Mesec odluke je pred Italijanom koji, uprkos krizama tokom perioda u Čelsiju, nikada nije bio bliži rastanku sa "plavcima". Šta su najveći problemi i da li je Čelsi na pragu da izgubi status "elitnog" kluba?
U ovo vreme prošle godine Antonio Konte se zadovoljno smeškao.
Italijan je prevazišao težak početak u Čelsiju, pronašao dobitnu formulu i tako naterao Romana Abramoviča da pocepa već spremljen otkaz. "Plavci" su napravili strašan niz u Premijer ligi slavivši u 13 uzastopnih utakmica, a kraj januara dočekali sa sedam bodova viška.
Sada je situacija drastično drugačija, ali tom osećaju da "nešto nije dobro" u plavom delu Londona značajno kumuju i fenomenalni rezultati Mančester sitija.
Tabela 2016/17: Čelsi 59, Totenhem 50, Siti 49, Arsenal 47...
Tabela 2017/18: Siti 65, Junajted 53, Čelsi 50, Liverpul 47...
Antonio Konte je tako prethodnog vikenda priče o "krizi u Čelsiju" nazvao "smešnim" iz razloga što je njegov tim nakon trijumfa protiv Brajtona produžio niz na 11 mečeva bez poraza. Ipak, ta serija je završena već u sredu u Liga kupu (Arsenal - Čelsi 2:1), a Konte je u ovoj jednačini i zaštiti svoje ekipe "nekako" uspeo i da izostavi nekoliko mečeva bez golova, remije sa "tobdžijama", Lesterom i dva puta Noričom.
Njegova ekipa je i dalje trećeplasirana u Premijer ligi sa izglednim šansama da tu i ostane, ali sve bi moglo da bude rešeno u narednih mesec dana.
Između ostalog - i Konteov status, za koji on prvi kaže "da ne brine".
Čelsi još dva puta ovog meseca igra "lakše" utakmice, prvo sa Njukaslom u FA Kupu i Bornmutu u Premijer ligi, obe kao domaćin, potom odlaze u goste Votfordu i čekaju Vest Brom, a onda sledi paklena serija: Barselona u Ligi šampioni (D),Junajted i Siti u Premijer ligi (G), potom "lakši meč" sa Kristal Palasom, i revanš Barseloni na Kamp Nou (14. mart).
Ukoliko Antonio Konte i dalje bude na klupi Čelsija nakon drugog meča sa Kataloncima - to znači da je uspeo da nađe "novog keca" u rukavu, baš kao što mu je to pošlo za rukom nakon teškog poraza od Arsenala u septembru 2016. godine (3:0).
Iz ove perspektive čini se nemoguće da Italijan poput mađioničara napravi neki novi trik, posebno pošto je prebacivanje na formaciju 3-4-3 bio njegov "zaštitni znak".
Da li je u međuvremenu uspeo da nauči nešto novo i koliko je uopšte teško u ovom trenutku, sa ovakvim igračkim kadrom kakav je njemu na raspolaganju, napraviti nešto novo čime će spasiti svoj posao, bar na neko vreme?
Teško je reći, zato hajde da prođemo kroz nekoliko veoma važnih faktora, mada ne svih, koji su uticali na to da Čelsi ne bude konkurentan u Premijer ligi ove sezone...
PROČITANI FUBAL BEZ IZNENAĐENJA
Pomenuli smo da je Antonio Konte nakon još jedne utakmice u kojoj je odbrana bila kriva za poraz odlučio da je pojača i zaigra sa tri štopera u poslednjoj liniji, i dva dodatna bočna igrača, pa u defanzivnoj postavci ima čak petoricu igrača u liniji ispred golmana.
Od toga Konte nije odustao ni ove sezone, ali je zbog odlazaka/dolazaka nekih igrača odlučio da ofanzivni deo sastava prilagodi i doda još jednog veznog fudbalera (3-5-2).
Tako se na duo Matić/Kante, stabilan i nekreativan prošle sezone, razvila nova "veza" Bakajoko, Kante i Fabregas, koja je uprkos brojnosti izgubila na stabilnosti zbog velikog broja individualnih grešaka pojačanja iz Monaka, dok Eden Azar i Alvaro Morata deluju kao napadači.
Sesk Fabregas je i dalje odličan u dugim loptama i svojim dodavanjima može da "razbije" protivnika u ranom začetku kontre, ali Čelsi sada ima daleko više pozicionog napada.
U istom periodu sezone Čelsi je imao posed od 51%, dok je u ovom trenutku 55%. Samo na prvi pogled neznatna razlika...
Prethodne godine Čelsi je u sezonu ušao kao desetoplasirani tim, s novim trenerom i lošim rezultatima na startu, pa je igrajući "reaktivni fudbal", u kome su čak i timovima poput Vest Hema ili Evertona dopuštao veći posed lopte, došao u situaciju da sa šampionskim obeležjem i većim pritiskom ne može da igra na taj način.
Sada će drugi njih čekati!
S obzirom na to da ni Kante ni Bakajoko nisu naročito sjajni s loptom u nogama (čak je i po vokaciji destruktivniji fudbaler bolji u tome), da je Sesk Fabregas u padu forme i da ga muči povreda, a da je Eden Azar jedini fudbaler koji može da organizuje napad, pritom igrajući daleko od svoje pozicije, protivnički timovi razvili su lako rešenje igrajući praktično "flastera" na Belgijancu u "ogledalo formaciji".
Arsen Venger je tako na prethodnom meču vratio Mohameda Elnenija u zadnju liniju i naredio mu da kada vidi da će Eden Azar primiti loptu - "iskoči visoko", a Čelsi je tako delovao potpuno bezopasno kada lopta nije kod njega.
Bekovi Markos Alonso i Viktor Mozes nemaju magiju u nogama, i njihove asistencije su retkost, Pedro i Vilijan su uprkos gustom rasporedu češće bili rezervisti, a ne starteri, opet zahvaljujući novoj formaciji u koju se ne uklapaju....
Upravo su ulasci njih dvojice bili rešenja za kojima Konte "poseže" kada ne ide, a zanimljivo je da je Miši Batšuaji, čak i kada je prvi "špic" Morata povređen, češće bio na klupi, pa se ne može reći ni da je Italijan doprineo u izgradnji samopouzdanja svog rezervnog napadača.
Alvaro Morata, koji je dobro počeo sezonu u kojoj prvi put u životu ima ulogu predvodnika napada, iali je ubrzo skusio šta znači naporan engleski raspored oko praznika....
Nakon nekoliko mečeva koje je propustio zbog povreda izgubio je ritam, počeo da promašuje, a mora se napomenuti da nijedan od napadača koje na raspolaganju ima Antonio Konte nema potrebnu agresivnost Dijega Koste koji je svojim lukavim potezima znao da dobije utakmice u kojima se činilo da Čelsi neće moći do gola.
Ono što je zanimljivo da uprkos problemima sa organizacijom napada Konte još nijednom nije pokušao da se prebaci na "četiri čoveka" u zadnjoj liniji, valjda očekujući da će Čelsi aktivnošću na "fudbalskoj pijaci" dovesti igrača koji će mu omogućiti da ne odstupa od svojih principa.
To se još uvek nije dogodilo...
Zbog toga još uvek gledamo kako protivnik nakon datog gola "stane u blok" i gleda kako se Timue Bakajoko i Ngolo Kante muče u ulozi koja im nije namenjena, a Čelsijevi napadi deluju sporije i od njihove aktivnosti u prelaznom roku.
ŽOZE MURINJO JE BIO U PRAVU...
Za mnogo stvari Žoze Murinjo nije bio u pravu, ali za jednu jeste!
Portugalac je tokom prethodne sezone, mada možda sa skrivenim namerama, govorio o tome da je Čelsiju olakšana borba za titulu zbog toga što ne igra evropska takmičenja. Antonio Konte je na to odgovorio da upravo zbog Murinja ne igraju u Evropi i da će učiniti sve što je u njegovoj moći da se ritam sreda/vikend ne oseti...
Ali, nije uspeo, delom i zbog toga što ima veoma mali igrački kadar koji čak i ne koristi u punom kapacitetu zbog straha od kikseva, stoga su Čelsi zadesile povrede i suspenzije.
Tokom ove sezone pauzirao je prvo Eden Azar, kome je trebalo vreme da uđe u formu, dok su mečeve potom propuštali i Ngolo Kante, Sesk Fabregas, Viktor Mozes, David Luiz, Gari Kejhil, Vilijan, Pedro, Tibo Kurtoa i Alvaro Morata.
Čelsi je u istom periodu prošle sezone odigrao ukupno 26 utakmica, a ove već 38 i igrače za koje Antonio Konte nema alternativu - stiže umor.
Tako su u promenljivoj formi i Markos Alonso i Sezar Aspilikueta, koji retko kada propuštaju utakmice, ali se to znatno više oseti na Edenu Azaru koji je već godinama jedan od najčešće fauliranih igrača u Premijer ligi...
Može se reći da je Žoze Murinjo bio "prorok" što se tiče ovog detalja, ali je pravo pitanje kako ovakvu situaciju u Čelsiju nisu predvideli tokom prelaznog roka?
Ekipa koja je u jednom trenutku imala i najjaču "klupu" u Premijer ligi, i zbog čega su igrači poput Oskara, Džona Obija Mikela, Kurta Zume ili Radamela Falkaa znali da budu i van protokola, došla je do perioda u kojoj Konte na klupi nema igrača koji će promeniti tok utakmice.
TRANSFER POLITIKA I TRKA S BOGATIJIMA...
Roman Abramovič je preuzimanjem Čelsija pokazao volju da troši novac na način kakav je to u tom trenutku radio samo Real Madrid sa svojim "galaktikosima" i zbog toga je trpeo mnogobrojne kritike premijerligaških menadžera, naročito Arsena Vengera.
Fudbal se za nešto više od deset godina značajno promenio i dobili smo mnogo više vlasnika koji su spremni da ulože značajna sredstva, a da li bogati Rus polako posustaje?
Istina, Čelsi je potrošio više od 200 miliona evra tokom letnjeg prelaznog roka, i tokom januara je već pazario Rosa Barklija (15 miliona), ali nijedno od novopridošlih imena nije bio iz samog "krema fudbala", pošto su oni izabrali bogatije.
Takođe, za razliku od svojih konkurenata, Čelsi je mnogo i prodavao i uvek gledao da bude "na nuli" ili u malom minusu kada su u pitanju odnosi između prihoda i rashoda.
Koliko je Čelsi u ovom trenutku daleko od dva mančesterska kluba moglo je da se vidi i po komentaru Antonija Kontea koga su novinari upitali zašto njegov klub nije u trci za potpis Aleksisa Sančeza, a on kratko odgovorio da je Čileanac "van njihove lige".
"Nijednog trenutka nismo bili u trci za Sančeza jer ne možemo da platimo njegovu platu", kazao je Konte, a nedugo potom je Aleksis postao "đavo" za 25 miliona evra godišnje.
Prema istraživanju "Global sports salaries survey 2017" (Sporting Intelligence), Čelsi je u prethodnu sezonu ušao kao osmi klub po izdvojenom novcu za plate igrača, iza Barselone, Pari sen Žermena, Real Madrida, Mančester junajteda, Mančester sitija, Bajerna i Juventusa, ali dolascima igrača poput Kutinja, Nejmara ili samog Sančeza - i ta razlika će biti sve veća.
Legendarni Frenk Lampard je rekao da ukoliko klub ne pokaže ambiciju da se trka sa najjačima da i neće biti iznenađenje ukoliko Eden Azar napusti klub. Belgijanac već duže vreme "merka" ugovor sa Čelsijem i nije još odlučio da ga potpiše, a kao i njegov sunarodnik Tibo Kurtoa čeka poziv Real Madrida... Sve je u rukama Čelsija, ako "odreše kesu" - oni ostaju na "Bridžu".
Jedan od razloga za to leži možda i u činjenici da Čelsiju sledi izgradnja novog stadiona, zbog čega će morati da se štedi, odnosno i u tome što je Roman Abramovič uložio ogromna sredstva u fudbalsku akademiju ovog kluba - sa svega jednim produktom.
Andreas Kristensen igra sjajno ove sezone i to je možda poruka Rusa da je potrebno više igrača da proizvodi sam Čelsi, a videćemo da li će to "diktirati" i trendove na pitanju menadžera pošto se Antonio Konte tokom svoje karijere i nije pokazao kao čovek koji uživa da pruža poverenje mlađim igračima, radije je za iskustvo.
Treći razlog Čelsijevog kaskanja možda jednostavno leži u tome da Roman Abramovič nije spreman da ulaže sredstva kakvima trenutno raspolažu njegovi rivali...
MOŽE LI ANTONIO KONTE DA SE IZVUČE?
Dugo Italijan nije delovao toliko nezadovoljno.
Na današnjoj konferenciji je više puta ponovio da je "happy" (srećan), ali nakon tolike pauze i toliko ravnodušno da je možda i ciljeno želeo da pokaže da je nezadovoljan trenutnom situacijom u Čelsiju koja mu je "ukrala" i pozitivni duh.
Situacija je toliko ozbiljna da engleski mediji pišu čak i da Konte više ne razgovara direktno sa direktorkom Marinom Granovskajom, "desnom rukom" Abramoviča, nego da se komunikacija vrši preko njegovog pomoćnika, i nekadašnjeg golmana Čelsija, Karla Kudićinija. Konte je izuzetno nezadovoljan načinom na koji se vodi prelazni rok, kao i zbog toga što su ih odbili igrači poput Fernanda Ljorentea ili Leonarda Bonućija, a pitanje je šta će se desiti i sa Edinom Džekom i Emersonom Palmijerijem koji su označeni kao mete u ovom prelaznom roku.
Upravo bi od dolazaka njih dvojice mogao da zavisi "burni mesec" koji je pred Italijanom koji da u postojećem igračkom kadru gotovo da nema rešenje za "novi reset".
Možda je potencijalno rešenje vraćanje na igru sa četiri igrača u odbrani, ali mora se reći da Čelsi u ovom trenutku ima samo po jednog pravog levog i desnog beka, da su Vilijan, Morata i Fabregas povređeni, a Azar i Pedro daleko od prave forme.
Zbog toga i ne čudi koliko je Antonio Konte bio razočaran na današnjoj konferenciji na kojoj je delovao kao čovek koji se potpuno predao i koji čeka rešenje o otkazu...
Ako ima nekog "zeca u šeširu" - sada je pravo vreme da ga pokaže!