"To nisu bile kvalifikacije, već prvenstvo Srbije u fudbalu i to se jasno može videti. Ne radimo ovo iz hira, već iz potrebe da se zahvalimo Rajku i ostalima za ono što su postigli na terenu, u nemogućim uslovima", kažu u Crvenoj zvezdi.
Kada se pročita štura odluka Skupštine Fudbalskog kluba Crvena zvezda, da se od nadležnih organa zahteva titula iz 1946, ali i ona iz 1986. godine, lako se može steći utisak da se radi o – hiru.
Hiru, koji je potpredsednik FK Partizan, Vladimir Vuletić, komentarišući inicijativu "večitog rivala" pripisao generalnom direktor crveno-belih, Zvezdanu Terziću.
I ne samo to.
Vuletić je, kao doktor pravnih nauka, opširno govorio i o 1946, ali i o čuvenoj "Šajberovoj" sezoni 1985/86, u kojoj je - ako pričate sa ljudima iz Ljutice Bogdana - titula morala da pripadne Crvenoj zvezdi. U Humskoj, međuitim, smatraju da njihove komšije "siluju istoriju".
U potrazi za odgovorima i crveno-belom stranom ove nesvakidašnje i pomalo škakljive priče, iz ugla odnosa dva naša najveća kluba, Mondo je posetio Stadion "Rajko Mitić" i, simbolično, u prostorijama Sekcije veterana sreo se sa gospodinom Branislavom Jocićem (57), diplomiranim sportskim novinarom, hroničarom sporta i istoričarom fudbala iza kojeg su tri objavljene knjige: "Rajkov put do zvezda", "Fudbal u Beogradu za vreme Drugog svetskog rata" i "El grand Milovan".
Društvo su nam pravile legende FK Crvena zvezda, od Miloša Šestića, preko Stanislava Karasija i ostalih, koji su pažljivo slušali razgovor koji se ovog puta, na insistiranje sagovornika, ograničio samo na 1946. godinu.
Prihvatili smo sugestiju.
"Tema je preobimna da bismo imali i koncentraciju za razgovor o '46. i '86. u isto vreme, a kamoli za čitanje. Predlažem da danas pričamo samo o '46, a da ostalo otavimo za neku narednu priliku", predložio je popularni Jocke, kojeg su nam kao člana Skupštine FK Crvena zvezda i preporučili u klubu kao "ovlašćenog i relevantnog sagovornika na ovu temu".
Jocić je deset godina proveo istražujući ne samo 1946. i 1986. fudbalsku godinu u Jugoslaviji, već kompletnu istoriju fudbala na ovim prostorima, nadasve Crvene zvezde za koju je nastupao u mlađim kategorijama.
"Ovaj projekat nije hir, niti mašta gospodina generalnog direktora Terzića, niti bilo koga zaposlenog u Crvenoj zvezdi", počeo je Jocić razgovor za Mondo.
"Ovo je titula koja je osvojena na terenu, davne 1946. i pravi akteri te titule više nisu živi, osim člana naše veteranske sekcije i golmana te generacije fudbalera Crvene zvezde, Miodraga Mališe Petrovića. On je živi svedok prvog posleratnog klupskog prvenstva u fudbalu, s kojim sam stupio u kontakt pre sedam godina i od njega dobio prve relevantne podatke o tom prvenstvu".
"Iskoristio sam i poznanstvo s Rajkom Mitićem (slika ispod, prim. aut), od 2005. do pred samu njegu smrt 2008. godine. Tada sam postao i njegov biograf, uz saglasnost njegove porodice i Sekcije veterana Crvene zvezde da mogu da napišem biografiju o Rajku Mitiću", dodao je Jocić i istakao da se tada i upoznao sa prirodom "spornog" prvenstva, koji u Partizanu doživljavaju kao "kvalifikaciono takmičenje uže Srbije od pet kola, sa jednokružnim sistemom".
"Kroz rad na biografiji prvi put sam se upoznao sa tim fudbalskim prvenstvom i, uopšte, s fudbalom koji se igrao tokom Drugog svetskog rata računajući i prvo posleratno razdoblje - kako je organizovan sport, kako su organizovane fiskulturne sekcije i po republikama, i u zajedničkoj državi. Krenulo se od državnog, koji je nazvan Fiskulturni odbor Jugoslavije, ispod njega Fiskulturni sportski odbor Srbije (u daljem tekstu FISOS, prim. aut), onda su bili okružni odbori, sreski i na kraju mesni odbori. Kompletna infrastruktura se spustila do najmanjih mesta u Srbiji", pričao je Jocić možda suvoparne, ali važne podatke vezane za samu prirodu takmičenja.
"Prvi pokušaj organizovanog fudbalskog prvenstva u Srbiji bio je u maju, junu i julu 1945. godine. Ali, pošto je infrastruktura bila razorena, klubovi su bili u povoju, nije se moglo igrati prvenstvo, već se igralo među-okružno prvenstvo u kojem je reprezentacija Kragujevca pobedila reprezentaciju Beograda 5:1, tako da je reprezentacija Kragujevca prvi posleratni prvak Srbije u fudbalu. Već dva meseca kasnije održano je prvo državno prvenstvo (FNRJ, prim. aut), na kojem nisu učestvovali klubovi, nego sve republike, pokrajna Vojvodina i tim JNA", rekao je Jocić i dodao:
"Kosmet tada još nije bio pokrajna, u sportskom smislu imao je status okruga, tako da je takmičenjima rukovodio FISOS".
KAKO VOJVODINA ODVOJENO?
Spontano smo se zadržali na primeru Vojvodine, utoliko što je jedan od argumenata "protiv" Zvezdine inicijative bio i taj što je subotički Spartak u isto vreme osvojio pokrajinsku ligu koja je bila istog ranga kao i - srpska.
"Vojvodina je administrativno i geografski pripadala Srbiji, ali je sportski bila potpuno odvojena. Postojao je poseban Pokrajinski fiskulturni savez Vojvodine, koji je sva svoja takmičenja organizovao odvojeno od užeg dela Srbije. Da pojasnim, ako bi se slučajno dogodilo da, ne daj Bože, Vojvodina jednog dana bude samostalna, Spartak bi imao svako pravo da kaže da je 1946. osvojio prvu titulu", pojasnio je Jocić.
Kada je pokušaj organizovanja republičkog takmičenja na proleće 1945. propao, za razliku od Hrvatske gde je Hajduk osvojio titulu i kasnije, 2011. godine, za taj uspeh dobio pehar od Hrvatskog nogometnog saveza, fudbal se u Srbiji zakotrljao organizovano na jesen iste godine.
U Partizanu smatraju da su to bile samo kvalifikacije za prvo državno prvenstvo FNRJ 1946/47, ali u Crvenoj zvezdi nude pregršt dokaza da to nije bilo tako, već...
"Prvo posleratno klupsko fudbalsko prvenstvo osnovano je 30. septembra 1945. utakmicom Crvena zvezda - Železničar 18:0 (slika original zapisnika je iznad). Fudbal je te jeseni bio organizovan po okruzima. Tada je, u beogradskom okrugu Crvena zvezda odigrala svoju prvu zvaničnu utakmicu. Beogradski okrug bio je jedan od 14 u Srbiji, uz Niški, Valjevski, Toplički, Požarevački, Smedervski... i jedini koji je, zbog veličine i brojnosti klubova, bio podeljen u tri grupe: Dunav, Sava i Župa Zemun".
(na slici se vide nabrojani svi pobednici okružnih liga, koji su nastavili takmičenje u prvenstvu Srbije).
"Prvenstvo je bilo organizovano po jednostrukom bod sistemu i bilo je predviđeno da se igra i jesenje i prolećno kolo. Međutim, takmičenje se u Beogradu oteglo, dok je u svim ostalim okruzima u Srbiji bilo završeno, tako da je FISOS odlučio da umesto prolećnog dela takmičenja u Beogradskom okrugu, snage odmere prvaci grupa Dunav, Sava i Zemun. Mi smo već 25. novembra (slika ispod, prim. aut) završili to prvenstvo kao prvi i, zajedno sa ostalih 13 prvaka okruga nastavili takmičenje na proleće u među-okružnoj ligi", ispričao je Jocić.
Još jedan važan događaj dogodio se između kraja jesenjeg dela, 25. novembra, i prvih utakmica narednog proleća.
"FISKULTURA": PRVENSTVO SRBIJE
Jocić je iz bogate arhive izvukao nekoliko dokumenata o sednici održanoj u decembru 1945. na kojoj je doneta odluka o organizaciji prvog državnog prvenstva u fudbalu za sezonu 1946/47. Oponenti Zvezdine inicijative smatraju da je sve što se igralo pre toga na teritoriji Srbije bilo kvalifikacionog karaktera, međutim Jocić nudi dokaze da je sednica održana kada su republička prvenstva bila uveliko u toku.
"Stoga, ne mogu biti kvalifikaciona. Ovde se (pokazujući na izveštaje u listovima Politika, Naš sport, itd, kao i časopis Fiskultura koji je imao status Službenog lista u to vreme) jasno vidi da se radilo o prvenstvu Srbije. Ista su, u isto vreme, bila igrana i u drugim republikama".
"Tu se tačno vidi da je prvenstvo Narodne republike Srbije pokrenuto ne kao kvalifikaciono, već kao regularno prvenstvo jer se od nečega moralo krenuti. A onda je Fiskulturni savez Jugoslavije na sednici između 14. i 16. decembra 1945. godine doneo odluku da se igra prvo državno prvenstvo za sezonu 1946/47 i ona je objavljena na naslovnoj strani lista 'Fiskultura'. Tek tada je odlučeno ko će i kako učestvovati u državnoj ligi, što pobija tezu da se radilo o kvalifikacijama", tvrdi Jocić.
"U toj odluci, navodi se da će u prvoj sezoni učestvovati pobednici republičkih prvenstava i pokrajine Vojvodina, osim u slučaju Srbije i Hrvatske koje su kao republike sa najviše klubova dale dva učesnika. Tada je aklamacijom doneto da jedino tim Centralnog doma Jugoslovenske armije, Partizan, nastupi u prvenstvu FNRJ apsolutno bez ijedne utakmice u prvenstvu Srbije", nastavio je dalje sa izlaganjem.
"Moram da napomenem i da nije istina da Partizan nije postojao u vreme kada je održano to prvo prvenstvo Srbije (što je Vuletić u jednom trenutku naveo, aludirajući na to da je Crvena zvezda igrala fudbal, dok je vojska oslobađala Jasenovac, prim. aut). Ono je počelo 30. septembra 1945, Partizan je osnovan šest dana kasnije i prvu utakmicu odigrao je 6. oktobra. Partizan je mogao da se uključi u to prvenstvo, ali prema svim svedočenjima, kao i svedočenjima u memoarima Svetozara Vukomanovića Tempa, Partizan nije bio ni osnovan da bi igrao boranija ligu, već da bi bio prikazan istočnoj Evropi i Sovjetskom savezu".
"I, zaista, Partizan je već u oktobru otputovao na turneju po Češkoj, Slovačkoj, Poljskoj, kasnije SSSR-u, imao je izvanredne rezultate tamo, prikazao sjajnu igru i moderan fudbal, a na pomenutoj decembarskoj sednici bio je proglašen za jedinog sigurnog učesnika državnog prvenstva 1946/47", rekao je Jocić.
PROLEĆE 1946.
Kada se sneg otopio, fudbal se ponovo zaigrao širom Srbije na proleće '46. godine. U Crvenoj zvezdi smatraju da je to bio nastavak prvenstva republike, koje će kulminirati finalnim turirom u maju i junu.
"Za razliku od Partizana, ostali klubovi računajući i Crvenu zvezdu na proleće 1946. nastavili su takmičenje na republičkom nivou. Na među-okružnim prvenstvima održanim od 20. marta do 5. maja dobijeni su prvaci okruga (slika iznad, prim. aut) i tada se izdvojilo šest klubova koji su igrali uže završno prvenstvo Srbije za 1946. godinu, koje je održano od 19. maja do 30. juna. To je turnir zbog kojih neki ljudi zlonamerno ističu tabelu tvrdeći da je Crvena zvezda odigrala pet utakmica po jednokružnom sistemu…", osvrnuo se Jocić na jedan deo Vuletićevog intervjua datom našem reporteru na pripremama Partizana u Sloveniji.
"Crvena zvezda jeste odigrala tih pet, ali to je bilo završno prvenstvo. To je zapravo bio proces u kojem je naš klub odigrao 17 utakmica od 30. septembra 1945. do 30. juna 1946. godine (zapisnik sa poslednje utakmice je na slici ispod, prim. aut). Dakle, apsolutna je neistina da smo odigrali samo pet utakmica", podvukao je Jocić i naglasio masovnost i ozbiljnost samog takmičenja:
"Prema mojoj evidenciji, u prvom prvenstvu Narodne republike Srbije učestvovalo je preko 150 timova, što je kasnije po broju učesnika nadmašio samo Kup Jugoslavije".
Zbog čega ovo radite i zašto vam je ovo važno?
"Od 2007. aktivno radim na ovoj temi. Žao mi je što se o tome ozbiljno govori tek sada, kada je Crvena zvezda egal s Partizanom, zbog toga što bi neko mogao da pomisli da želimo da nametnemo te dve titule, da se one devastiraju i devalviraju... To nije tačno. Projekat je započet pre deset godina, pet godina je rađeno na njemu, međutim verovatno je sada sazrelo vreme da se o tome razgovara. To nije ni hir, ni omaž. Titulu su osvojili momci koje su kao kapiteni predvodili Milovan Ćirić i Rajko Mitić. Oni su prvu titulu osvojili na terenu, zasluženo, na razorenim terenima bez trave, zbog čega su se mnogi te '45. i '46. povredili, sam Rajko Mitić je bio sedam meseci odsutan zbog povrede meniskusa. Igralo se po džombama, blatu... To je bio trnovit put i dužni smo da izguramo ovo do kraja, zbog njih", ispričao je Jocić, dok su ostali potvrdno klimali glavama.
"Možda su i prethodne generacije bile dužne, ali kao autor ovog projekta osećam da smo dužni prema Crvenoj zvezdi da to uradimo. Radimo ovo uzdignuta čela, ovo nije hir jer na ovome radimo deset godina, možda je tek sad došao u žižu javnosti ali oni koji prate moj rad znaju kada je to započeto", dodao je.
"ZAŠTO OVO PARTIZANU SMETA?"
U Humskoj, između ostalog, smatraju da je Crvena zvezda igrala fudbal, dok je armija oslobađala Jasenovac, gde je - citiramo gospodina Vuletića - "poginulo 20.000 Srba".
"Zaista nije bilo tako i ne znam šta bih rekao na te reči gospodina Vuletića. Preteča Crvene zvezde je USAOS, koji je prvu utakmicu odigrao u oslobođenom Beogradu 19. novembra 1944. godine protiv tima Prve proleterske divizije i pobedio 4:3. A, Crvena zvezda je prvu utakmicu odigrala 4. marta protiv ekipe KNOJ-a Beograda, Druga konjička brigada, pobedili smo ih 3:0. Obe ekipe bile su sastavljene od vojnika iz Beograda, bilo je i nekoliko fudbalera iz Zagreba koji su bili pridodati", nastavio je Jocić neumorno da navodi podatke, datume i rezultate bez da bi i kraičkom oka potražio pomoć u obimnoj dokumentaciji koja čeka izlazak pred nadležnu komisiju FSS.
"Nije tačno da je Crvena zvezda prvu prijateljsku međunarodnu utakmicu odigrala u Albaniji, već je to bilo 28. marta 1945, pobedila je 12:0 reprezentaciju Albanija. Posle toga, Crvena zvezda gostovala je u Albaniji u aprilu, odigrala tri utakmice i sve tri dobila, tako da ne stoje priče da su se 'oni borili, a mi igrali fudbal'. Partizan tada nije ni postojao. Tek u oktobru mesecu, četiri-pet meseci posle oslobođenja, Partizan je formirao svoju ekipu od Zagrebačke, Beogradske armijske oblasti i pojedinaca iz redova mađarske, makedonske i muslimanske veroispovesti", napomenuo je Jocić.
"Ono što me je dodatno podstaklo da nastavim s radom je proslava Hajduka iz 2011. godine, kada su Hrvatski nogometni savez i Udruženje za povjest sporta doneli napomenu da Hajduk nije bio samo prvak 1946, na istom prvenstvu kakvo je održano u Srbiji i na kojem je trijumfovala Crvena zvezda, već i 1945. godine. Infrastruktura u Hrvatskoj po završetku Drugog svetskog rata nije bila razrušena kao kod nas, tako da je Hajduk na jednom turniru '45. u Zagrebu pobedio reprezentaciju tog grada 2:1 i bio prvak Narodne republike Hrvatske te, i naredne godine. Posle toga sam kontaktirao sa vodećim Hajdukovim istoričarom Juricom Gizdićem, koji mi je dao kompletnu dokumentaciju, fotografije pehara (slika iznad, prim. aut), plaketa i upoznao me sa činjenicom da se u Hrvatskoj niko oko toga nije bunio", ispričao je Jocić.
"Utoliko, tvrdnje gospodina Vuletića ne stoje, izrekao je mnogo neistina, ne znam da li iz neznanja ili nije imao dobre savetnike... O 1986. godini neću sada da pričam, mada je i tu pogrešio, jer nije kažnjeno šest, nego 12 klubova oduzimanjem šest bodova, itd, ali o tome neki drugi put. Ne vidim zbog čega se bilo ko u Partizanu buni oko naše inicijative vezane za 1946. godinu, oni koji su stvorili taj klub nisu ni želeli da on igra u bilo kakvom prvenstvu Srbije, jednostavno to je bio državni projekat koji će kasnije kao jedini privilegovani tim aklamacijom ući među učesnike prvnog državnog prvenstva. Da su igrali, verujem da bi oni bili prvaci. Već sam rekao da su nas sjajno predstavljali u inostranstvu, igrali su dobar fudbal i to potvrdili tako što su osvojili prva dva državna prvenstva FNRJ".
Jociću je zasmetala i Vuletićeva šala na račun "manguparije iz Crvene zvezde, koja se organizovala kao odgovor na zagrebačko osnivanje Partizana".
"To je velika neistina, da ne kažem nešto drugo. Zna se da je Ujedinjeni savez anti-fašističke omladine Beograda osnivač Crvene zvezde, da su sve to bili mladi ljudi od '22. do '24. godišta, od najstarijeg Đorđa Koje Paljića, do najmlađeg Zorana Žujovića. Prvi predsednik Kosta Tomašević je bio '23. godište. To su sve bili omladinci, a neki su bili studenti pre rata, dok su posle rata svi upisali studije. Zato je Crvena zvezda u prvim posleratnim godinama nosila ime Omladinsko fiskulturno društvo, a onda je fuzijom sa Studentom promenila naziv u Omladinsko-studentsko fiskulturno društvo i taj naziv je imala do 1950. godine, kada je preimenovana u Sportsko društvo Crvena zvezda", pričao je Jocić ozbiljnim tonom i naglasio:
"Nikakva beogradska manguparija nije osnovala Crvenu zvezdu, sve su to bili napredni omladinci i studenti. Svi su oni proveli anti-fašistički rad u Beogradu, među njima je bilo i istaknutih komunista, tako da to što priča gospodin Vuletić ne stoji", poručio je novinar i publicista Branislav Jocić na kraju prvog i opširnog razgovora za Mondo, posle kojeg je javnosti, verujemo, jasnije zbog čega Crvena zvezda insistira na tome da u zvaničnim dokumentima bude navedeno da je i šampion Srbije za 1946. godinu.