Nekadašnji košarkaš Partizana, potom sportski direktor Milenko Savović u intervjuu "Nedeljniku" prisetio se slavnih dana crno-belih, saradnji sa Kićanovićem, Željkom Obradovićem, dotakao se aktuelnih tema...
Navijači Partizana su mu 80-ih godina skandirali "Sveti Sava". Svojevremeno, iznenadio je sve, pa i svog trenera, kada se na treningu pojavio sa ofarbanim pramenom kose (u roze), jer je želeo da prati avangardne trendove...
Milenko Savović, nekadašnji centar Partizana, jedan je od tvoraca moćnog kluba koji je 1992. godine postao prvak Evrope u epskoj sezoni, provedenoj u "izbeglištvu" u Španiji zbog sankcija međunarodne zajednice tadašnjoj državi.
U intervjuu "Nedeljniku", Savović se prisetio početaka u Partizanu, saradnji sa Draganom Kićanovićem i Željkom Obradovićem, kako je svojevremeno izabrao Partizan, a ne Sarajevo, iako su njegovom ocu pretili otkazom, a osvrnuo se i na aktuelne teme, začinjene "niskim navijačkim strastima".
"Moje prvo sećanje na basket je SP u Ljubljani 1970. Igrao sam ispred zgrade. Rade Aleksić, otac Srđana Aleksića koji je ubijen jer je branio muslimanskog druga, voleo je basket i počeo je da nas trenira. Imali smo pripreme u Sloveniji i bilo je zabranjeno da predstavnici klubova komuniciraju sa igračima. Zvoni telefon na recepciji i zovu me da izađem iz hotela. Uđem u kola, a u njima sede Ranko Žeravica i Đorđe Čolović. Bio je to poziv da pređem u Partizan. Posle toga je došao Šakota sa istim predlogom. Vratim se kući i kažem ocu, a on: 'Dobro, ima vremena'. Kasnije zvoni telefon, pitaju me da li sam razmislio i hajde na zimskom raspustu da pređem. Pojavi se tadašnji trener Bosne - Bogdan Tanjević i kaže mi da računaju na mene, a imam i dva strica u Sarajevu. Kad su videli da hoću u Partizan, pretili su mom ocu da će da dobije otkaz, a on se branio: 'Ne mogu da utičem na njega - kako on odluči, tako će biti'. I došao sam u Beograd, iz neke ušuškane sigurnosti u novi grad".
Kad navijači Partizana skandiraju nešto lično protiv nekoga iz Zvezde, to mi takođe smeta i ne pravim u tome razliku.
Savović je bio deo Partizana i kada je bila kriza, ali i kada je sve "krenulo". Za zlatne dane crno-belih najzaslužniji je legendarni Dragan Kićanović.
"Kića je postavio sistem koji je važio sledećih 20 godina i na kojem je Partizan postao prvak Evrope. Prvo je konsolidovao finansijski klub. Doveo je najperspektivnije mlade igrače u Srbiji: Divca, Paspalja; Sale Đorđević je već bio u klubu i za njega se videlo odmah da je ekstra klasa. Kasnije je i Danilovića je doveo. A ostavio je par nas starijih igrača. Super je ukomponovao ekipu".
Prisetio se Savović i kako je Duško Vujošević postao trener...
"Dule je bio pomoćnik Laletu Lučiću. Igrali smo jednu utakmicu, bio je 20. januar, znam jer je bila Laletova slava. Gubimo od Šibenke s dvadeset razlike. Na sledeći trening dolazi Kića. On nikada nije dolazio na treninge. Pomislimo: 'Čim je došao brka, ovaj je gotov'. Kaže Kića: 'Sinoć smo kod mene imali sastanak, rešili smo da smenimo Laleta, ali nemam pojma koga da stavimo'. Ja mu kažem: 'Šta imaš da dovodiš nekog u januaru, u polusezoni, uzmi Duleta jer on ionako vodi treninge. Pitaj i Željka (Obradovića)'. I tako je Dule Vujošević postao trener i posle nekoliko meseci mi postanemo prvaci Jugoslavije. Sledeće godine, Liga Evrope i fajnal for u Ganu. To je bila velika škola za kasnije kad sam postao direktor i kada smo uzeli finale u Istanbulu. Imao sam privilegiju da radim sa najboljim trenerima - od Ranka Žeravice do profesora Aleksandra Nikolića od koga ne učiš samo basket već i život".
Još je zanimljivije kako je Željko Obradović imenovan za trenera Partizana.
"Željko je trebalo da bude kapiten reprezentacije na Evropskom prvenstvu u Rimu. A sve se dešava u noći pre odlaska na to prvenstvo. Željko i ja sedimo u 'Klubu književnika' sa ženama na večeri i dogovaramo se da nađemo klub u kojem ćemo zajedno igrati sledeće sezone. Mi smo dugogodišnji prijatelji i kumovi. Tada nije bilo mobilnih telefona i izlazi kelner iz kuhinje i kaže mi: 'Savo, telefon'. Na vezi je Kićanović i kaže: 'Gde ste? Tražimo vas po celom gradu. Dođite kod mene kući'. Godinama unazad je Kića pričao da će Željko biti trener a ja da dođem na njegovo mesto. Ali nismo se nadali da će to biti brzo. I odemo i dogovorimo se s Kićom, ali postoji problem jer Željko treba da ode na aerodrom i kaže Dudi Ivkoviću da postaje trener", priča Savović i nastavlja:
"Prilazimo aerodromu, unosi se oprema, mi bez torbi i Duda pita: 'Gde ste vi?'. Kaže mu Željko: 'Postao sam trener Partizana'. Na to će Duda: 'Ma, 'ajde bre', Ali onda ugleda Kiću i shvati da je ozbiljno. Voleo je mnogo Željka, i čestitao mu je".
Savović je ispisao najsjajniju stranicu Partizanove istorije. U prvoj sezoni kada je postao direktor kluba, Partizan je postao prvak Evrope 1992. godine.
"Počelo je baš teško jer je stigla zabrana da igramo u Beogradu. Potpisali smo ugovor oko televizijskih prava, ali je bilo pitanje gde ćemo da igramo? Ponudili su nam Španci Sevilju, La Korunju ili predgrađe Madrida. Računam - igramo domaću ligu, pa onda u Španiji kao domaćini, pa gostovanja. Mislim se gde da treniramo od tih svih putovanja? Jeftinije nam je da budemo u Madridu nego da putujemo iz Beograda. Svi su govorili: 'Nemaju šanse u Kupu šampiona'. Niko nije verovao u nas. A mi smo postali vezani jedni za druge od tolikog vremena koje smo provodili zajedno. Bilo je naporno, ali s druge strane, živeli smo kao porodica".
Da se ne lažemo, nikada sport nije bio samo sport. Mislim da su ljudi danas besni a preko sporta se ponekad brže i jasnije prepozna to stanje.
Poznata je priča da je legendarni Radivoj "Žućko" Korać svojevremeno doneo "Bitlse" u Beograd. A Savović je bio jedan od prvih pankera u Beogradu!
"Kad su se pojavili pank i 'Novi talas', sve sam zaboravio i počeo sam samo to da slušam. Ofarbao sam zbog panka mali pramen kose u crveno. Dolazim na trening Partizana i trener me izbaci. Kaže mi: 'Na šta ličiš, čoveče?!'. Bilo je diskretno, ali morao sam da odsečem taj pramen. Tad mi je bilo krivo zbog toga".
Osvrnuo se i na aktuelne teme, vređanje srpskih košarkaša i trenera...
"Zvezda je veliki klub i igra ove sezone fantastično. S druge strane imamo Željka Obradovića koji je naš najuspešniji trener. I onda se u trenutku desi jedna loša epizoda. Kad navijači Partizana skandiraju nešto lično protiv nekoga iz Zvezde, to mi takođe smeta i ne pravim u tome razliku. Nije Željko igrao prvi put protiv Zvezde u Beogradu. Dolazio je on i sa italijanskim i španskim klubovima, ali nikada nije bilo ovako. Da se ne lažemo, nikada sport nije bio samo sport. Mislim da su ljudi danas besni a preko sporta se ponekad brže i jasnije prepozna to stanje".