Svetsko prvenstvo u Kataru pokazuje, ili nagoveštava, u kom pravcu se kreće, ne samo rukomet, već svetska sportska industrija.
U finalu 24. svetskog prvenstva rukometaša u Kataru igraće domaćin Katar i domaćin sledećeg šampionata Francuska.
Ako se od drugih i očekivalo da posle četiri godine ponovo stignu do završnog meča turnira, od Katara se nije očekivalo ništa, sem da pokaže da može da bude dobar organizator, što i jeste, i što može da bude solidan argument u odbrani organizacije fudbalskog Mundijala, na koju se nasrće, ali to je druga priča.
Da vas je neko pitao da li će Katar biti osvajač medalje na Svetskom prvenstvu u bilo kojoj sportskoj igri, verovatno biste se nasmejali, a malo obavešteniji bi rekli, da ukoliko nešto može da se kupi, onda će to i da se desi.
Ali eto, ispisana je jedna stranica svetskog sporta, od koje bi istorija mogla da se čita i sa desna na levo!
Katar je u polufinalu Svetskog prvenstva pobedio Poljsku 31:29, i to možda jeste čudo, ali je u prethodnoj rundi - četvrtfinalu eliminisao Nemačku, a pre toga Austriju, pa bez obzira na to što je domaćin (a to nikako nije bez značaja, i možda baš s obzirom na to što jeste domaćin) taj uspeh ne sme da se potceni.
Katar je mala država, nema ni dva miliona stanovnika, a većinu čine stranci, iz čitavog sveta, zaposleni po raznim firmama (ovom prilikom ne bismo o vlasničkoj strukturi)!
Ni rukometna reprezentacija ne može da bude drugačija. To je multinacionalna kompanija, čiji je, kako se to jezikom modernog poslovanja kaže CEO (u prevodu direktor) Valero Rivera, najtrofejniji trener sveta, sa više od 70 raznih titula, uglavnom osvojenih sa Barselonom, ali je i kao selektor Španije, pre dve godine, doveo selekciju svoje domovine do svetske krune (opet kod kuće, u Barseloni).
Posle tog zlata 2013. podneo je ostavku, zaključio uspešnu selektorsku misiju i prihvatio se posla (za dobru platu, što da ne, kad može) da napravi ovo čudo u pustinji. Kako je on sklopio tim, od ono malo lokalnih zanesenjaka u rukomet i internacionalaca, koji iz raznih razloga nisu imali mesta u timu svoje domovine, moguće je da ni on sasvim ne može da objasni, jer se po okončanju meča sa Poljskom hvatao za glavu, u neverici.
I njemu je možda sve to još daleko od realnosti, ali nije. Da li je on stvarno čarobnjak? Izgleda da jeste! Da li bi Katar uspeo da stigne dotle dokle je stigao, da je šampionat organizovan u nekoj drugoj zemlji? Ne znamo, realno je verovati da ne bi.
No, to ne umanjuje uspeh male zemlje, koja ogromne pare ulaže u sport, pa ponekada može da joj se i vrati kroz vrhunski rezultat. A finale Svetskog prvenstva, kako god da je izboreno, poželeo bi svako, a ne Katar.
Uostalom, videli ste Poljake, koji su više nego cinično aplaudirali srpskim sudijama Stojkoviću i Nikoliću, zbog načina na koji su vodili meč Poljska - Katar.
Verovatno niste videli da je na kraju tog malog "performansa" jedan član poljskog stručnog štaba protrljao prste, otvoreno aludirajući, odnosno, optužujući arbitre da su potkupljeni!
U nedelju će biti zaključeno najduže Svetsko prvenstvo. Bilo da ga osvoji Francuska, bilo Katar, nešto se ipak novo dešava. Možda će ovaj turnir pokazati, ili u najmanju ruku nagovestiti, u kom pravcu se kreće, ne samo rukomet, već svetska sportska industrija.
Ne bi trebalo da se čudimo, ako u neko skorije vreme, iza imena pobednika bude stajala skraćenica kojom se uglavnom označava kakva je vlasnička struktura firme - recimo IME ŽELJE AD (akcionarsko društvo, ili kako se već na kojem jeziku nešto slično piše).
/Za MONDO iz Katara, Dragan Gavrilović/