Jedna od najtužnijih sportskih priča svih vremena dolazi iz Rio de Žaneira, gde će biti održane Paraolimpijske igre. Belgijanka ima poslednju želju da osvoji zlato, a potom da je uspavaju, jer ne može više da trpi bolove.
Belgijska paraolimpijka, 37-godišnja Marieke Varvort, osvajačica zlata i srebra iz Londona pre četiri godine, učestvovaće na svojim poslednjim Paraolimpijskim igrama u Rio de Žaneiru (od 7. do 18. septembra), ali nije zbog toga jedna od glavnih sportskih priča.
Ova Belgijanka boluje od neizlečive degenerativne bolesti čiji se simptomi ogledaju u gubitku volje za životom. Ona godinama trpi velike bolove, a neretko joj se dešava da nakratko izgubi i razum. Zato je, po dolasku u Rio, izjavila da joj je poslednja želja da osvoji zlatnu medalju i da posle toga umre, jer ne može više da trpi bolove.
Ono zbog čega je srećna, jeste činjenica da je Belgija još pre 15 godina legalizovala eutanaziju u kojoj vidi izlaz i spas za sebe. Smrt!
Belgijski mediji pišu kako je Vervort odredila i datum svoje smrti, a isplanirala i vlastitu sahranu.
"Neće biti crkvenog obreda, već kao neki piknik, sa kolačima, kafom... U trenutku kada me budu spuštali u grob, želim da svi prisutni u ruci drže čašu šampanjca, da pomisle na mene i kažu: 'Počivaj u miru, Marijeke, imala si lep život'", izjavila je Belgijanka, prenose mediji u Evropi.
Do pre 16 godina ona je bila potpuno zdrava, ali je potom obolela od ove retke i neizlečive bolesti. Organi su počeli da joj otkazuju, pa je završila u invalidskim kolicima.
Iako je jedan od glavnih simptoma bolesti gubitak volje za životom, ona je pokazala neverovatnu želju da i dalje živi. Najpre je igrala košarku u kolicima, da bi se posvetila trijatlonu. Međutim, kako joj se zdravlje rapidno pogoršavalo, morala je da odustane od trijatlona i da se prebaci na atletiku.
''Bolovi su toliko jaki da sam provela bezbroj besanih noći. Često i padam u nesvest. Strašno patim, noću spavam tek desetak minuta. Patnje su nezamislive. Moje telo jeiscrpljeno, a svako jutro moram da primim dozu morfija. Svi me vide nasmejanu za zlatnom medaljom oko vrata, ali malo ljudi zna šta stvarno proživljavam. Rio je moja posljednja želja! Nakon toga želim samo da odem u grob", izjavila je Vervort, objašnjavajući i da joj je sport lek:
"U tih nekoliko minuta sva bol nestane. Zaboravim na bol i iz sebe izbacim sve negativno i loše. Sportom se borim protiv straha i patnji'', dodala je ona.
Njena poslednja želja je zlato u Riju na 100 metara. Ona će braniti zlato iz Londona na toj dužini, a pre četiri godine je osvojila i sbernu medalju na 200 metara.
TRKA IZ LONDONA