Stefan Jović u intervjuu za "Žurnal" otkrio koliko je važnu ulogu u njegovoj karijeri odigrao Miroslav Nikolić, a kako je na Mundobasketu upoznao pravu veličinu selektora Aleksandra Đorđevića.
Za samo nekoliko meseci od drugog pleja Radničkog stigao je do vicešampionske titule sveta. Stefan ponosno ističe da je Miroslav Nikolić u tome odigrao veliku ulogu. "Kragujevac je za mene bio prekretnica. Pored trenera iz Niša, veliku zahvalnost za sve dugujem Miroslavu Nikoliću. On me je zapazio dok sam igrao u Slogi. Da nije bilo njega i Radničkog, ne bih ni ja bio ovde gde jesam. Mislim da Muta nije imao nikad veće probleme kao moje poslednje godine u Radničkom. To su bile ogromne muke, bukvalno krpljenje. Ali, uspeli smo da napravimo dobar tim i istorijski uspeh. To je svima bila odskočna daska. A, ja sam imao sreće da sam uvek igrao dobro kada nam je selektor Aleksandar Đorđević dolazio. Sećam se da su mi u šali rekli, daj da ga zovemo na svaku utakmicu", ispričao je za "Žurnal" Jović. On je rekao da nikada neće zaboraviti trenutak kada je saznao da je na širem spisku reprezentacije, a i kasnije kada je shvatio da će biti deo tima na Mundobasketu. "Sav sam se naježio. Teško je opisati to zadovoljstvo kada vidiš svoje ime pored svih tih silnih asova. Bio sam neverovatno ponosan. Sve što sam uložio, celog sebe, tada se vratilo. dao sam joj sve i ona mi vraća", rekao je Jović i dodao da je sve vreme bio u euforiji. "Sama pomisao da ću predstavljati Srbiju, slušati himnu i biti deo takvog spektakla, sve vreme mi je pumpala adrenalin. To su uzbuđenja koja sanjaju svi sportisti".
On je istakao da je neverovatno zadovoljstvo to što je sarađivao sa selektorom Aleksandrom Đorđevićem, a zatim prepričao najupečatljiviji trenutak sa Svetskog prvenstva u Španiji u kojem se ogleda njegova veličina.
"Nikada neću zaboraviti kada je Sale ušao u svlačionicu na poluvremenu meča sa Španijom, posle provokacija i sitnih koškanja koja su se desila u prvom delu igre. Pun adrenalina i sportskog prkosa rekao je: 'Nećemo mi ovde nikome da se savijamo! Ko je uz mene, idemo da poginemo na terenu'. Tada sam u Saletu video onog igrača, kome sam se uvek divio. On je fantastičan čovek, još bolji motivator. Za svakog igrača pronađe vreme, zna kako da priđe i uvek ima prave reči. Mislim i da je taj naš odnos bio ključ uspeha", rekao je Jović i dodao da nikada neće zaboraviti ni doček u Beogradu.
"Malo je nedostajalo da padnem na masu kada sam video 20 hiljada ljudi ipred Skupštine. Bakljada, svi vrište od sreće, od euforije... Takve stvari ne mogu da se opišu".
Stefan se plaši visine, ali to niko nije primetio na terasi Skupštine, pa čak je i on prevazišao taj strah iznenađen onim što je doživeo.
"Nikada neću zaboraviti reči roditelja da siđame sa ograde, da ne padnem, jer se plašim visine, ali taj adrenalin je bio jači od svega", rekao je Jović i dodao da je tada napravio fotografiju, kada zajedno sa drugovima iz reprezentacije peva nezvaničnu himnu šampionata grupe THC, koju čuva u telefonu i vrlo rado često gleda.
Nakon euforije na Mundobasketu stigao je u redove Crvene zvezde, kluba za koji je navijao oduvek.
"Srbija je podeljena na Zvezdu i Partizan, a ja od kada znam za sebe volim vedrije boje. Nekoliko puta sam bio na Marakani i uživao sa drugarima. Uvek ću pamtiti meč Zvezda - Levadija, sada već davne 2007. Bio je to moj prvi dolazak na stadion. Te emocije su samo podgrejale moju želju da jednog dana obučem crveno-beli dres. Bilo je šansi da se to dogodi i ranije. Bio sam na probi posle medalje sa Ergonomom. Ali, tek sada su se kockice poklopile i snovi su mi se ispunili".