Da nije sve u novcu i da, nekada, pobede sportski motivi najbolje se vidi iz primera našeg asa, koji je pristao da igra za daleko manju zaradu od one u Moskvi kako bi ostvario svoj san.
Miloš Teodosić (30) ostvario je još jedan od dečačkih snova - zaigraće u NBA ligi.
Jedan od najboljih srpskih košarkaša svih vremena potpisao je dvogodišnji ugovor sa Los Anđeles Klipersima vredan ukupno 12 miliona dolara, s tim da srpski igrač ima opciju da iz njega izađe već posle prve sezone.
Kada se napiše da je neka NBA zvezda potpisala ugovor na 10, 20, 30... 40 miliona dolara po sezoni, najčešće se stiče utisak o tome da je tolika i njihova zarada.
Ali, nije.
I upravo se na Teodosićevom primeru može videti koliko je on zapravo bio spreman da, doslovce, plati svoj odlazak u Kaliforniju.
Izračunati tačno koliko NBA košarkašima ostaje neto zarade po odrađenom ugovoru jako je teško, jer u Sjedinjenim Američkim Državama, osim federalnog poreza na doprinose od 39,6 odsto za lica sa izrazito visokim primanjima (preko 418.000 dolara godišnje), stopa republičkog poreza na doprinose varira od tri do pet odsto u zavisnosti od savezne države.
Florida i Teksas, recimo, ne ubiraju porez na doprinose, odnosno tamo on iznosi nula odsto i od plate gubite "samo" tih 39,6 odsto koji "odlaze" u Vašington.
Na sve to, u Americi vlasnici klubova ne plaćaju svojim zvezdama iznajmljivanje kuća, hotela, automobila, jednostavno dobijete novac na račun, od toga vam se odbije porez i dalje sami upravljate s onim što vam ostane.
Koliko ostane ("grubom" računicom - što je važno istaći)?
NBA legenda Džejlen Rouz svojevremeno je govorio o ovoj "tabu" temi i rekao da igračima ostane između 40 i 45 odsto ukupnog novca za koji potpisuju kada plate sve, ali i agente koji ih zastupaju, što je takođe važno.
Menadžeri NBA igrača "naplaćuju se" direktno od njihovih plata, jer u američkom sistemu ne postoji reč "obeštećenje", pa je tako nemoguće da Mino Rajola uzme procenat od skoro 50 odsto kada uspe da ugovori transfer Pola Pogbe iz Juventusa u Mančester junajted za preko 100 miliona evra…
...što menadžere u evropskom fudbalu ne sprečava da se "ugrade" i u plate igrača koje predstavljaju.
U NBA ligi je drugačiji slučaj i kada podvuku crtu, košarkaši gotovo po pravilu ostanu bez više od polovine novca koji im se "pripisuje" kada potpišu ugovor.
Najbolje prolaze, logično, igrači Majami Hita, Orlando Medžika, San Antonio Sparsa, Hjuston Roketsa i Dalas Meveriksa.
Budućem startnom plejmejkeru Klipersa, Teodosiću, ostaće nešto preko tri miliona dolara po sezoni, izraženo u evrima - oko 2,7 miliona.
Tu se možemo vratiti na konstataciju da je kapiten naše košarkaške reprezentacije itekako bio spreman da se žrtvuje za NBA iskustvo s obzirom na to da je još na Fajnal foru u Istanbulu, bližeći se isteku ugovora, od CSKA Moskve dobio najjaču ponudu u istoriji evropske košarke, po boljim uslovima od onih koje Aleksej Šved ima u Himkiju.
CSKA je prema saznanjima ruskih i grčkih novinara najboljem igraču ponudio trogodišnji ugovor vredan 11,4 miliona evra, ali – neto!
U Rusiji, kao i većem delu Evrope, klubovi ne samo da plaćaju porez na plate svojih igrača, već im ustupaju ili rentiraju stanove i kuće, kola i nude razne druge komocije. Zaduživši "armiju" u velikoj meri od 2010. do danas, Teodosić je u Moskvi ne samo postao jedna od najvećih sportskih zvezda, već i igrač kojem su sva vrata bila otvorena, a iza jednih od tih vrata krila se i zarada od 3,8 miliona evra po sezoni – čisto.
Dakle, ni gubitak od oko 1.100.000 evra po sezoni (a, 2.200.000 do isteka ugovora sa Klipersima) nije sprečio Teodosića u nameri da ode preko Atlantika. I tu nismo računali treću sezonu ugovora sa CSKA.
Redak primer kada je tačno reći da "nije sve u novcu".
Srećno, Teo!