedan od najtvrđih defanzivaca u NBA, ko je najtvrđi na ovom SP?
"Sviđa mi se Ibaka, još odavno. Kada je tek došao u NBA, često smo bili u kontaktu, jer on nije znao dobro engleski jezik, a ja znam malo španskog. Sviđa mi se strast u njegovoj igri, što je odlika svakog velikog igrača. Obožavam njegove duele sa Blejkom Grifinom, u kojima niko neće da odstupi ni za korak. Tako je, to je takmičenje, idemo!!!"
"Zašto tražite kontroverze i senzaciju?", kontrirao je novinaru, navodno strogim tonom.
"Naravno da cenim Marka. Kada je proglašen defanzivcem godine, zaslužio je tu titulu. Radio je sve u odbrani Memfisa - branio protivnike '1 na 1', pomagao, blokirao šuteve... Njegov problem dugo je bilo to što nije jedini sa prezimenom Gasol. Pau je tako nadaren i talentovan, dok je Mark morao mnogo da radi da bi postao to što jeste. Došao je u NBA kao debeljko, ali se doterao u red, pa počeo da dodaje nove elemente svojoj igri. On je za nove generacije odličan primer kako uvek može da se napreduje".
Boven je bio na širem spisku Majka Kžiževskog za SP u Japanu 2006, ali nije ušao među 12 najboljih...
"Pokušao sam da izborim mesto, ali otpao sam i to je to. Mogućnost da predstavljaš svoju zemlju je jedno od najvećih zadovoljstava svakog igrača. Mislim da Evropljani, Južnoamerikanci i drugi to osećaju u potpunosti, jer su od mlađih kategorija tako naučeni, da je to čast. Košarkaši SAD nisu prošli taj proces, za razliku, recimo, od naših atletičara i to je ta kulturološka razlika, koja postoji. Meni je poziv u trening kamp reprezentacije bio među najboljim stvarima koje su se desile te godine... pre nego što sam otpao sa spiska!"
San Antonio proletos je opet postao prvak, uz nikad dopadljiviju igru?
"Greg Popović, budući stanovnik Kuće slavnih, ima nešto što ga izdvaja od drugih trenera, a to je jednostavan pogled na igru i kako treba da se igra. Njegov cilj je da igrači čine jedni druge boljim. Ne želi da se fokusira na jednu ili dve zvezde, nego da upotrebi svakog igrača, jer je protivniku tako teže da izađe na kraj sa njegovim timom", odgovorio je Boven i potom zašao u detaljniju analizu.
"San Antonio je uvek iz neuspeha izlazio jači. Prošle godine u šestoj utakmici finala, da je Boris Diao zagradio koš i da su uhvatili tu loptu, verovatno bi bili prvaci, jer Rej Alen ne bi došao u poziciju da ubaci onu trojku. Umesto da se nakon toga upusti u menjanje tima, Pop je zadržao sve igrače i nastavio da radi na malim, jednostavnim stvarima, kao što je zagrađivanje koša".
"Ili da se setimo 2004, Fišerovog koša 0,4 sekunde pre kraja? Treneri kažu 'Moramo da igramo 48 minuta', ne 47:59,6 minuta. Mi to nismo uradili, ali nas je to motivisalo i sledeće godine smo bili prvaci. Pa nas je sledeće godine eliminisao Dalas. Vodili smo sa tri poena razlike i faulirali Dirka Novickog. To je bio greh sa naše strane, ali dogodilo se. I to smo iskoristili da postanemo bolji tim i godinu dana kasnije opet osvojimo titulu".
"Kada se određene stvari dogode, uvek moraš da se osvrneš, vidiš gde si grešio i vratiš se osnovnim postulatima igre. Prošle sezone za Sparse je taj postulat bio - učini igrače oko sebe boljim. To su uradili na putu do finala i onda su oduzeli Majamiju neke njegove adute. Recimo, da li se sećate da je Mario Čalmers uopšte bio akter tog finala?!"
Kavaj Lenard proglašen je MVP-jem finalne serije. Može li on da postane glavni igrač Sparsa za duži period, kao Dankan, Parker i Đinobili?
"To ne znam, zato što još nije jasno kakav je Lenard igrač. U prve dve utakmice finala ga niko nije primećivao, a onda su u poslednje tri svi pričali samo o njemu. 'Vau, Kavaj Lenard!' Meni su govorili, 'On je novi ti', ja sam rekao da neće biti 'novi ja'. Mladog igrača ne smeš da staviš u određeni okvir. Moraš da ga pustiš da igra, da dostigne svoj puni potencijal i onda da kažeš ko je i kakav je".
"Greg Popović nije pokušavao da ukalupi Tonija ili Manua. Kada su mu došli u ruke, rekao je 'Hmmm, daj da vidim šta imam ovde'. I video je da ima talentovane momke, sjajne takmičare, koji su kasnije postali veliki igrači".