Prvi put od 2007. godine i meča sa Bragom - Crvena zvezda će igrati grupnu fazu Lige Evrope. Zašto u ovoj sezoni rezultat ne bi trebalo da bude primaran, koliko je velika uloga trenera i zašto je važno napraviti dugoročnu strategiju?
Pre tačno deset godina Crvena zvezda je odigrala svoj poslednji meč u grupnoj fazi Lige Evrope, odnosno da budemo potpuno precizni - u Kupu UEFA.
Bilo je to slabo veče crveno-belih koji su prethodno doživeli poraze i od Bajerna, Arisa i Boltona, no teško da je iko te noći u Bragi i pomislio da će nekadašnji šampion Evrope čitavu deceniju bezuspešno pokušavati da se domogne nove grupne faze ovog "masovnijeg" takmičenja.
Sigurno pamtite da se meč igrao na specifičnom stadionu "uklesanom" u kamenolom na kome su ostale "zarobljene" Zvezdine evropske ambicije. Bilo je mnogo pokušaja penjanja uz strme stene, kada nije bilo dovoljno iskustva niti znanja, često se to pokušavalo bez prave opreme, padalo se i ustajalo, bilo je pravdanja iz ovih ili onih razloga, a zapravo je sve vreme bilo potrebno da se "pljune" u ruke, osmisli strategija i uradi rudarski posao.
To su učinili Vladan Milojević i njegovi saradnici, odnosno u delo sproveli fudbaleri Crvene zvezde koji konačno deluju kao da su na "evropskom" nivou.
Toliko pozitivnom utisku svakako su doprinela i bleda izdanja iz prethodnih godina kada su navijače takve partije, i izgovori izrečeni nakon njih, gotovo ubedile da su neuigranost, fizička priprema na početku sezone i "fudbal u povoju" u zemljama rivala sasvim legitimni razlozi neuspeha.
Partije fudbalera Crvene zvezde u ovogodišnjim kvalifikacijama pokazale su da se MOŽE i "protiv" svega toga, samo ako ZNAŠ.
Vreme potrošeno na "alibi igrice", ili u borbu sa imaginarnim neprijateljima, koje se kvalitetno iskoristi za analizu protivnika, bili i oni drastično jači od vas, nikako nije uzalud, pa je moguće eliminisati i "neugodne" Kazahstance, skupocenu ekipu punu iskusnih igrača kakve imaju u Pragu ili ruski projekat kome su kvalifikacije za Ligu Evrope postale "mačji kašalj", i to sve u već pomenutim uslovima - sa velikim brojem novih igrača, na početku sezone kada igrači nisu u savršenom stanju, sa očajnim terenom, nestabilnim finansijama...
Uspeh Vladana Milojevića, i njegovih saradnika (ovo nikako nije floskula i dodatak, već zaista važna stvar), zasnovan je upravo na taktičkim idejama i prilagođavanju protivniku, a nikako ne "grlom u jagode" fudbalu koji najčešće znači eliminaciju protiv iskusnijih rivala.
"Za slavu", kažu mnogi treneri unapred noseći "belu zastavu" umesto strategije.
Stručni štab Crvene zvezde bio je taktički inovativan i hrabar u mečevima koji često odlučuju nijanse i strpljenje, pa se nije libio ni da napadne "svim silama" kada je to potrebno (Zvezda - Sparta 2:0, "juriš" na početku susreta ili Krasnodar - Zvezda, ubacivanje Pešića na 3:1) ili da se "brani svim silama" kada bi mnogi treneri zbog ponosa odbili da se njihova ekipa povuče i čeka šansu iz kontri (Zvezda - Krasnodar 2:1, finiš utakmice).
Kao nagrada došle su utakmice u grupnoj fazi koje su nešto drugačije, posebno kada stignete do njih mimo očekivanja i nakon deset godina pauze.
Kao ekipa iz četvrtog "šešira" na žrebu - Zvezda zvanično predstavlja i najslabiju ekipu u krugu Arsenala, Kelna i BATE Borisova, što joj dopušta da bez ikakvog tereta na leđima, i nakon već napravljenog uspeha ili bolje da kažemo - ostvarenog cilja, odigra šest utakmica sa objektivno jačim rivalima u kojima ne može ništa da izgubi.
Navijači jedva čekaju da napune stadion i gledaju pravi evropski fudbal, bez ikakve presije o tome da će na istom mestu biti i na proleće, ali uz potajno nadanje da je čudo moguće...
Istina, prva utakmica protiv BATE Borisova bi mogla da bude krucijalna glede "očekivanja" i eventualne procene dometa, ali je nepisano pravilo da u ovakvim mečevima iskustvo pravi razliku, pa nije zgoreg podsetiti da je BATE Borisov od 2010. godine odigrao čak 78 mečeva u Evropi - kvalifkacijama, grupnim fazama Lige šampiona i Lige Evrope i nokaut rundama.
Ukoliko isti period uzmemo i za Zvezdu dolazimo do brojke od tek 32 susreta.
O Arsenalu da ne pričamo...
Teško je zato u ovom trenutku proceniti koliko Crvena zvezda može u ozbiljnijoj konkurenciji, i kako će na igrače delovati tempo četvrtak-nedelja, bez obzira na sva odlaganja koja u jednom trenutku "zapljusnu" ekipu, ali već sada je jasno da će Vladan Milojević, i opet - njegovi saradnici, maksimalno ozbiljno pripremiti analizu svakog rivala i da se, bar na "Rajku Mitiću", niko neće naigrati fudbala, niti radovati što Zvezdu ima za rivala.
"Otkinuli" im tri, bod ili nijedan.
Postoji nešto mnogo važnije, a to je da Zvezdina evropska misija ne bi trebalo da se isključivo bazira i procenjuje na osnovu broju osvojenih bodova u ovogodišnjoj Ligi Evrope ili opštem utisku da li je to bilo malo ili taman, nego na broju naučenih lekcija koje su pred stručnim štabom i igračima, a slobodno možemo reći i pred rukovodstvom, i o kojima ćemo nešto više moći reći tek za nekoliko godina.
Daleko veći uspeh za Crvenu zvezdu bilo bi da postane stabilna u evropskim takmičenjima nego da u jednoj sezoni "bukne", pa da se ponovo vrati na deceniju neuspeha.
Novi početak tima iz Ljutice Bogdana označio je i sjajan odnos između igrača i trenera, pa čak i "kozmetičke" promene u vidu radova na i oko stadiona, same travnate podloge, a na krilima toga trebalo bi da se razmišlja isključivo na duže staze, sada kada je već to moguće.
Zbog svega toga trener Vladan Milojević i njegov stručni štab zaslužili su poverenje i "kredit", što bi trebalo da bude dovoljan signal za rukovodstvo da ih nagradi novim ugovorima, bez obzira na to kako se Zvezda "provela" u mečevima grupne faze.
Uz rasterećen pristup i shvatanje da je ovo početak procesa - rezultati će najmanje biti važni iz ovih jesenjih mečeva, pa iskustvo, kvalitet ili finansije rivala neće služiti kao "unapred alibi" nego primer na kom bi Zvezda trebalo da se kreće da bi u novom preseku stvari, za recimo deceniju, ono moglo da bude u njenu korist, a ne kontra.
Zvezda se pita...