Sve ankete pokazuju vođstvo demokratskog kandidata Baraka Obame nad njegovim republikasnskim rivalom Džonom Mekejnom.
Nedelju dana pred izbore za predsjednika SAD, zakazane za 4. novembar, gotovo , javile su agencije.
Obama vodi za ukupno pesve ankete javnog mnjenja pokazuju vođstvo demokratskog kandidata Baraka Obame nad njegovim republikasnskim rivalom Džonom Mekejnom pet odsto glasova na nacionalnom nivou i ima prednost u pet od osam ključnih država, takozvanih "izbornih ratišta".
To su savezne države Virdžinija, Severna Karolina, Misuri, Ohajo i Nevada čiji birači nisu unapred tradicionalno opredijeljeni za republikance ili demokrate i oko kojih se vodi glavna borba za glasove.
Mekejn ubjedljivo vodi u Zapadnoj Virdžiniji i Indijani dok je na Floridi, najvećoj od ključnih država, rezultat za sada izjednačen, pokazuje zajedničko ispitivanje javnog mnjenja Rojtersa, televizije Si-span i statističara Džona Zogbija.
"Ukoliko Obama sada zadrži države na kojima je 2004.godine pobedio senator Džon Keri, on bi mogao da ima dovoljno elektorskih glasova za Belu kuću", ocenio je statističar Džon Zogbi, napominjući da će Mekejn morati dobro da se potrudi da zadrži prednost u nekoliko država koje tradicionalno glasaju za republikance, prenio je Rojters.
Pobjednik na izborima za američkog predsjednika ne odlučuje broj apsolutinih glasova već broj glasova elektora u takozvanom Elektorskom odnosno Izbornom koledžu. Izborni koledž ima 538 elektora, a pobedu na izborima odnosi kandidat koji je osvojio najmanje 270 elektorskih glasova.
Građani naime 4. novembra izlaze na izbore, ali se njihovi glasovi ne sabiraju u ukupnom broju, već u okviru svake države posebno.
Pobjednička strana dobija glasove svih elektora, čiji je broj za svaku državu jednak broju predstavnika koje ta država ima u Kongresu i varira od tri do više od 50 elektorskih glasova.
Ipak, svi se slažu da i u poslednjoj nedelji pred izbore može doći do naglih preokreta. Mekejn je i do sada uspevao da se povrati od zaostatka a Obamine pristalice, između ostalog, strahuju i da bi izvestan broj birača u poslednjem trenutku mogao odustati od podrške demokratskom kandidatu i to zbog rase.
Oni se prisjećaju slučaja Bredli odnosno situacije iz 1982. kada je kandidat za guvernera Kalifornije Tom Bredli, takođe Amerikanac afričkog porekla, neočekivano izgubio izbore uprkos tome što su sve ankete pokazivale da ima sigurno vođstvo.
Posmatrači su naknadno zaključili da mnogi bijeli birači koji su u anketama govorili da će glasati za Bredlija na dan izbora ipak nisu mogli da se odluče da zaokruže crnog kandidata.
Današnji birači ipak tvrde da će s obzirom na ekonomiju koja je u krizi i druge probleme, rasa biti nešto o čemu će najmanje razmišljati kada budu glasali za predsjednika.
Novija istraživanja pokazuju da biračima manje smeta Obamina rasa nego Mekejnova starost. Sa 72 godine, Mekejn bi bio najstariji kandidat koji je ikada pobijedio na predsjedničkim izborima u SAD.
Ankete takođe pokazuju da su Amerikanci prije svega zabrinuti za svoje poslove i finansijsku situaciju tako da oba predsjednička kandidata u završnici trke nude planove za obnovu ekonomije i upozoravaju ba bi upravo njihov protivnik dodatno pogoršao ionako lošu situaciju
Mekejn pokušava da svog demokratskog rivala Baraka Obamu predstavi kao pristalicu vladinih intervencija i velike državne potrošnje, preneo je "Glas Amerike". Obama zauzvrat tvrdi da bi Mekejn nastavio neuspješni ekonomski program predsjednika Buša, koji favorizuje bogataše nauštrb srednje klase.
(Tanjug)