"Na neistine i uvrede odgovorićemo samo istinom, potkrepljenom validnim istorijskim prilozima, činjenicama, fotografijama i dokumentima", kaže za MONDO član Skupštine FK Crvena zvezda i istoričar fudbala Branislav Jocić.
Bura izazvana zahtevom Crvene zvezde da joj se dodele titule iz 1946. i 1986. godine još se ne stišava.
Na odluku Skupštine crveno-belih žustro su reagovali predsednik i potpredsednik Partizana, Milorad Vučelić i Vladimir Vuletić.
Da nije u pitanju "hir" aktuelnog rukovodstva kluba iz Ljutice Bogdana, već nešto što je godinama pripremano i dokumentovano, u razgovoru za MONDO pokušao je da objasni diplomirani sportski novinar, hroničar sporta i istoričar fudbala, a od nedavno i član Skupštine FK Crvena zvezda - Branislav Jocić Jocke.
Posle izjave prvog čoveka FK Partizan, Milorada Vučelića, u kojoj najavljuje da će crno-beli tražiti titule od 1941. do 1944. godine i kaže : "Ta 1945. je sporna, jer mi nismo igrali u to vreme fudbal, jer smo ginuli na Sremskom frontu i oslobađali Jasenovac", Jocić nas je kontaktirao i ponudio da činjenicama objasni kako je, zapravo, bilo u to vreme.
"Sportsko društvo i Fudbalski klub Crvena zvezda ponosno gledaju na svoju prošlost i nikome neće dozvoliti da je ukalja", istakao je Jocić na početku priče.
Dalje je objasnio koji su bili prvi posleratni timovi u zemlji.
"Srbija je bila prva republika od ukupno šest i pokrajine Vojvodine, gde se počeo obnavljati i koliko-toliko odvijati normalan život. Već odmah po oslobođenju u novembru, u Beogradu su odigrane prve javne fudbalske utakmice. Prednjačili su timovi Ujedinjenog sаveza аntifаšističke omlаdine Srbije (dalje u tekstu USAOS) i vojni timovi sačinjeni od armijskih oblasti - crveni i plavi timovi Beograda, KNOJ-a i Prve i Druge proleterske divizije, inženjerske brigade, artiljeriskog puka... Prva takva utakmica na stadionu 'Jugoslavija' je odigrana u čast Prvog kongresa USAOS-a, koji je održan od 16. do 19. novembra 1944. u Beogradu".
(na fotografiji je detalj sa ulica Beograda u vreme Kongresa USAOS)
"U tim kongresnim danima odvijale su se i kulturne i sportske manifestacije, a 19. novembra sastali su se timovi USAOS-a i Prve proleterske divizije. Pobedio je tim USAOS-a 3:2, ali je Politika objavila rezultat 4:3, dok su drugi listovi zabeležili da je bilo 3:2. Kapiten USAOS-a bio je Momčilo Šapinac,a kapiten Prve proleterske divizije kapetan Aleksandar Belojević".
Ispričao nam je Jocić i jednu zanimljivost iz tog perioda.
"Tom prilikom je uniformisana publika na stadionu kod svakog gola tima proletera, pucala iz mašinki i tako teško oštetila krov stadiona. Posle toga je pokrenuta ozbiljna istraga u vojci zbog rasipanja municije. Ovaj događaj se često meša sa prvom utakmicom OFD Crvena zvezda - KNOJ 3:0, 4. marta 1945".
Fudbalske utakmice su u to vreme privlačile veliku pažnju ne samo običnog sveta.
"Na tribinama u svečanoj loži sedeli su mnogi visoki vojni i politički predstavnici, među kojima su bili general Đoko Jovanić, Mijalko Todorović Plavi, Milovan Đilas, visoki sovjetski oficir i general Peko Dapčević.
"Najviše utakmica od svih odigrao je tim USAOS-a i sve utakmice su igrane namenski: za crveni krst, za siromašne, za ranjenike, za sirotišta i nezbrinutu decu i sve su imale humanitarni karakter. Tako da ovim pobijam sve tvrdnje Vuletića i Vučelića kako smo to mi mogli da igramo fudbal dok su se oni borili. Nikome nije jasno ko smo to mi, a ko oni. Istorija posleratnog fudbala je do sada u više navrata publikovana i sve objasnila, izgleda da gospoda koja vode jedno od najvećih sportski društava u Evropi i na ovim prostorima to jednostavno ne znaju. Na neistine i uvrede nećemo odgovarati neistinama i uvredama, odgovorićemo samo istinom, potkrepljeno validnim istorijskim prilozima, činjenicama, fotografijama i dokumentima.
Dok priča o tome gde su bili Zvezdini fudbaleri krajem 1944. i 1945, Jocić ih navodi imenima...
"Srbija je bila prva oslobođenje teritorija, ostao je samo veliko uporište fašista - Sremski front, koji je postao klanica srpske omladine. Skoro svi fudbaleri USAOS-a, kasnije Omladinskog fiskutulnog društva Crvena zvezda su mobilisani u novembru 1944. i poslati na Sremski front. Od Jezerkića, Mitića, Stankovića, Đajića, Kosa i mnogih sportista Beograda i Srbije. Neki su pridodati jedinicama KNOJ-a, (Lovrić, Mrkušić, Spajić) neki inženjerskoj pontonskoj brigadi (Mitić i Jezerkić), Prvoj Armiji (A. Aranđelović, P. Mihajlović, A. Atanacković), neko artiljerijskom puku itd. Često su se oni vraćali sa fronta i igrali utakmice, tako je Rajko Mitić propustio prvu utakmicu OFD Crvene zvezde 4. marta 1945, jer po njegovom svedočenju nisu hteli da ga puste sa Zabrežja na Savi, gde je služio u pontonskoj jedinici. Mnogi od njih nisu ni skidali uniforme, jer druge odeće nisu imali, tako da ste sve te fudbalere i mogli da vidite u uniformama kada su dolazili da igraju fudbal u Beogradu. To mogu da posvedoče i fotografije", ističe 57-godišnji Jocić, koji je uz saglasnog porodice i sekcije veterana FK Crvena zvezda napisao biografiju o Rajku Mitiću.
Usledio je zatim direktan odgovor na Vučelićevo pominjanje Jasenovca.
"Što se tiče našeg stratišta Jasenovca, žao mi je što moram da ga spominjem... Fudbal je u Srbiji zvanično počeo da se kotrlja 24. marta 1945. kada je formiran Fiskulturni sportski odbor Srbije (dalje u tekstu FISOS), kao najviše sportsko telo u Srbiji. Nakon toga, odlukom predsedništva Narodne skupštine Srbije br. 951, tačka 3 od 24. marta 1945. i predloga FISOS-a od 6. aprila 1945, Ministarstvo prosvete 11. aprila 1945. i ministar Mitar Mitrović-Đilas doneli su odluku kako će se osnivati fiskulturna društva, kako će se sindikalna društva, preduzeća, ustanove, omladinske organizacije morati prijaviti FISOS-u i kako da se pravno regulišu postojeća sportska imovina koja se ne sme otuđivati. Sve to objavljeno je u službenom listu 'Fiskultura' br.1. od 5. maja 1945. na naslovnoj strani".
"Energično demantujem navode čelnika iz komšijskog tabora, koji su neargumentovani, tendeciozni i neistiniti. Prava je istina je da je Srbija bila začetnik i motorna snaga sportskog razvoja u celoj FDRJ, da ni jedna sportska priredba nije mogla biti održana bez odobrenja FISOS-a, da su sportski organi odmah krenuli u rad, jer mnogo je bio važan fiskulturni pokret u novoj državi i omasovljenje sporta, gde bi omladina pronašla svoje mesto i nov indetitet. OFD Crvena zvezda je bila prva koja je u Beogradu i Srbiji započeli taj put, na tom svetlom putu smo u martu, aprilu i maju 1945. prednjačili u svemu, ne samo u fudbalu nego i u drugim sportovima".
U Partizanu su zamerili komšijama što su igrali protiv reprezentacije Albanije, a Jocić pojašnjava da nije u pitanju bila samo jedna utakmica.
"U prvom obraćanju za MONDO, dokumentovano sam dokazao da smo prvu međunarodnu utakmicu odigrali 28. marta 1945. u Beogradu, kada smo savladali goste, reprezentaciju Albanije 11:2 (5:2). Svoju prvu internacionalnu utakmicu, takođe, smo odigrali u Beogradu 11. marta 1945. protiv Engleske vojne misije, koja je već duže vreme boravila u Beogradu i pobedili je 12:0", navodi i dodaje:
"Istina je da smo bili i gosti na uzvratnoj utakmici u Tirani, gde smo otišli na poziv albanske delegacije u čast Kongresa antičašističke omladine Albanije, 22. aprila 1945. I tada smo uspeli da budemo bolji i pobedili smo 5:2, pred 25.000 gledalaca".
"Na taj put nismo išli sami, sa fudbalerima je išlo i kulturno umetničko društvo 'Ivo Lola Ribar' i to gostovanje nije bio hir OFD Crvena zvezda, niti sramota, kako to neko hoće da prikaže, to je tada bila praksa da se ugoste i drugi narodi i da im se ide u goste. Došli su nam i Bugari i Rumuni, a mi smo njima išli u uzvratnu posetu, dolazile su i ekipe iz Trsta, Sofije, Praga... Sve te odluke je jedino mogao da donese FISOS, zato i prilažem prilog iz službenog lista 'Fiskultura', gde se navodi da sve internacionalne utakmice u zemlji i van zemlje odobrava najviši Fiskulturno sportski organ u Srbiji".
"OFD Crvena zvezda je, takođe, kao reprezentacija Beograda učestvovala u mnogim susretima sa ostalim gradovima u zemlji i van nje. Uvek su kompletan tim sačinjavali isključivo fudbaleri Crvene zvezde, sve do osnivanja CDJA Partizan, kada su reprezentaciju Beograda sačinjavala skoro uvek i u potpunosti fudbaleri ova dva tima".
"Ima ovakvih primera i podataka mnogo, ne želim ovom prilikom držim predavanje, već sam napisao knjigu ali izgleda da nije imao ko da je pročita, već želim da sportskoj javnosti objasnim kakvo je zapravo pravo stanje u našem sportu bilo tih prvih meseci i godina u Srbiji i Jugoslavijii, pa onda da pobijem sve neistine koje su potekle iz komentara pojedinaca", ponovio je Jocić i nastavio:
"Već 7. i 8. maja na inicijativu FISOS-a u Beogradu se održala osnivačka konferencija svih inicijativnih Saveza, kada je i osnovan FOJ - Fiskulturni odbor Jugoslavije, najviše sportsko telo u Jugoslaviji. Tada je i izabran sekretarijat FOJ-a, koji su sačinjavali: Miroslav Kreačić, Rato Dugonjić, Obrad Bojović, Branko Polić, Mihailo Švabić, Radivoje Marković i Mikica Arsenijević. U proglasu FOJ-a je pisalo da fiskultura kao sastavni deo obrazovanja u novoj Demokratskoj Fedarativnoj Jugoslaviji treba da obuhvati najšire narodne mase gradova i sela".
Bio je to početak čuvenih sletova...
"FISOS je odmah krenuo da radi i već najavio prvi fiskulturni slet po okruzima u Srbiji. U okviru tih sletova organizovalo se prvenstvo Srbije u mnogim granama sporta, tako se i organizovalo prvo posleratno okružno prvenstvo u fudbalu, u julu 1945. Srbija je podeljena na pet grupa i to: Kolubara, Morava, Nišava, Kosmet i Avala (grad Beograd, beogradski okrug).
Po kup sistemu 14. i 15. jula sastala su se četri okruga, finalista okruga Kragujevac je u finalu pobedio okrug Beograd 5:1 i postao prvi prvak Federalne Srbije u fudbalu za 1945".
"Nastojanja da se odigra prvi državni slet u Beogradu je propao od strane FOJ-a, od 26. avgusta do 2. septembra 1945, zbog ozbiljnih organizacionih poteškoća koje je nosio taj slet. Za uzvrat, moglo je samo da se odigra prvo Državno prvenstvo u fudbalu od 2. do 9. septembra 1945, gde su učestvovale sve republičke reprezentacije, reprezentacija pokrajine Vojvodine i Jugoslovenska armija".
Trofej je osvojila reprezentacija Srbije, koju su većinom činili igrači Zvezde, a i trener je bio iz njenih redova - Bane Sekulić.
"Kapiten je bio Zvezdin golman Srđan Mrkušić, a u sastavu Mrkušić, Filipović, M. Petrović, Krstić, Đurđević, Jovanović, Panić, Tomašević, Jezerkić, Ćirić i Horvatinović, čak devetorica su bili fudbaleri Crvene zvezde", priča Jocić.
"U timu Jugoslovenske armije igrali su fudbaleri Hajduka i fudbaleri iz, uglavnom, zagrebačke i beogradske vojne oblasti. Glazer, Brozović, Kokeza Pleše, Jazbinšek, Čajkovski, Simovski, F. Matošić, Bobek, Atanacković i Matekalo - čak sedam budućih fudbalera Partizana".
"Ovom prilikom ne bih želeo da uvredim pristalice i navijače suparničkog kluba, njima je i te kako potrebna istina da bi mogli da sagledaju istorijske činjenice. Sada, 72 godine posle svršetka Drugog svetskog rata 90 odsto poklonika fudbala i nije upoznato sa stvarnim dešavanjima tih prvih meseci i godina, a onda zbog klupske pripadnosti će braniti nešto u čemu nisu učestvovali, iako u to vreme mnogi i odobravali takve odluke i postupke, a pogotovo sad sa ove istorijske distance".
Za kraj, Jocić je izneo dva priloga iz aprila i maja 1945, kada je u Zagrebu odigran turnir povodom četvrte godišnjice od formiranja NDH.
"Iz ovoga se vidi sve, ko je s kim igrao i ko su fudbaleri akteri. Mnogi će se začuditi i zapitati da li je moguće, Jasenovac je oslobođen 22. aprila 1945, a u Zagrebu su se poslednje utakmice odigrale 1. maja 1945, na prvenstvu Zagreba, samo sedam dana pred ulazak partizana i oslobađanje Zagreba i osam dana pred kapitulaciju fašističke Nemačke".
"Toliko o tome ko se borio za Jasenovac, a ko je igrao utakmice...", zaključuje Branislav Jocić.