Prva sportska košarkaška gimnazija "Koledž Beograd" ugostila je prvotimca crveno-belih Čarlsa Dženkinsa.
Zvezdin Amerkanac Čarls Dženkins nije bio samo gost već je učenicima Prve sportske košarkaške gimnazije "Koledž Beograd" održao veoma zanimljivo predavanje o važnosti obrazovanja, svojim iskustvima sa studiranja u Americi, a strpljivo je odgovarao i na brojna pitanja.
"Sve ovo jako podseća na ono što sam imao na mom Univrezitetu. Sve je blizu, praktično na jednom mestu. I dvorana i učionice i smeštaj. Samo, moram da priznam da su sobe za smeštaj veće nego one koje sam ja imao", konstatovao je raspoloženi Dženkins.
Košarkaš je u učionicu "Koledža Beograd" sa dnevnikom u jednoj i markerom u drugoj ruci. Pozdravio je prisutne učenike i na tabli napisao "Ja sam Charles Jenkins".
Učenicima se obratio rečima: "Ima li odsutnih"
"Po završetku srednje škole, četiri Univerziteta su pokazala interesovanje za mene", počeo je ljubimac Zvezdinih navijača priču o svom čkolovanju.
ODLIČAN UČENIK
"Izabrao sam Univerzitet Hofstra iz prostog razloga jer je bio najbliži mojoj kući gde sam živeo. Do Univerziteta mi je bilo potrebno svega dvadesetak minuta. Mnogi su želeli da odu da studiraju što dalje od kuće, ali pošto je moja majka u to vreme bolovala od raka, a moj otac radio dva posla istovremeno, želeo sam da budem blizu doma i da se mojoj porodici nađem na usluzi".
Disciplina je nešto na šta je Dženkins posebno skrenuo pažnju učenicima:
"Raspored obaveza je bio prilično zgusnut i morao sam striktno da poštujem tu rutinu, da budem vrlo disciplinovan kako bih sve postigao. Trudio sam se da učim sa drugovima sa nastave i da izbegavam učenje sa saigračima iz tima. Jer, to je prosto bilo nemoguće. To je više bila zabava nego učenje. Pravile su se razne šale, dobacivanja su bila konstantna, a kompjuter je bio otvoren da bi se gledali najatraktivniji potezi sa utakmica i ništa više. Sa učenjem nisam imao problem jer sam oduvek bio odličan đak, a za to je bio najzaslužniji moj otac", nastavio je Dženkins svoju priču.
"Da bih mogao da igram košarku u srednjoj školi morao sam da imam 75 odsto uspešnosti na testovima. Moj otac je za mene tu granicu podigao na 90 procenata. To je bio uslov da mogu da se bavim košarkom i da igram video igrice, a to je ono što sam kao klinac najviše voleo da radim. Kao što vidite to radim i danas i zato Vam je jasno koliki sam motiv imao za učenje".
NEPRIJATNA ISKUSTVA IZ NBA I PREPOTENTNI BRAJANT
Prisetio se i dana iz NBA. Posebno je naglasio da biti ruki u najjačoj ligi na svetu nije ni malo lako: "To zaista nije dobra stvar. Vrlo je teško", rekao je košarkaš Zvezde, zastao i uz osmeh nastavio:
"Posle jedne utakmice u nekoj crnoj velikoj kesi doneli su nam ogromne perike. Nas novajlije su naterali da stavimo te perike na glave, pustili su muziku i naterali nas da pred publikom pevamo pesme Majkla Džeksona. Takođe, sećam se da smo u nekom restoranu morali da se popnemo na stolicu i da pred 50 ljudi igramo uz muziku. Svi su se urnebesno zabavljali, ali verujte mi da nama nije bilo do smeha. Ali, tako je kada si ruki".
Prvi susret Dženkinsa i Kobija Brajanta bio je takođe vrlo zanimljiv:
"Kobi je velika zvezda. Pred utakmicu protiv Lejkersa izašao sam na teren da se zagrejem i raspucam i video sam ga da je na drugom delu terena. Bio sam veoma uzbuđen i pošto sam završio pre njega poželeo sam da ga upoznam i da se malo ispričamo. Seo sam na stolicu pored terena i kada Kobi je krenuo ka svlačionici pozvao sam ga po imenu sav ushićen. On se za trenutak samo okrenuo, nevoljno odmahnuo glavom i prošao dalje. Bez reči. Tada sam sebi rekao da ako ikada budem postao vrhunski sportista da nikada neću imati takav stav".
Kako je započeo predavnje, Dženkins je poželeo da ga na isti način i završi. Porukom na tabli. Uzeo je marker i na srpskom napisao "Napred Zvezda".