"Nismo govorili o stvarima za koje ne želimo da se događaju, pa nismo spominjali komplekse, ali smo pričali o našoj snazi i taktičkim ciljevima", kazala je psihološkinja Renata Barić koja je pomogala hrvatskoj vaterpolo reprezentaciji.
Sedam godina reprezentacija Hrvatske nije uspevala da pobedi Srbiju u vaterpolu, ali je to "barakudama" pošlo za rukom u polufinalu ovogodišnjem Svetskog prvenstva održanog u Mađarskoj nakon čega su savladali i domaćine i osvojili zlatnu medalju.
Niz pobeda naše reprezentacije je, znali su i vaterpolisti, morao jednom da se desi, a prošlog četvrtka Hrvatska je bila preciznija pred protivničkim golom i slavila zasluženo 12:11.
Kroz čitavo prvenstvo bila je vidljiva "neka nova energija" kod izabranika Ivice Tucka, a dobar deo zasluga za ovaj uspeh ide i psihološkinji Renati Barić koja je radila sa vaterpolistima na mentalnom planu, što nije ništa neuobičajeno za sport.
Kako priča za "Večernji list", ona je bila pozvana u stručni štab i za Olimpijske igre, ali je tada navela da je "već prekasno" kako bi uspela da "promeni" igrače. Uspela je na SP.
Ona minimizira svoj značaj, iako je doživela i ovacije i špalir od reprezentativaca na proslavi titule, i naglašava da su kondicija i tehničko-taktički aspekt bili ključni i da psihološki deo zbog toga ima pokriće.
Ističe da je Italija duži niz godina ima sportskog psihologa, dok Srbija ovoga puta nije.
"A baš je polufinalna utakmica sa Srbima bila primer neke nove mentalne snage hrvatskih vaterpolista. Uoči tog dvoboja trebalo je u drugi plan potisnuti kompleks niže vrednosti nastao na tri uverljiva poraza na poslednja tri velika natecanja", objašnjava ona samu pripremu za polufinalni meč sa našom reprezentacijom i dodaje:
"Uopšte nisam insistirala da naša priprema ide u tom smeru. Kao i za svaku drugu utakmicu, radili smo na planu mirnoće, koncentracije, strpljivosti u sprovođenju naših taktičkih ideja. Nismo govorili o stvarima za koje ne želimo da se događaju, pa nismo spominjali komplekse, ali smo pričali o našoj snazi i taktičkim ciljevima".
Ona je dodala i da nije sve vreme radila sa vaterpolistima jer bi to bilo prenaporno, nego je dolazila na svaka dva-tri dana i sa njima organizovala nekoliko grupnih radionica, kao i da je bilo individualnih razgovora.