Završeno je Svetsko prvenstvo, od koga smo dobili mnogo više nego što smo očekivali...
Pre tri nedelje analizirali smo poraz od Novog Zelanda u Pioniru, izbacivanje Vladimira Micova i izostavljanje Luke Mitrovića. Danas se košarkašima sprema svečani doček.
Neiskusni selektor sada je rešenje za narednih "iks" godina. Plej koji je godinama radio onako kako on smatra da treba, član je idealne petorke Mundobasketa i ponovo "narodni heroj", kao 2009. i 2010. Povredama načeti kapiten odlazi u legendu sa dva srebra oko vrata. Enigmatični centar zaslužio je novi ugovor sa NBA timom, ostaje samo da se vidi sa kojim. Krilni igrač kome su mnogi predviđali da neće ni otići na SP, vraća se u Beograd da igra Evroligu i povede ekipu ka Top 16 fazi. I tako dalje...
Prava španska serija!
Daleko od toga da je sve vreme bilo sjajno - mada je nekolicina entuzijasta u Granadi i tada pevala "Igraj i pobedi i ponosno se vrati, donesi kući zlato što se zlati" - ali svi ti momci su brzo uvideli kolika je moć nesebične igre i požrtvovanja. Što su više davali u te dve kategorije, tim je izgledao bolje, a njihova lica se sve češće razvlačila u osmehe.
Na kraju su "orlovi" drugi na svetu za narednih pet godina i, kako je na Twitteru napisao Srđan Dinčić, nisu ih Amerikanci pobedili toliko ubedljivo (37 razlike), koliko ubedljivo su oni pobedili naša očekivanja sa početka takmičenja - mada mnogi danas tvrde kako su "predvideli" baš ovakav epilog.
Razbarušeni, ogromni, muzgavi Madrid, bio je idealna pozornica za takav scenario. Ovo je grad u kome možete da vidite svakakva čuda, gde su ljudi slobodni, srećni i uvek u pokretu.
Bio je dovoljno blizu i dovoljno pristupačan da okupi veliki broj Srba, da nedelja popodne na njegovim ulicama bude dan kada su, na samo nama svojstven način, ispoljeni patriotizam, ljubav prema košarci kao da je opet 2002. i prkošenje Americi kao da je 1999.
Trenutak je da se svi dobro zamislimo nad potpuno neočekivanim uspehom košarkaša i da ga iskoristimo kao ličnu i kolektivnu motivaciju da od sebe napravimo nešto bolje. Kako seješ, tako i žanješ. Samo prkos i ponos nisu dovoljni. Potrebno je mnogo više od toga.