Ofanzivac Sautemptona i srpske reprezentacije priča o svom shvatanju fudbala i razlikama na relaciji Engleska - Srbija.
Dušan Tadić (25) ove jeseni je jedno od otkrovenja Premijer lige, kao drugi asistent u dosadašnjih 10 kola, posle Seska Fabregasa iz Čelsija.
Nekadašnji ofanzivni vezni Vojvodine, Groningena (2010-12) i Tventea (2012-14) dao je jedan i "namestio" sedam golova za Sautempton, koji uprkos odlasku nekoliko ključnih fudbalera zauzima drugo mesto na tabeli, ispred giganata kakvi su Mančester siti, Arsenal, Liverpul, Totenhem i Mančester junajted.
Ipak, Tadić istovremeno nije blistao na mečevima reprezentacije Srbije, prijateljskom protiv Francuske, pa kvalifikacionom u Jermeniji...
Selektoru Diku Advokatu čak je na poslednjoj konferenciji za novinare postavljeno pitanje zbog čega Tadić pruža bolje partije u Sautemptonu, nego u dresu "orlova".
Sjajni fudbaler indirektno je i sam odgovorio na to pitanje, u intervjuu britanskom "Gardijanu".
Doduše, pričao je u nešto širem kontekstu, još od vremena provedenog u Vojvodini, kada se upoznao sa prilikama u domaćem klupskom fudbalu...
"Novi Sad je divan grad, a Vojvodina dobar klub, sa jednom od najboljih omladinskih škola u Srbiji. Međutim, tamo nije lako igrati. Ako daš jedan pogrešan pas ili napraviš malu grešku, odmah ti kažu 'ej, šta je to?'"
"Zbog toga se mnogi igrači plaše da preuzmu odgovornost. Ne osećaju se dobro na terenu, jer su svesni da nemaju slobodu da pogreše. To je razlog što mnogi počnu da igraju znatno bolje kada odu u inostranstvo", ispričao je Tadić.
On je dodao da igrači u Srbiji trpe veliki pritisak i od navijača, od kojih neretko dobijaju batine, a tu je i problem neredovnih plata, za koje mora dodatno da se bori.
"Pored svega toga je logično da nisi fokusiran na teren. U Engleskoj možeš da budeš koncentrisan samo na fudbal i na svoje partije. Pritisak postoji, ali to je pritisak koji prija. U Srbiji je pritisak čudesan. Kada izgubiš utakmicu, kao da je neko umro. Cela ekipa posle mora u karantin, što je suludo".
Tadić je izneo zamerke na račun srpskih trenera, koji po njegovom mišljenju suzbijaju nadarene fudbalere.
"Samo se traže trčanje i borba. Igrač želi da oseti slobodu, jer tada može da pokaže sve što zna. Ako se plašiš bilo čega, ne možeš to da uradiš".
Suprotnost tome su, po njegovom mišljenju, holandski stručnjaci, od kojih ga jedan sada trenira u Sautemptonu. To je Ronald Kuman. Kao čoveka koji mu je dosta pomogao u karijeri, pomenuo je i Engleza Stiva Meklarena u Tventeu.
"Holandski treneri su opredeljeni za napad. Žele da nadigraju protivnika i da pobeda bude posledica dominacije njihovog tima".