Razvod nakon što ste već dobili decu sigurno nikad nije bio deo vaših životnih planova. Ali, ponekad se dese grozne stvari i odnos prosto postane nepodnošljiv, tako da bez obzira na to da li imate decu ili ne, više nije moguće dovesti stvari u red i jedino što vam preostaje je da se rastanete.

Bez sumnje, to će uticati i na decu, ali kolika će trauma za njih biti razvod roditelja, zavisi od uzrasta u kojem budu kad se to dogodi.

Dečji psiholog Skot Kerol za portal Fatherly objašnjava da će, ukoliko do razvoda dođe dok je dete još sasvim malo, trauma biti minimalna. "Verovatno je jedini uzrast kad biste mogli da kažete da to nema značajnog uticaja na dete uzrast do dve godine", objašnjva on. To je umnogome povezano sa činjenicom da se kod dece kognitivne sposobnosti ozbiljnije razvijaju u trećoj godini. "I dvogodišnjaci pamte, tako da su i oni svesni određenih promena na emocionalnom nivou, ali ne i na kognitivnom. Oni prosto primećuju da figura koja im je bila važna više nije tu neprekidno", kaže Kerol.

Posle treće godine, potencijal za emocionalnu traumu raste i svoj vrhunac dostiže negde oko 11 godine. Deca tada već imaju svest i duboko razumevanje odnosa koji vlada među njihovim roditeljima. Jako su vezani i za oca i za majku, kao i za ideju o porodici kao celini. U isto vreme, nisu još dovoljno nezavisni, a u ovom uzrastu su prilično egocentrični, što dovodi do toga da ih raspad porodice duboko uznemirava i izaziva ozbiljnu traumu kod dece u ovom uzrastu.

"Nije ovde najteži deo razvod sam po sebi", objašnjava Kerol. "Najteži deo je konflikt."

Taj konflikt naročito je opasan ukoliko se dešava pred decom. Jedino gore od toga je kad roditelji decu koriste kao posrednike u komunikaciji, pa od mališana zahtevaju da prenose poruke majci ili ocu. U ekstremnim situacijama, razvod može biti i koristan. "Ako je bilo mnogo svađa i sukoba, naročito ako su se oni odvijali naočigled deteta, razvod će dete možda doživeti i kao olakšanje."

Do puberteta, traumu roditeljskog razvoda može pogoršati i ukoliko jedan od roditelja posle razvoda prosto prestane da bude i roditelj, odnosno, ukoliko se ponaša kao da se razvodom od bivšeg partnera razveo i od dece.

Ako razvod dovede do smanjenja kontakta sa detetom, ako dete nema osećaj da više može da računa na oba roditelja, to može dovesti do toga da se dete oseća kao da je izgubilo deo sebe. "Najgora stvar koja može da se dogodi, u smislu posledica po dete, je da posle razvoda roditelji prestanu da učestvuju u njegovom odrastanju. Ako želite da vidite dete u depresiji, pogledajte šta se dogodi kad se roditelji ne pojavljuju i ne učestvuju u životu deteta", objašnjava Kerol.

"Kada se jedan od roditelja 'povuče' i prestane da se ponaša kao roditelj, dete se pita šta je uradilo pogrešno, pa ga roditelj više ne voli", kaže Kerol.

Ovo se menja kad deca malo odrastu i uđu u tinejdžerske godine, jer u pubertetu razvijaju sposobnost kritičkog mišljenja, ali postaju i nezavisniji nego u ranom detinjstvu i njihov lični identitet nije više tako usko vezan za porodicu.

"Kad dete prođe kroz pubertet, ima veći potencijal da prihvati i razume razvod roditelja", objašnjava Kerol. "Imao sam prilike da razgovaram sa roditeljima i njihovom decom u tinejdžerskom uzrastu tokom procesa razvoda, i neretko se dešava da su deca u takvim situacijama razumnija nego roditelji", kaže psiholog.

Ono što bitno utiče na to kako će dete doživeti razvod je koliko je ono bilo emocionalno i psihološki zrelo i stabilno i pre nego što je došlo do razvoda. Ponekad, deci su potrebne godine da prihvate novu situaciju, ali vrlo često se deca prilagode novim okolnostima relativno brzo, naročito ako se roditelji ponašaju zrelo i odgovorno i ne gube iz vida da iako se rastaju od supružnika, oni oboje zauvek ostaju povezani kao roditelji.

"Zbog toga je važno da i kad se razvodite ne zaboravite da ste roditelji i da nastavite da oboje ravnopravno učestvujete u odrastanju svoje dece", savetuje Kerol.