Darko Maletić nakon završetka fudbalske karijere ističe da ne želi za bilo čim da žali, ali navodi da bi volio da je otišao na EURO sa “zmajevima” i da je imao zapaženiju ulogu u ruskom Zenitu.
Nakon 19 godina igranja Darko Maletić odlučio je da završi fudbalsku karijeru.
Momak koji je počeo karijeru u banjalučkom Borcu, a potom nosio dres Rapida, Celja, Zenita, Partizana, Šinjika, Vasluia, Koblenca, Akzobea, Veleža karijeru je završio u matičnom klubu.
Prije izvjesnog vremena najavio je ovakvu mogućnost, a potom i prelomio i okačio kopačke o klin.
“Ljetos sam imao povredu, morao sam na operaciju, oporavak nije išao baš kako je trebalo, trebalo je da odsustvujem 2-3 mjeseca, a prošlo je 5 mjeseci i još nisam bio u trenažnom procesu. S obzirom da mi je istekao ugovor i da imam 36 godina nakon nekih razgovora moja odluka je da završim igračku karijeru. Mislim da je to najbolje za mene i sve, jer ne želim da mučim i sebe i ljude oko mene. Svjestan sam da jednom mora doći kraj, a ne želim da dođem u situaciju da se vučem po terenu ili dobijam zvižduke, želio sam da se povučem u momentu dok sam još igrao na nekom visokom nivou”, objasnio je svoju odluku Maletić, koji je u petak priredio i oproštajnu konferenciju za novinare.
“Želim da se zahvalim svima koji su bar malo doprinijeli mojoj karijeri. Tu prije svega mislim na svoj matični klub, Borac, koji mi je dao šansu da ostvarim dječačke snove. Hvala svim mojim saigračima i klubovima u kojima sam igrao, novinarima koji su pratili moju karijeru i naravno mojoj porodici bez čega ničega ne bi bilo”.
Na svoju karijeru jeste i treba da bude ponosan.
“Kada pogledam unazad 20 godina, te 97. sam otišao na prve pripreme sa Borcem vrte mi se slike i ima mnogo emocija. Tako mi je sve brzo prošlo. Ima mnogo uspona i padova, ali nemam pravo da budem nezadovoljan svim tim što sam napravio. Sa ponocom mogu da kažem da sam ostavio nešto iza sebe. Bilo je nekih situacija u karijeri i mojih grešaka, nekih povreda koje su uticale na sve to, ali kad se sve sabere i oduzme, kada se uzmu uslovi u kojima sam počinjao, taj poslijeratni period, ovo je sasvim zadovoljavajuće. Da je moglo bolje sigurno da jeste, uzimajući u obzir i njeke stvari koje sam izgubio u tom periodu ratnog i poslijertatnog perioda, tih nekih 4-5 godina nikada nisam mogao da nadoknadim na visokom nivou kada sam igrao. Da sam imao bolje uslove sigurno da bi bilo malo bolje, ali sve kada se sabere i oduzme nemam pravo da budem nezadovoljan onim što sam ostavio iza sebe”, istakao je Maletić.
U svojoj karijeri igrao je za brojne klubove sa mnogo uspjeha, osvajao titule i stigao do reprezentativnog dresa BiH.
“Fudbalu sam dao najljepše godine, meni je fudbal vratio mnogo više. Dao mi je neke momente koji ne mogu da se porede ni sa čim. Dao mi je uspjehe, svoje snove dječačke sam ostvario. Kada sam bio klinac san mi je bio da zaigram za Borac, poslije se sve nadovezivalo, bio mi je san da igram u ozbiljnom klubu sa ovih prostora, to sam isto ostvario igrajući za Partizan. U evropskim nivoima igrao sam u klubu kao što je Zenit, stigao sam i u reprezentaciju, dao gol, tako da apsolutno nemam pravo da budem nezadovoljan. S ponosom mogu da kažem da sam ostavio trag iza sebe”.
Da li Darko Maletić žali za nečim?
“Najbolji bi bilo da sam igrao u Barseloni, ali to nije realno. Kad sve saberem i oduzmem ne želim da žalim ni za čim”, istakao je Maletić, a potom i naveo dvije situacije koje bi volio da su bile drugačije.
“U više navrata pomenuo sam dvije situacije gdje postoji neki žal. To je situacija u Zenitu gdje nisam ostavio neki dublji trag sticajem okolnosti, nisma ni odigrao nešto puno. Opet, velika mi je čast što sam bio dio tog velikog kluba, žao mi je što nisam ostavio dublji trag. Druga situacija gdje postoji žal je što sa reprezentacijom BiH nisam otišao na EURO 2012. na utakmici protiv Francuske 12 minuta nas je dijelilo od plasmana na evropsko prvenstvo. To bi bila kruna moje karijere, imao sam već 32 godine, nažalost nisam uspio, ali tako je to u životu, ne može sve što se zacrta da se ostvari. Kada sve saberem, ne želim i ne smijem ni za čim da žalim. Meni je drago da sam ostavio neki trag, a da li je moglo bolje ili gore to je sad relativna stvar”.
Iako u Zenitu nije ostavio trag, zadovoljan je što je bio u tom klubu.
“Kad se dođe na neki visoki nivo ima uspona i padova, to je normalno, teško je 10 godina igrati konstantno dobro, ima i povreda i svega, pogotovo kad se dođe u ozbiljan klub, npr. Zenit je imao 25 vrhunskih igrača i stvarno je bilo teško izboriti se za minutažu. Doći do tog kluba i do tog nivoa je izuzetno teško i s te strane sam ponosan što sam bio dio svega toga”.
Na pitanje koga od igrača s kojima je igrao izdvaja Maletić je odgovorio:
“Teško je pitanje. BIlo je mnogo vrhunskih igrača s kojima sam igrao, ali oni koji su ostavili najveći dojam na mene su Jovetić, Džeko, Misimović i Aršavin. Ta četvorica su mi ostala u dubokom sjećanju”.
Dres Borca Maletić je nosio je u četiri navrata. Te generacije ne želi da poredi međutim ističe da je velika šteta što ona generacija Borca iz 2001. godine nije imala priliku da pokaže svoj puni potencijal jer tada još nije bilo Premijer lige BiH.
“Od generacija Borca mali ‘problem’ je generacija koja je 2001. bila prvak RS ali nije bilo zajedničke lige da se okušamo u nekim većim okvirima. Mislim da smo s tom ekipom mnogo toga mogli da napravimo, ali nismo imali priliku da odmjerimo snage pa da vidimo realnu sliku. I dalje sam ubijeđen da bi ta ekipa napravila neki uspjeh. U poređenju s ekipom kojea je osvojila PLBIH, teško je to porediti nakon deset godina. Drago mi je da sam sa svojim matičnim klubom osvojio prvenstvo BiH i zahvalan sam klubu što mi je dao šansu”.
U karijeri svakog fudbalera postoje trenuci koji su prekretnica, kada se ide na vrh ili se pada. I njegova karijera imala je taj trenutak.
“Utakmica koja je meni digla neko samopouzdanje je utakmica protiv Modriče, imao sam 19 godina i dobili smo 5:0 ili 5:1. To je bila neka prekretnica jer sam tek tada počeo da hvatam kontinuitet dobrih utakmica. Sjećam se da sam bio na klupi, bio sam i nešto povrijeđen, ušao sam i u prvom kontaktu s loptom sam dao gol, poslije još jedan. Bila je euforija, nije se dugo igralo pred reflektorima dotad, bilo je 10.000 ljudi. Ta utakmica mi je pokazala neki put, pokazala da mogu. Imao sam 19 godina, bio sam željan svega, željan dokazivanja i od te utakmice sam shvatio da nešto bitno mogu da napravim u karijeru i životu”.
Najdraži trenuci, protivnici i utakmice koje će najviše pamtiti su…
“Bilo je dosta utakmica, igrao sam protiv vrhunskih ekipa, vrhunskih igrača. Jedna od dražih utakmica mi je Zenit – Crvena zvezda u Kupu UEFA kada smo eliminisali Zvezdu. Igranje za reprezentaciju takođe i igranje protiv takvih majstora. Meni je bila čast da igram protiv takvih igrača kao što su Kristijano Ronaldo, Ronaldinjo, Nejmar. Ponosan sam na sve to. Sa Ronaldom sam se nešto borio 20-30 minuta, ali sam osjećaj da si tu uz njegam da osjetiš tu moć je velika privilegija”.
Bilo je i onih teških trenutaka u njegovoj karijeri, ali Maletić ističe da nikada nije odustajao i da mu se to uvijek isplatilo.
“Bilo je momenata kada je bilo teško, jer većinu karijere sam bio u inostranstvu sam. Bilo je tih situacija kada ti ne ide, tu je i nostaligja, ali imao sam svoj neki cilj. Želio sam uvijek da se držim nekog vrhunskog nivoa, koliko sam uspio, to je relativno, ali nisam htio da popustim. Bilo je situacija i da sam nepravedno sklonjen, ali sam davao sve od sebe, trenirao maksimalno. Bilo je i loših situacija da sam morao da raskinem ugovor ali mi se sve to vratilo u godini ili dvije. Kada smo bili prvaci imao sam 30 godina i po logici stvari bio sam pri kraju karijere, međutim, meni je ispalo najbolje što sam se vratio, uzeli smo titulu i pozvan sam u reprezentaciju. To je pokazalo da u životu nikada ne trebaš da se predaješ, ako daješ sve od sebe svaki trening i svaku utakmicu bićeš kad-tad nagrađen. Eto ja sam na neki način nagrađen povratkom u reprezentaciju i malo je falilo da odem na EURO. Nisam se nikada predavao, davao sam maksimum i sama činjenica da sam igrao do 36. godine na dosta visokom nivou je da pokazatelj sam to postigao svojim radom”.
Darko Maletić planira i dalje da ostane u fudbalu, a vrlo vjerovatno u svom matičnom klubu.
“Iskoristio sam period povrede da položim za trenerku B licencu. Sigurno se vidim u fudbalu, ali u kojoj funkciji to ćemo da vidimo. Preduslov je bila ta B licenca, probaću da li sa trenerskim pozivom, ili nešto drugo. Moram nešto da probam, da vidim kako će to izgledati. Svi kažu da je nezgodno kada se završi, kada se iz jednog ritma u kojem si 20 godina prebaciš u drugi. Ja želim da tu razliku smanjim na minimum, da se približim svim dešavanjima. Ne bih želio da prelazni rok bude dug, žalio bih što prije da se uključim u neke aktivnosti, a u narednom periodu vidjećemo šta će to biti”.
Od Maletića se oprostio i direktor Borca Stojan Malbašić ističući da je on igrač i čovjek kakvim se Borac uvijek ponosio.
"Meni je veliko zadovljstvo da sjedim sa Darkom. On i ja smo odrasli zajedno, jesam stariji, ali znam kad se rodio, kad je došao prvi put na stadion, ja sam ga vodio i u jednom dijelu njegove karijere, bio sam i na tim prvim njegovim pripremama u Grčkoj. Imao je 15-16 godina a mi smo već tada prepoznali jedan potencijal i već na tim prvim pripremama skrenuo je pažnju na sebe, mnogi sutrčnbjaci u Grčkoj su se već raspitivali jer u to vrijeme tako mladi klinci nisu bili u prvim ekipama. Darko je napravio veliku fudbalsku karijeru, bar za nas, ovdje na našim prostorima. Igrao je za Borac, a to je želja svakog klinca iz Banjaluke, bio je u velikim evropskim klubovima, Rapid, Partizan, Zenit, mogu da kažem i naš Velež. Sve su to klubovi u kojima je ostavio trag, pogotovo u Partizanu s kojim je osvojio duplu krunu, igrao je Ligu šampiona i to su dometi koji su rijetki za igrače s ovih prostora”, rekao je Malbašić.
On je istakao da je Borac srećan što je imao Darka Maletića.
“Darko je počeo karijeru i završio karijeru u Borcu, mi smo srećni što smo imali jednog takvog momka, i kao čovjeka i kao fudbalera i Borac se uvijek hvali sa igračima kakvi su Darko Maletić, Vladan Grujić… svim igračima koji su ostavili velik trag i u reprezentaciji i u velikim klubovima a znamo da gdje god su bili uvijek se vraćali i hvalili svoj Borac, jer da nije Borca vjerovatno ne bi napravili tako velike karijere”.
On je najavio da bi Maletić mogao da se uključi u rad kluba.
“Žao mi je sada Darka, prošao sam i ja to, teški su trenuci kada ostavljaš fudbal i prelaziš u u drugu sferu života. Darko je dobar momak i nadam se da ćemo mi kao klub izaći u susret, već smo obavili jedan razgovor i on je izrazio želju da ostane u klubu i nadam se da će ta saradnja da se uspostavi i da će Darko ostati u sportu jer tu mu je mjesto. Mnogo je dao za fudbal i bila bi šteta da to svoje znanje iu iskustvo koje je stekao u mnogim klubovima ne prenese na mlade momke kojima je on vjerovatno jedan od uzora. Drago nam je što smo imali ovakvog fudbalera, ostaće tu vjerovanto sa nama da sarađuje a pokušaćemo u proljećnom dijelu dam u organizujemo oproštajnu utakmicu jer je on to zaslužio. Mnogo je dao za klub i ovaj grad”, zaključio je Malbašić.