Budućnost je počela - 10 senzacija Lige šampiona!

Reći da su budućnost svetskog fudbala bila bi laž - oni su uveliko velike zvezde, majstori fudbala, koji nose igru svojih timova. Sastavili smo listu desetorice najboljih mladih fudbalera Lige šampiona, uz dva uslova - godište i utakmice

Navikli smo da Porto pronalazi ubojite napadače i potom ih za neprijatan novac prodaje bogatijima od sebe, tako da vrtoglav uspon Andrea Silve nije iznenađenje. "Plus" u celoj priči je to što su "zmajevi" ovog svestranog napadača, koji može da igra i u veznom redu, pronašli u sopstvenoj omladinskoj školi, ne u Južnoj ili Srednjoj Americi.

Sa četiri gola, Silva je trenutno najbolji strelac među mladim igračima u Ligi šampiona, a nalazi se na osmom mestu u "generalnom plasmanu" iza igrača "A klase" poput Mesija, Kavanija, Levandovskog, Obamejanga, Benzeme, Aguera i Mertensa. Momak koji je za Porto potpisao sa 15 godina debitovao je prošle sezone, a ove počeo da muči rivale i u prvenstvu Portugalije i u Evropi - 20 golova na 34 utakmice za plavo-bele, uz deset asistencija.

Otuda, to što je na pet mečeva za seniorsku reprezentaciju Portugalije postigao već četiri gola, nikako ne bi trebalo da čudi, jer momak ima sve - uglavnom pogađa mrežu desnom nogom, s tim da je pet golova dao levom, a čak 11 glavom. Trener Nuno Espirito Santo insistira da on izvodi penale i radi to prilično sigurno - pogodio je sedam ove sezone, dva puta je bio zaustavljen.

Igrajući za mlađe selekcije Portugalije, Andre Silva je postigao 28 golova na 37 utakmica i odavno je predmet interesovanja najvećih klubova. Moglo je da se pročita da će narednog leta pokušati da ga dovedu Arsen Venger i Žoze Murinjo.

Iako ga Transfermarkt "ceni" na 16 miliona evra, realnost je drugačija - 21. avgusta prošle godine Silva je potpisao petogodišnji ugovor sa "zmajevima" u kojem stoji da može da bude prodat samo ako neko uplati 60 miliona evra.

Silva ima začuđujuću hladnokrvnost u završnici za 21-godišnjaka, ali to nije sve - ima i odličan pas. Ono što bi morao da popravi su nastupi u derbijima i velikim utakmicama, jer je po pravilu najslabije partije pružao u najtežim mečevima za Porto.

ZA TATIN PONOS U POGLEDU

Umesto priče o tome kako igra Adrijen Ravio, a igra odlično, za najmlađeg prvotimca u istoriji Pari Sen Žermena zahvaljujući Karlu Anćelotiju, koji ga je gurnuo u vatru još sa 16 godina, vezana je jedna zanimljiva anegdota i tiče se Mančester sitija.

Naime, skauti ovog engleskog kluba primetili su visokog, mršavog, porketnog dečaka čupave kose kako "veze" u dresu Kretila i još 2008. ga doveli u akademiju u Mančesteru kada je imao samo 13 godina.

Adrijen je u drugu zemlju, drugu kulturu, drugi stil fudbala ušao samo godinu dana nakon što je njegovu porodicu zadesila nesreća u kojoj je njegov otac Mišel ostao nepokretan i nem od posledica srčanog udara, odnosno osuđen da sa svetom oko sebe komunicira samo očima.

U kojoj meri je to uticalo na Adrijena da se već posle šest meseci vrati u predgrađe Pariza, rodni Sen Moris, može samo da se nagađa, a spekulacijama je doprinela i njegova temperamentna majka Veronika, koja je potom tvrdila da njen sin nije adekvatno tretiran u tuđini i da Siti nije zaslužio da ga ima.

Majka kao i svaka majka.

Uglavnom, posle izleta na Ostrvo, Ravio je narednih godinu i po dana tumarao po nekim nižerazrednim klubovima, menjajući škole, trenere i pozicije na terenu, a kada je bio na korak da ostavi sport koji je kao dete zavoleo, dogodio se poziv Pari Sen Žermena u čiju je akademiju ušao sa 15, za prvi tim debitovao sa 16, prvi profesionalni ugovor potpisao sa 17, a do 21. godine osvojio već četiri titule prvaka Francuske i uzrokovao nekoliko neočekivanih odlazaka sa "Parka prinčeva", poput onog Joana Kabaja.

"Od tog trenutka svaki put kada izađem na teren borim se i za njega. Kada sam mu rekao da sam postao profesionalac, nije mogao ništa da kaže, ali se videlo u očima da mu je drago", pričao je Ravio o emotivnim trenucima vezanim za oca, Mišela, koji ne propušta nijednu utakmicu "svetaca".

P. S. Da sve bude zanimljivije, Ravio je prošlog proleća postigao gol u meču sa Mančester sitijem, klubom koji namerava da ga kupi u skorijoj budućnosti.

NEKA ČEKA MURINJO

Ovaj 20-godišnji momak iz Kelna, od majke Ganjanke i oca Nemca, najbolje je ocenjeni fudbaler dosadašnjeg toka Lige šampiona među vršnjacima i mlađima od sebe.

Benjamin Henriks je vezista, brz, prodoran, vešt s loptom, ali ga je Rodžer Šmit koristio pre svega na poziciji beka i biser iz Bajerove škole ga nije izneverio - u samo 28 nastupa za Leverkuzen nametnuo se kao jedan od najboljih bekova Bundeslige i Lige šampiona.

Ako su mu vazdušni dueli mana, vrlina ima "koliko hoćete" - odlično anticipira i shodno tome "seče" protivničke pasove i prepoznaje kuda će krenuti protivnički igrači, veoma je hrabar i tačan u klizećim startovima, za razliku od većine bekova ne centrira osim kada ima otvorenu poziciju za to, već traži kratak pas i priliku za kretnju bez lopte i sve to tako nabrojano dovelo je do toga da je već debitovao za seniorsku reprezentaciju Nemačke kod Joakima Leva.

Žoze Murinjo vidi ga kao neprikosnovenog desnog beka Mančester junajteda od naredne sezone, ali to neće proći tek tako.

"Mnogo klubova traži Benjamina, ali on je i dalje dečak, ima 19 godina i pred njim je još mnogo rada i učenja. Razgovarali smo i složili se da bi prvo trebalo fudbalski da 'odraste' i da je Leverkuzen najbolje mesto na svetu za njega, trenutno", rekao je u januaru Henriksov agent Ali Bulut.

Pored Mančester junajteda, ovog dečaka traže još Mančester siti i Čelsi, a da li će ga juriti i Barselona zavisi od toga da li će narednog leta uspeti da dovede Ektora Beljerina iz Arsenala.

Bilo bi lepo videti ga opet u veznom redu, jer deluje da i tamo može mnogo da pruži. S obzirom na to da je dugogodišnji trener Leverkuzena, Šmit, nedavno smenjen, videćemo kako će razmišljati Tajfun Korkut.

Pre nego što se zapitate ko je Numukeh Tunkara, ne brinite - ni mi nemamo pojma!

Uglavnom, to je ime i prezime čoveka koji je, navodno, primetio novog Jaju Turea u dresu jednog crkvenog fudbalskog tima u predgrađu 1,6 miliona stanovnika velikog Konakrija, najvećeg grada Gvineje.

To se dogodilo 2014. godine.

Ove, 2017, i dalje kao tinejdžer, Amadu Dijavara igra standardno u startnoj postavi Napolija, koji ga je kao 18-godišnjaka platio Bolonji čak 14,5 miliona evra. Zapravo, predsednik Napolitanaca, Aurelio De Lorentis, u poslednji čak podigao je ponudu i otkazao već dogovoren transfer Dijavare sa "Dalare" na "Olimpiko", ostavljajući Romu bez projektovanog naslednika Danijelea De Rosija.

Zaista, prošlog leta vladala je prava fama za nekim tamo klincem iz Gvineje, kojeg je izvesni Tunkara preporučio uticajnom agentu Robertu Visaniju, ovaj ga doveo u San Marino, tim iz Lega pro takmičenja (III liga), gde se ispostavilo da su poređenja sa Tureom sve, samo ne neosnovana…

Sportski direktor Bolonje, Panteleo Korvino, primetio ga je na jednoj utakmici i leta 2015. doveo u "Grad ljubavi" za svega 500.000 evra, 29 puta manje od sume za koju će ga samo godinu dana kasnije prodati Napoliju. Dijavara je sa tek napunjenih 18 godina odigrao 31 utakmicu za Bolonju u Seriji A, taktički najzahtevnijoj ligi u Evropi, na poziciji defanzivnog veziste, pružajući odbrani ekipe sigurnu zaštitu, a napadu neočekivane duge lopte i prodore u "crvenu zonu".

Sve to, samo još bolje, Dijavara je nastavio da radi u Napulju, u koji je stigao kao zalog za budućnost, a postao sadašnjost maltene od početka sezone. Pitajte, uostalom, reprezentativca Italije Emanuelea Đakerinija, Brazilca Žorginja ili hrvatskog internacionalca Marka Roga, koji svi imaju manje nastupa ove sezone od najmlađeg prvotimca u timu Mauricija Sarija.

Pored brojnih vrlina, a visina od 184 centimetra, maratonska izdržljivost i dominacija u duel igri samo su neke, Dijavara ima i nekoliko mana. Za sada, ispostavilo se da je užasan u završnici, samo osam odsto šuteva koje je uputio u Seriji A ka protivničkim golmanima išla su u metu, pa nije ni čudo što i dalje čeka seniorski gol.

Ono što nije čekao su ponude velikih klubova i tu se pokazao kao prilično nelojalan, jer je čelnike Bolonje naterao da ga prodaju tako što se nije ni pojavio na pripremama, znajući da ga itekako žele u Romi, Napoliju, Juventusu i Bajernu.

Klinac...

NIJE MUSA DEMBELE, NEGO MUSA DEMBELE

Musa Dembele ima 29 godina i tri puta je igrao za Totenhem u Ligi šampiona ove sezone, pa stoga ne ispunjava nijedan od uslova koje smo postavili na početku teksta, ali zato Musa Dembele ispunjava.

Ovaj francuski vezista, koji je nekako napustio Fulam prošlog leta bez obeštećenja (klub je dobio samo 500.000 funti kao kompenzaciju za školovanje igrača), postao je napadač u Škotskoj i, ispostaviće se nepunu godinu kasnije, bio je to vizionarski čin nekog od nadležnih na "Seltik parku", verovatno menadžera Brendana Rodžersa.

U prvoj profi sezoni u Škotskoj, noseć islavni zeleno-beli dres, Dembele je (za sada) postigao 32 gola, uz sedam asistencija (!?) na 45 utakmica, uz dva pogotka u kvalifikacijama za Ligu šampiona, koji su Seltiku doneli prolaz u grupnu fazu, i potom još tri gola u grupi u kojoj su bili još Barselona, Mančester siti i Borusija Menhengladbah.

U ovom VIP društvu, Dembele se Evropi predstavio kao nepredvidiv, vešt, eksplozivan i dosetljiv napadač, koji je neke od svojih golova postigao akrobatski, u stilu znatno višeg i jačeg Zlatana Ibrahimovića.

Navijači Seltika s nestrpljenjem čekaju svaki sledeći vikend i Dembeleov izlazak na teren, ali iako ima pun potencijal da dostigne jednog Henrika Larsona, teško da će momak iz Pontusa postati legenda kluba iz Glazgova.

Zašto?

Jednostavno, previše bogatih ga želi, pre svih Čelsi i Mančester junajted, tako da je za očekivati da narednog leta, ili najkasnije 2018. godine, obuče dres nekog od evropskih zavisnika od trošenja novca.

Dembele će neminovno osvojiti titulu sa Seltikom ove sezone, ali to neće biti novost za njega - on je 2013. godine u finalu sezone Premijer lige za igrače mlađe od 18 godina postigao... het-trik! I praktično sam doneo Fulamu titulu u meču sa Redingom.

Čak 14 golova koje je dao u karijeri doneli su direktno pobede njegovim ekipama, a pre očekivanog "blokbaster" transfera morao bi da poradi malo na tehnici leve noge, iako je pet puta zatresao mrežu slabijom nogom u karijeri.

Jednom su ga pitali da li misli da vredi 40 miliona funti, koliko Seltik navodno traži za njega.

"Da li vredim 40 miliona? Recite vi meni. Ne znam. To je samo cena. Ne mogu da kažem da li vredim 40, 50, 30 ili 20 miliona funti, mogu samo da se koncentrišem na svoju igru. Ipak, kad malo razmislim, priča o tome nije loša jer izgleda da mi dobro ide. Ako ljudi govore o tome da vam se cena menja iz dana u dan, to je valjda samo zato što radiš dobar posao... za moj klub, za mene samog. Ali, ne pratim vesti", bio je njegov odgovor.

ZNATE GA...

Malo smo se dvoumili oko ovog igrača.

Ne, ne zato što ne zaslužuje da se nađe na ovoj listi, naprotiv, već zbog toga što je Julijan Brant već treću sezonu standaradan, efikasan i uticajan u timu Bajer Leverkuzena, a ima samo 20 godina. Međutim, izostaviti ga sa liste najboljih mladih igrača Lige šampiona samo zato što je zablistao u njoj i pre toga bilo bi isto što i izostaviti Lionela Mesija iz idealnih 11 samo zato što je bio biran prošli put i onaj put pre toga…

Brant nije senzacija, on je to bio još 2015. godine. Danas, radi se o arhitekti igre Leverkuzena, koji sa 20 godina radi levom nogom skoro sve što poželi. Iako u nekim zemljama ne bi mogao da uđe u noćni klub, jer nema 21 godinu, momak iz Bremena već ima 19 golova i 23 asistencije u dresu kluba sa "Baj Arene", gde su pomalo u panici jer ugovor ovog igrača ističe već 2019. godine.

Momak koji je u karijeri igrao i levo krilo i napadača, i centralnog vezistu i "trekvartistu", čak i na desnoj strani, diči se sjajnim osećajem za pas u prostor, dodavanjima ključnim za ishod utakmice, a poseduje i veoma smiren dribling, kojim se često izvlači iz neprijatnih situacija pod presingom protivničkog tima.

Pre nego što obuče dres, recimo, Bajerna (ne znamo zašto baš taj dres, al' eto...), mogao bi da popravi vazdušne duele i završnicu, jer nije bio mali broj šansi koje je olako propustio, naročito u Bundesligi.

Brant ima još jednu veliku vrlinu - ne folira, ne glumi faulove i nema naviku da "navlači" sudije na pogrešne odluke. Već ima dve medalje sa velikih takmičenja - zlato sa EP za omladince 2014. i srebro sa OI u Riju 2016.

Joakim Lev ga je već četiri puta slao na teren u dresu seniorskog tima Nemačke.

"PROBLEM" SA SVIH STRANA

O Osmanu Dembeleu je Mondo već pisao, još dok je bio fudbaler Lila, sada možemo samo da se nadovežemo - posle nepune sezone u Borusiji Dortmund već se isplatio svaki cent koji je nemački klub potrošio na potpis vihornog tinejdžera.

U prvoj sezoni kod Tomasa Tuhela, Dembele se u oštroj konkurenciji sakupljenoj na "Vestfalenu" izborio za ulogu startera, zabeležio je 35 nastupa do sada, dao sedam golova i podelio čak 16 asistencija, od čega pet u Ligi šampiona.

Ne postoji mlađi i bolji asistent u tom takmičenju od njega.

Tuhel ga podjednako često koristi na levom boku (14) i sredini (15), a sedam puta igrao je i kao desno krilo. Na svakoj od tih pozicija je postizao i golove i asistirao - levo 2/8, u sredini 3/4, desno 2/4.

Dembele ima jedan od najefikasnijih driblinga u Evropi, veliki procenat šansi u koje uđe pretvara u gol, svoj ili saigračev, ne plaši se sa 19 godina da preuzima odgovornost i deli presudne lopte u crvenoj zoni protivnika, a često namešta loptu i kod prekida. Kada bude počeo ranije da se oslobađa iste, i igra sa manje kontakata, biće još ubojitije oružje, koje je i ovako "smrtonosno".

Igrajući za Lil i Borusiju, Dembele je deset golova dao je desnom nogom, šest levom, jedan sa penala, jedan iz slobodnog udarca i samo jedan glavom - eto mane!

Za kraj, još da prokomentarišemo da je cena od 15 miliona evra plaćena 1. jula 2016. godine za 19-godišnjaka zaista bila... povoljna.

Tomas Lemar do 2010. godine živeo je i "pikao" fudbal na egzotičnom Gvadelupu, skoro 7.000 kilometara daleko od prestonice "matične" zemlje, Francuske.

Ovaj momak iz Baj Maoa, gradića od 30.000 stanovnika na karipskom ostrvu koje pripada Francuskoj, do 2015. godine igrao je u drugoj ligi, za Kaen.

On je danas jedan od hit igrača sezone 2016/17, kako u Ligi šampiona, tako i u Ligi 1, gde njegov Monako napreduje fantastično - plasman u četvrtfinale preko Pepa Gvardiole i liderska pozicija u nacionalnom šampionatu. Uz deset golova i 11 asistencija momka koji se levom nogom služi kao rukom. Jednostavno, "stavi" loptu tamo gde želi.

Nakon što ga je milioner Dimitri Ribolovljev platio svega četiri miliona evra pre manje od dve godine, Lemar se prvo nametnuo u svlačionici kao zanimljiv, veseo i pošten momak, a ubrzo je postao gazda i na terenu, iako je prošlog novembra napunio 21 godinu.

Izvodi slobodnjake i trese mreže, šutira levom i asistira, proigrava saigrače i pritom istrči skoro trećinu maratona za prosečnu utakmicu Lige šampiona.

"Znao sam svoje kvalitete, ali nisam očekivao da ću ovako eksplodirati", rekao je nedavno Lemar, koji je dva puta bio strelac i u Ligi šampiona, gde je sa ostalim "klincima" iz Monte Karla odigrao nekoliko maestralnih utakmica, a sada ih sve zajedno očekuje "kindergarden" okršaj sa jednako talentovanom Borusijom Dortmund.

Ljubimac onih nekoliko navijača Monaka ima jak i dugoročan ugovor sa klubom, međutim pitanje je koliko će "kneževi" moći da ga zadrže, naročito ako bude nastavio da igra kako igra, a igra…

P. S. Lemar je 15. novembra debitovao za Francusku u utakmici sa Švedskom zamenivši "ortaka" s ove Mondo top liste, Ravioa.

ZANIMLJIVA PRIČA O DOSADNOM MOMKU

Julijan Vajgl živi u trosobnom stanu u skromnoj dortmundskoj četvrti zajedno sa dugogodišnjom devojkom, studentkinjom iz provincije.

I sam je iz malog mesta, tačnije bavarske termalne banje Bad Ajbling, koja ponekad "nabije" 18.000 stanovnika. Leti. U sezoni.

Kažu da ne konzumira alkohol, da striktno drži dijetu i da leže prilično rano u krevet, već oko 22 časa. Kada dobije slobodno, otputuje kod svojih kući, odmori se i izađe sa drugarima iz detinjstva.

Govore da dobar deo dana provodi tražeći energiju, koncentraciju i inspiraciju za stvari kojima se bavi.

U međuvremenu - on je jedan od najboljih fudbalera Bundeslige i, svakako, jedan od najvećih talenata Evrope u svom godištu. Ako je Marko Verati "novi Andrea Pirlo", mada je to sporno poređenje, onda je Vajlg "novi Ćavi Alonso", igrač kakav se retko viđa i koji još ređe greši.

A, sve se vrti oko njega kada je Borusija Dortmund u pitanju. I, bez obzira na to što često pod pritiskom, što ga stalno "love" u zamku, on se volšebno izvlači, što driblinzima, što sitnim dodirima lopte, kojima kupuje vreme i čeka prave opcije, što savršenim pasovima, kratkim i dugim, dubokim i širokim, sigurnim i rizičnim…

Ima prosek od 89 dodavanja po meču uz 93 odsto uspešnosti, a pre dve sezone je igrao u Cvajti, za tužni Minhen 1860, koji se raspadao na svim nivoima i "pretio" da ispadne u regionalnu ligu. Holanđanin Markus fon Alen učinio ga je sa 18 godina najmlađim kapitenom u istoriji starijeg i manje uspešnog minhenskog kluba, ali je Vajgl potom izgubio traku zbog bizarne situacije u kojoj se našao sa saigračima.

Navodno, nekolicina mladih igrača Minhena kritikovala je klub prilikom vožnje taksijem, a taksista je kasnije to otkrio i optužio ih da su nezahvalni, pa su bili kažnjeni.

Međutim, to nije usporilo uspon vižljastog veziste, koji je leta 2015. godine sa samo dva i po miliona evra (!?) prešao u veliku Borusiju Dortmund, prihvativši da se iz uloge "alfe i omege" pretvori u borca za takmičarske minute. I izborio se, a kako igra Be-Fau-Be ove sezone, nećemo dugo čekati dan do konstatacije da je Vajgl ponovo "alfa i omega" ekipe.

On konstantno traži loptu i otvara se saigračima u stilu Ćavija Ernandeza. Prozvali su ga "Inteligentni", jer savršeno prepoznaje kretnje i namere i saigrača, i rivala, a osećaj za prostor čini ga fudbalerom lako uočljivim, čime doprinosi kvalitetu igre cele ekipe i saigrače čini tačnijim, uspešnijim i samouverenijim.

"Uzbuđen sam zbog njega. Ne poznajem ga, ali vidim da fudbalu donosi sve ono što je neophodno da igrate u sredini. Veoma je važan za Dortmund, bez njega oni bi bili drugačiji tim", rekao je nedavno menadžer Mančester sitija, Pep Gvardiola, koji je još u januaru pokušao da ga odvede sa "Vestfalena" posle samo godinu i po dana nastupa u žuto-crnom.

Naravno, nije uspeo, iako mu je cena za to vreme skočila na preko 40 miliona evra. Sportski direktor "milionaera" Mihael Cork ponudio mu je novi, jači, dugoročniji ugovor od prvobitnog i Vajgl ga je na oduševljenje "Žutog zida" potpisao, tako da je za Dortmund vezan do 2021. godine, a i plata mu je skočila u skladu sa uticajem u svlačionici.

"Julijan oduševljava svežinom i posvećenošću, kao i vrlinom da stvari upija neverovatnom brzinom. Pored svega, on je otvorena i draga osoba", rekao je njegov trener Tuhel, koji mu je sa zadovoljstvom prepustio dirigentsku palicu i dao mu slobodu u igri.

I zaista, kada gledate Dortmund, upravo je Vajgl taj koji diktira tempo igre, koji menja, crta, koji ima pravo da dugom loptom promeni stranu, vrati nazad ako vidi da se sprema klopka, "ode gore", ako oseti da može da uradi nešto više. Upravo je to "gore" deo terena na kom Vajgl mora bolje.

Dao je jedan gol u karijeri, Sportingu u Ligi šampiona, pobednički, sa distance, za 2:1. Apsolutno je tačno da njegova uloga na terenu nije da daje golove, pa ni asistira, ali bilo bi šteta da takav talenat jednog dana ne izgradi jak, precizan i ubojit šut.

"Stvari se odvijaju mnogo brže nego što sam i zamišljao. Došao sam iz druge lige u ekipu punu top fudbalera sa namerom da se uklopim i učim. Zato sam morao da budem veoma objektivan prošlog leta", rekao je skromno Vajgl, svestan "hajpa" koji se širi oko njega.

Navijači Bundeslige proglasili su ga prošle godine za "novajliju godine".

ZAMALO DA NE BUDE TU, A...

Malo je nedostajalo da Kilijan Mbape ne bude na ovoj listi, iako je u ovom trenutku svakako tinejdžer o kom se najviše priča u evropskom fudbalu.

Kako?

Trener Leonardo Žardim, koji ga je učinio najmlađim fudbalerom u istoriji Monaka (a, Mbape je potom srušio Tijerija Anrija i kao najmlađeg strelca u istoriji Monaka), dao je talentovanom napadaču samo 25 minuta jesenas u grupnoj fazi Lige šampiona, uvodeći ga tri ptua sa klupe u šest kola.

U oštroj konkurenciji koja vlada u Evropi to bi verovatno bilo premalo za "upad", ali ono što tinejdžer iz predgrađa Pariza prikazuje u 2017. godini, sa naglaskom na dvomeč sa Mančester sitijem u osmini finala LŠ, nije mu samo obezbedilo ulazak na listu, već ga je popelo na vrh - po gol u Mančesteru i Monte Karlu, za eliminaciju Pepa Gvardiole i mesto na naslovnicama vodećih sportskih listova širom kontinenta.

Mbape, koji je fudbalom počeo da se bavi u malom klubu Bondi, gde mu je trener bio otac Vilfred, imao je razgovor sa Zinedinom Zidanom te 2013. godine, koji ga je vrbovao da potpiše za Real Madrid i pridruži mu se u "B" timu, no... u dogovoru sa ocem, koji mu je danas i menadžer, supertalentovani dečak odlučio je da se zahvali slavnom zemljaku i najvećem klubu sveta i izabere Monako.

Koliko je bio u pravu? Ili, koliko je bio dobro savetovan?

Odgovor možemo pronaći ne samo u brojkama: 10 asistencija, 17 golova, 31 utakmica ove sezone, već i u načinu na koji igra, kako se otvara, kako traži loptu, kako ulazi u duel, kako "grize" u odbrani, kako dobija poverenje saigrača... Čak i kada ne postigne gol ili ne asistira, Mbape stilom igre ostavi jak utisak na sve koji ga gledaju, uživo ili preko TV-a, a jedan od njegovih najvećih "fanova" je i sam Tijeri Anri.

Legenda Monaka i svetskog fudbala u superlativima je govorio o Mbapeu, podsetivši javnost na prošlosezonsku utakmicu Lige Evrope, Totenhem - Monako, koju je francuski tim dobio rezutlatom 2:5 na "Vembliju", a Mbape sa 16 i po godina bio jedan od najboljih na terenu.

"Čim sam ga prvi put video, pitao sam ljude oko sebe o kome se radi, ko je on... Odmah sam znao da će biti veliki igrač. Bio je klinac, driblao je, šutirao je na gol, osvajao je loptu, osetilo se koliko je voli...", rekao je Anri.

Upitan da uporedi Mbapea i Anrija, menadžer Arsenala, Arsen Venger, inače zaljubljen u talente koji dolaze iz njegove zemlje, rekao je…

"Mbape je apsolutno, dobro ne baš apsolutno Tijeri Anri, ali je istina da ima slične kvalitete, sličan talenat i sličan potencijal. Naravno da ga pratimo. Veoma dobro ga znamo i veoma dobro se razvija. Mislim da je produžio ugovor sa Monakom, tako da je Monako taj koji odlučuje o njegovoj sudbini. Zaista, mogao bi da bude novi Tijeri Anri".

Mnogi su Mbapea savetovali da ne žuri iz Monte Karla i ne napravi grešku koju je, kada je stigao poziv velikog Mančester junajteda, napravio njegov prethodnik u ulozi "vunderkinda", Antoni Marsijal.

Sudeći prema tome kako je birao kao mali, između Reala i Monaka, može se pretpostaviti da Mbape neće žuriti sa Stadiona "Luj II", na kojem će uskoro biti odigrano četvtfinale Lige šampiona između Mbapea, Lemara i ostalih sa jedne, odnosno Dembelea, Vajgla i ostalih sa druge strane.

Žreb u Nionu, pored toga što je sudario četiri velikana evropskog fudbala, napravio nam je još jednu poslasticu - na delu ćemo jedne protiv drugih gledati ne samo četvoricu igrača pomenutih u ovoj listi, već i Timotija Bakajoka, Fabinja, Bernarda Silvu, Žemersona, Kristijana Pulišića, Feliksa Paslaka, Emrea Mora, Mikela Merina, Matijasa Gintera, Rafaela Gereira, Erika Durma, itd.

Budućnost je počela!