Četvrt veka od rušenja fizičke barijere između Istoka i Zapada, čuveni Berlinski zid neizostavna je tačka turističkog obilaska grada. Evo kako danas izgleda.
/Od reportera MONDA iz Berlina/
Više od 28 godina, sve do 1989, Berlinski zid razdvajao je dve Nemačke, dva sistema i dva sveta. Više od 25 godina, od 1989, taj deo Gvozdene zavese privlači podjednako veliku pažnju, iako odavno nema punktova, kula, bezbednjaka ili kerova čuvara.
Turisti iz Azije, Amerike i Evrope strpljivo poziraju kraj svakog grafita iscrtanog na najdužem i najbolje sačuvanom delu zida, dugačkom 1.300 metara, smeštenom u Fridrihšajnu - delu grada u kojem je i hala Mercedes Benz Arena, dom Eurobasketa 2015.
Neprestani redovi za slikanje, molbe za fotografisanje na različitim jezicima, selfi štapovi... Berlinski zid ogromna je turistička atrakcija. Naravno, smišljeno i napravljena.
Čuveni čekpoint "Čarli" naknadno je postavljen kao maketa starog i izgrađen na mestu nekadašnjeg prelaza između dve države, nekadašnjeg simbola Hladnog rata.
U prodavnicama suvenira, izgrađenoj u sklopu zida, možete u pasošu dobiti štambilj da ste prešli iz jedne u drugu Nemačku ili kupiti zastavu DDR-a ili minijaturne modele trabanta...
Naravno - ili komad Berlinskog zida.
Na ovom mestu, u Fridrihšajnu, granica dve Nemačke bila je reka Špreja, a ne zid. Prostor između zida i i suprotne obale bila je "ničija zemlja", koja je bila dostupna isključivo graničarima Istočne Nemačke.
Ujedno, to je bilo i jako, jako opasno mesto za izbeglice i svakoga ko bi poželeo da se preseli na zapadni deo.
Zid na slikama nije ni pomeran, ni rušen, ni ponovo postavljan. Na fotografijama u galeriji vidi se kako je izgledao i tokom podele države, na istom, autentičnom mestu. Grafiti i murali uglavnom su napravljeni između januara i septembra 1990.
U prodavnici se mogu kupiti i komadići zida. Cena - pet evra.