Ovako su Dragan Stojković-Piksi i Stanislav Karasi govorili o drugoj Zvezdinoj zvezdi...
Dragoslav Šekularac je bio umetnik u kopačkama, virtuoz, po mnogima jedan od najboljih fudbalera koje je ova zemlja imala.
Bio je Druga Zvezdina zvezda, odmah posle Rajka Mitića, po kojem stadion Crvene zvezde danas nosi ime. U rodnom Štipu popularnom "Šekiju" su podigli spomenik. Živeo je za dribling, za fudbalski vic, zbog njega je publika dolazila na stadione...
Ono što je Šekularac uradio na Mundijalu u Čileu 1962. godine ušlo je u fudbalske anale. Igrao je tako da je uvršten u tim Svetskog prvenstva.
"Na Svetsko prvenstvo u Čileu niko nas nije ispratio. Štampa nas je već bila prežalila, nazivali su nas "gubitnicima" i niko nije računao da ćemo nešto ozbiljnije odigrati tamo. Stigli smo tamo mesec dana pre prve utakmice i vredno trenirali svaki dan. Aklimatizovali smo se i bili spremni za turnir u kojem smo pobedili Zapadnu Nemačku i Urugvaj i izborili plasman u polufinale prvenstva. Na meču sa Urugvajem namestio sam dva gola, aprotivnički igrači napravili su špalir kroz koji sam praćen aplauzom izašao sa terena. To se više nikada nije dogodilo ni na jednoj utakmici svetskih prvenstava u fudbalu. Te godine sam uvršten u najbolji tim sveta", govorio je jednom prilikom Šekularac.
Ovo su o njemu rekli bivši legendarni igrači Crvene zvezde:
Dragan Stojković-Piksi (pre nekoliko dana u intervjuu za MONDO): "Šekularac - magično fudbalsko ime. Čim sam postao predsednik Crvene zvezde insistirao sam da se vrati u klub i postane deo našeg ’stafa’. Takve legende su potrebne Zvezdi. Imao sam čast da mi bude trener u oproštajnoj sezoni na 'Marakani.' Jedna fantastična generacija sa Dejom, Robijem, Darkom, Mrkelom, Jugovićem... Brzo je nametnuo autoritet i osvojili smo 'duplu krunu'. Van terena veliki šarmer".
Stanislav Karasi: "Imao sam jednu ljubav - Šekularca i on je to bio i ostao. Zahvaljujući njemu i ljubavi prema njemu, kad sam počeo da igram u Zvezdi 1959. godine mogao sam posle škole i treninga da ispričam drugovima koga sam od igrača video. I stalno sam im pričao o Šekiju. On im je bio najinteresantniji i zaista 'high, high' igrač za sve... Dok god je bio u Zvezdi, ja sam mu čistio kopačke. Niko nije mogao da mu čisti kopačke osim mene. Dolazio sam u sedam i čisto sam ih, glancao, čistio... On je to znao, znala je i većina mojih drugara i to je za mene bilo zadovoljstvo i ljubav bez kraja".
Spasoje Paja Samardžić, legendarni fudbaler OFK Beograda i jugoslovenske reprezentacije:
"Ispričaću vam anegdotu iz 1962. godine kada je Šeki bio na vrhuncu slave i popularnosti. Meni je isticao ugovor sa OFK Beogradom i Zvezda je po svaku cene želela da me dovede na Marakanu. Sticajem okolnosti, par godina ranije nisam prošao probu na Marakani. Trener Žarko Mihajlović smatrao je da se ne bih snašao u velikoj konkurenciji, ali se kasnije pokajao kada sam bio najbolji na terenu u dresu omladisnke reprezentacije Jugoslavije na utakmici u Mariboru. Po povratku u Beograd dogodio se slučajan susret na Terazijama koji je mogao da prelomi moju karijeru. Naleteo sam na Šekija i on mi je predložio da prošetamo Knez Mihajlovom i popričamo o nekim stvarima. I tako reč po reč, dođosmo i do Zvezde. Šeki je bio, pre svega, iskren i pošten čovek, ali je znao fudbal i umeo je da proceni dobrog igrača. Kaže mi u jednom trenutku da bi za mene i moju karijeru bilo najbolje da dođem na Marakanu. Ja mu opišem situaciju sa Žarkom Mihajlovićem, ali on i dalje uporan: ’Ma pusti Žarka, ti si igrač za Zvezdu i to je svima jasno’. Međutim, dešava se nešto što mene ostavlja bez teksta i što ću pamtiti dok sam živ. Korak po korak, kako smo odmicali od Terazija, iza nas se stvarala kolona dece. Najpre njih desetak, pa dvadesetak, pedesetak, da bi se do Kalemegdana brojka popela na oko stotinu najmlađih obožavalaca. Neki su samo koračali i smešili se, neki ubrzali korak da bi prišli svom idolu i dodirnuli ga, a neki bili dovoljno smeli da zatraže i autogram. Tada sam definitivno shvatio koliko je bio popularan Dragoslav Šekularac. Verovatno najpopularniji jugoslovenski fudbaler svih vremena“.
Dušan Savić: "Moje prvo fudbalsko sećanje počinje sa Šekijevom generacijom iz Čilea. Šeki je za nas bio svetsko cudo kao klinac sam mu se divio, zavoleli smo fudbal, prvo zbog Šekija, Bore Kostića, Vojkana Melića i te generacije, kasnije zbog Džajića. Samo oni koji su imali priliku da igraju i gledaju Šekija mogu da shvate njegovu veličinu. Divili smo se njegovim majstorijama, virtuoznosti, svi su želeli da budu maštoviti kao on. Bio je neprevaziđen majstor na terenu".
