Trener Mega Leksa svakog jutra gleda snimke utakmica Denver Nagitsa. "Znao sam da može, ali ovo nisam očekivao".
Dejan Milojević jedan je od onih koji pomno prate partije Nikole Jokića u NBA ligi, što je sasvim razumljivo i očekivano, jer je sjajni centar ipak "njegovih ruku delo". Naravno, u meri u kojoj je bilo moguće nadograditi Jokićev nesvakidašnji dar za košarku.
Veče rekorda 20-godišnjeg Somborca (27 poena i 14 skokova u meču Denver - Toronto 112:93) bilo je idealan povod da treneru Mege postavimo pitanje kako se oseća dok gleda i čita o uspesima svog doskorašnjeg učenika i šta misli o svojevrsnom "fenomenu Jokić".
"Samo je nastavio sa dobrim igrama, sa većom minutažom došle su i veće brojke. U prethodnoj utakmici imao je '16+11', sada '27+14'. Igra sjajno i ponosan sam na njega", kaže Milojević za MONDO.
Mladi stručnjak dodaje da je vlasnik "NBA League Pass", što mu omogućava da ujutru pogleda snimke utakmica u sažetoj verziji, bez tajm-auta i reklama.
"Pratim igre naših, više Bobija (Marjanovića) i Jokića nego Bjelicu, jer prema njima ipak imam posebnu emociju, ali gledam i Bjelicu, naravno. Generalno volim da gledam NBA utakmice i kao trener mogu da vidim mnoge pozitivne stvari".
Vratimo se Jokiću.
Kada je pre godinu i po izabran na draftu, sa 41. pozicije, Milojević je rekao praktično isto što i sada: "Kada ojača, doći će do izražaja njegova sjajna tehnika".
A, tako nešto tvrdi i šef struke Nagitsa Majk Maloun.
"On je sa tehničke strane izuzetno obučen igrač i taj aspekt će još više doći do izražaja kada postane fizički jači. Veoma je inteligentan, adaptirao se na igru Denvera i ispunjava zahteve trenera na najbolji način", primetio je Milojević.
"Bilo bi glupo reći da sam očekivao ovakve njegove učinke, ali sam se nadao da će biti dobar i znao sam da može. Očekujem da u budućnosti bude još bolji", završio je "srpski Barkli".
Nastupi doskorašnjeg saigrača pomno se prate i u svlačionici Mege.
Kada smo ga zamolili da prokomentariše Jokićevu "ruki" sezonu u NBA ligi, kapiten Rade Zagorac je slegao ramenima:
"Bukvalno ne znam šta da kažem. Čovek pleše po terenu... Takav talenat se retko rađa. On je najtalentovaniji igrač sa kojim sam igrao, a verujem i sa kojim ću igrati".
Zagorac ističe da je od početka bio uveren u uspeh svog vršnjaka.
"Kada je otišao, generalna očekivanja su bila da mu tamo srede fizikalije, da ga polako uvode u ritam i tako dalje. Ja nisam baš mislio da će beležiti po 30 poena i 15 skokova, ali sa kim god sam pričao, govorio sam da će sigurno igrati 15-20 minuta, da će davati desetak poena po utakmici i skrenuti pažnju na sebe".
"Nisam očekivao da bude ovako dobar, ali to dokazuje da kada imaš košarku u 'malom prstu', kao što je on ima, možeš da igraš svuda. On je i primer svima nama, da nije uvek onako kako ti pričaju i da pre svega moraš da veruješ u sebe".