Učesnik pet olimpijskih igara oprostio se od reprezentacije osvojivši evropsku bronzu u Mađarskoj. "Drago mi je da sam medaljom zaokružio priču", priznaje.
Od debija u Nemačkoj 1992, do kraja reprezentativne karijere u Mađarskoj 2016. Posle skoro četvrt veka nastupa za Jugoslaviju, Srbiju i Crnu Goru, pa samo Srbiju, naš najbolji stonoteniser Aleksandar Karakašević (41) odlučio je da je kraj i da će se ubuduće posvetiti samo klupskim obavezama.
Osvojivši bronzu u Budimpešti, Karakašević je uoči vikenda, u 41. godini, stavio tačku na predstavljanje zemlje na kontinentalnim i olimpijskim smotrama.
"Jesam (obećao rastanak), igraću samo za klub. Poslednjih godinu i po bilo je izuzetno teško. Dao sam sve od sebe da se plasiram na Olimpijske igre. Bio je to dug i težak put. Bio sam u Riju i posle toga sam ispunio drugo obećanje, dato sebi pre svega. Želeo sam da stavim tačku sa medaljom na evropskom. Nisam imao pauzu, nije bilo vremena", rekao je Karakašević u razgovoru za "Sportski žurnal".
"Već dva meseca nisam uhvatio dah. Drago mi je da se isplatilo. Veoma sam želeo da budem na igrama i drago mi je da sam sa Rutom Paskauskine, jedinom partnerkom u ovih 16 godina, zaokružio priču i osvojio odličje", dodao je on.
Na pitanje šta ostaje iza njega, legendarni stonoteniser pomislio je na kolege.
"Ostaju Jevta i Pete, koji nažalost već sedam-osam godina najviše ispaštaju zbog svega ovog što se događa u Savezu. Tamo nikog nije briga da se li se taj ping pong igra i da li ima nekih igrača. Oni postoje samo zbog sebe. I ovde su bili blizu, ali i njima je već muka od svega", dodao je on.
U svom stilu, bez dlake na jeziku, Karakašević priznaje da je bio protiv toga da Ilie Lupulesku u Budimpešti vodi reprezentaciju. Isključivo iz solidarnih razloga.
"Koja je svrha da čovek dođe iz Amerike da bi radio džabe. Sve je to kratkog daha i nije rešenje bez profesionalnog trenera. Ipak, došao je... Voli stoni tenis. Voleobih da sa ljudima koji će doći nađe zajednički jezik, ali sumnjam".
Osvrćući se na sve šta je prošao u dresu reprezentacije (čak pet učešća na olimpijskim smotrama!), Karakašević kaže:
"Slobodan Grujić i ja smo bili tu kad smo bili u svetskom vrhu i posle toga sami preturili sva ona vađenja viza, odlaske na turnire preko Budimpešte i dolaženja u Japan na tri sada pre početka šampionata. Dok su se normalne reprezentacije već danima navikavale na nove vremenske zone. Sad smo došli dotle da u Srbiji menjaju predsednika na svaka tri meseca, kao da je to najvažnija stvar na svetu. Na igrače niko ne stiže da misli. Samo se priča ko je ukrao, a ko slagao. Bave se isključivo sobom, a mi smo valjda dekoracija. Deset guma za reket nisu mogli da obezbede, sve veliki sportski radnici", ukazao je na oproštaju od reprezentacije osvajač 12 medalja sa šampionata.