Sedam YU titula prvaka Evrope

Sa osam titula prvaka Evrope i šest izgubljenih finala madridski Real je najuspješniji učesnik Evrolige, elitnog košarkaškog takmičenja za klubove na Starom kontinentu koje je tokom 53 godine postojanja menjalo nazive i format.

Madriđani su posebno obilježili šezdesete i sedamdesete godine prošlog vijeka, a posljednji put na krov Evrope popeli su se 1995. godine na finalnom turniru u Saragosi.

Ali, "kraljevskog kluba" nema ni na Fajnal foru Evrolige već deset godina. Posljednju titulu prvaka Evrope Real je osvojio u sezoni 1994/95, kada ga je sa klupe vodio Željko Obradović.

Moskovski CSKA je šampionski pehar uzimao šest puta, dok po pet titula imaju izrarelski Makabi iz Tel Aviva, italijanski Vareze i grčki Panatinaikos. Zanimljivo je i da je Makabi klub koji je izgubio najviše finala Evrolige - osam.

Klubovi iz bivše Jugoslavije sakupili su sedam trofeja u tadašnjem Kupu evropskih šampiona, najviše splitska Jugoplastika - tri, 1989, 1990. i 1991. godine. Cibona je bila prvak 1985. i 1986, Bosna 1979, a Partizan 1992. godine trijumfom na turniru u Istanbulu.

Jugoplastika ima i jedan poraz u finalu, u sezoni 1971/72.

Zbog podjele između najbogatijih evropskih klubova, koji su se zasebno organizovali formirajući ULEB, i Međunarodne košarkaške federacije (FIBA), Evropa je u sezoni 2000/01 dobila dva prvaka. U ligi pod okriljem FIBA šampionski pehar je osvojio Makabi Tel Aviv, dok je u ULEB-ovom takmičenju pobjednik bio italijanski Kinder.

Italijanski timovi imaju 13 titula prvaka Evrope, uz 13 finala. Slijede Španci sa deset titula iz 14 finala, a potom Rusi sa šest titula iz 11 finala. Sve to ostvario je CSKA iz Moskve.

Grci imaju šest titula, uz četiri poraza u finalima, a Izrael zahvaljujući Makabiju pet titula iz 13 finala. Hrvatskim timovima pripada pet titula iz šest finala, a tri puta letonska Riga bila je šampion Evrope, iz četiri finala.

Po jednu titulu imaju Gruzija, Litvanija, Bosna i Hercegovina, Srbija i Francuska.

SVI PRVACI EVROPE:

1958. ASK Riga (SSSR)
1959. ASK Riga (SSSR)
1960. ASK Riga (SSSR)
1961. CSKA Moskva (SSSR)
1962. Dinamo Tbilisi (SSSR)
1963. CSKA Moskva (SSSR)
1964. Real Madrid (Španija)
1965. Real Madrid (Španija)
1966. Olimpija Milano (Italija)
1967. Real Madrid (Španija)
1968. Real Madrid (Španija)
1969. CSKA Moskva (SSSR)
1970. Vareze (Italija)
1971. CSKA Moskva (SSSR)
1972. Vareze (Italija)
1973. Vareze (Italija)
1974. Real Madrid (Španija)
1975. Vareze (Italija)
1976. Vareze (Italija)
1977. Makabi Tel Aviv (Izrael)
1978. Real Madrid (Španija)
1979. Bosna (Jugoslavija)
1980. Real Madrid (Španija)
1981. Makabi Tel Aviv (Izrael)
1982. Kantu (Italija)
1983. Kantu (Italija)
1984. Roma (Italija)
1985. Cibona (Jugoslavija)
1986. Cibona (Jugolsavija)
1987. Olimpija (Italija)
1988. Olimpija (Italija)
1989. Jugoplastika (Jugoslavija)
1990. Jugoplastika (Jugoslavija)
1991. Pop 84 (Jugoslavija)
1992. Partizan (Jugoslavija)
1993. Limož (Francuska)
1994. Huventud (Španija)
1995. Real Madrid (Španija)
1996. Panatinaikos (Grčka)
1997. Olimpijakos (Grčka)
1998. Kinder (Italija)
1999. Žalgiris (Litvanija)
2000. Panatinaikos (Grčka)
2001. Makabi Tel Aviv (Izrael) i Kinder (Italija)
2002. Panatinaikos (Grčka)
2003. Barselona (Španija)
2004. Makabi Tel Aviv (Izrael)
2005. Makabi Tel Aviv (Izrael)
2006. CSKA Moskva (Rusija)
2007. Panatinaikos (Grčka)
2008. CSKA Moskva (Rusija)
2009. Panatinaikos (Grčka)
2010. Barselona (Španija)

(Tanjug/MONDO)