Pobede, trofeji, medalje... I u 2017. bilo je uživanje pratiti vaterpolo reprezentaciju Srbije.
/Od izveštača MONDA iz Budimpešte/
Silaskom sa podijuma sa bronzama oko vrata, vaterpolisti Srbije završili su još jedno dugo i uspešno takmičarsko leto.
Najdominantniji tim današnjice, jedna od najtrofejnijih generacija u istoriji modernog sporta, zaokružio je 2017. godinu sa osvojenim trofejom Svetske lige, a potom i trećim mestom na Svetskom prvenstvu u Budimpešti.
"Klizanje" u polufinalu protiva Hrvata ipak nije označilo i oproštaj od postolja TIMČINE Dejana Savića.
Prvi polufinalni poraz u "nokaut" utakmicama od 2013. brzo je "izolovan" i nije dozvoljeno da bude uvod u prekid kontinuiteta osvojenih medalja. Taj niz je bronzom zaokružen na DESET uzastopnih odličja. Posle devet zlata, osvojenih u Dubaiju, Almatiju, Budimpešti (2014), Bergamu, Kazanju (2015), Beogradu, Huejdžou, Riju (2016) i Ruzi u Podmoskovlju (2017) "delfini" su i u glavnom gradu Mađarske bili deo završne ceremonije.
Metar levo od najvišeg stepenika, pogled na urađeno sigurno je i "delfinima" izgledao lepši nego što su mogli da pretpostave 48 sati ranije, posle polufinala.
Andrija Prlainović je posle osvojene bronze i dalje govorio o neuspehu protiv Hrvatske, sa snažnim osećajem da su "delfini" sebe opteretili više od svih, mislima o kraju svoje dominacije. Kapiten Filip Filipović je rekao da je reprezentacija posle Budimpešte bogatija za još jedno odličje, ali i saznanje da će ubuduće igrati "sama protiv svih".
A, svi vaterpolisti zajedno, nasmejani su nekoliko sati kasnije sišli sa podijuma, svesni veličine urađenog kao i mnogi oko reprezentacije čiji su ogroman rad i veliki trud u drugom planu.
"Nisam ni znao koliko bronza može da bude prijatna", napisao je uvek predusretljivi kolega novinar Dejan Stevović, dugogodišnji prijatelj vaterpola i tako najbolje opisao emociju svih iz Srbije koji su u nedelju boravili na bazenu "Alfred Hajoš".
Dušan Mandić stisnuo je zube u zavšnici, zaigrao uprkos bolu, pa nakon meča za treće mesto rekao da je greška iz polufinala ispravljena.
"Ostvarili smo naš neki lični cilj. Mnogo bi bilo da smo izgubili dve utakmice zaredom. Ova ekipa ima kvalitet. Okliznuli smo se u polufinalu, ali ništa strašno. Osvojili smo bronzu i zadovoljni smo", rekao je Dušan Mandić.
Uz domaću selekciju, naši vaterpolisti bili su najveće zvezde turnira u Budimpešti. Svetsko prvenstvo proteklo je u iščekivanju odgovora na dva pitanja - ko će biti prvi i da li će neko uspeti da zaustavi nepobedivu Srbiju?
U takvoj situaciji, protivnici su se do polufinala lako odbijali od "delfina" i pobedili ih tek kada su šampioni sami spustili gard, najviše opterećeni sopstvenim pritiskom. Osećaj koji je usledio i koji nisu doživeli godinama, dalje nije poremetio naše vaterpoliste, pa su najpre sportski čestitali Hrvatima uspeh (i prvu pobedu u tom rivalstvu posle sedam godina), a potom skupili snagu i osvojili medalju.
"Nekako smo non stop pričali kako se spremamo za taj poraz koji će neminovno doći posle silnih uspeha, ali koliko god da je došao u nezgodnom trenutku, pokazali smo da možemo da se uzdignemo kad je najbitnije. Za nas 13 igrača u bazenu i verujem za mnoge ljude koji nas podržavaju, ova bronza sija kao zlato iz mnogo razloga. Najzadovoljniji sam kad ovako sa uživanjem možemo da igramo", rekao je Stefan Mitrović.
Okićena odličjima, srpska reprezentacija vratila se iz Mađarske u nedelju uveče, stavivši tako tačku na takmičarsko leto koje je započela još 5. juna. Dva meseca kasnije, posle "gomile" pobeda, lepih vesti i niza uspešnih borbi, "delfini" će se rastati i otići na odmore pred novu klupsku sezonu.
Pred ekipu koja je u 2017. uvela dvojicu novih članova na najveću scenu - Viktora Rašovića i Nemanju Ubovića, za desetak meseci stupiće novi izazovi. Brže nego što sada izgleda, pažnja će biti usmerena na odbrane svih srpskih zlata u 2018: Svetska liga, Svetski kup, Evropsko prvenstvo u Barseloni...