Osim na javnim punjačima ili putem kućnih utičnica, baterije električnih automobila mogu se dopunjavati i rekuperacijom pogonske energije, odnosno njenim povraćajem u bateriju do koga dolazi tokom "kreni – stani" vožnje
Kada čujete ceijnu nekog električnog automobila, pa pogledate njegov izgled i spoljne dimenzije, prostor koji nudi u kabini i prtljažniku, zatim performanse... često vam, naročito ako ste sa ovih naših prostora, učini da je sve to prilično skupo.
O električinim vozilima se, međutim, ne može razmišljati na isti način kao o klasičinim automobilima sa motorima na fosilna goriva, jer oni nisu samo ekološki čistiji način prevoza, već su četvorotočkaši koji vozačima nude popuno drugačiji i pametniji način potrošnje "goriva".
Pored toga što se njihove baterije mogu puniti javnim punjačima ili putem kućne utičnice, kao i činjenice da je struja jeftinija od benzina i dizela, većina električnih vozila (EV) opremljena je i sistemom za rekuperaciju energije. Riječ je o tehnologiji menadžmenta pogonske energije koji automobilima omogućava njen povraćaj u bateriju tokom vožnje.
To je količina energije koja se inače, kod klasičnih i EV koja ne koriste ovu tehnologiju, izgubi kao toplota koja nastaje (i nestaje) prilikom kočenja i zaustavljanja vozila.
Električni automobili mogu sami sebi da dopunjavaju baterije, a neki tako i dosta da uštede
Motor postaje generator
Kada električno vozilo krstari nekom srednjom brzinom i vozač malo "popusti" gas, ili počne lagano da pritiska kočnicu, električni motor koji ga u vožnji pokreće, gotovo neprimjetno mijenja svoju ulogu. Motor tada postaje generator i koristi kinetičku energiju kretanja vozila i ponovo je pretvara u električnu koja dopunjava bateriju.
Logično, postavlja se pitanje kolika je količina energije koja može da se vrati u bateriju, kao i kako ova tehnologija utiče na ukupnu efikasnost vožnje? Upravo je to tip pitanja na koja, kroz svoje detaljne testove i ispitivanja, odgovore najbolje daje nemački auto-klub ADAC.
Količina energije koju EV na taj način vrati u svoju bateriju zavisi od nekoliko faktora. Teža vozila troše više energije na ubrzavanje, ali istovremeno – prilikom kočenja generišu više energije. Slično tome, električni motori veće snage efikasniji su u pretvaranju kinetičke energije kočenja u električnu energiju.
Rekuperacija energije je najefikasnija u gradskoj vožnji, kada se postiže njen maksimalni učinak. Konstantno zaustavljanje (kočenje) i pokretanje omogućava sistemu mnogo veći povraćaj energije. S druge strane, postupak rekuperacije je manje efikasan kod vožnje auto-putem, gdje se vozi konstantnijim brzinama, u dužem periodu i bez mnogo kočenja.
Uzbrdo – nizbrdo
Da bi ispitao sve ove faktore, ADAC je sproveo zanimljiv eksperiment. Na stazi, koja ne jednom delu ima uzbrdicu i a na drugom nizbrdicu, testirali su tri električna vozila: malu i okretnu gradsku Dačiju Spring (galerija iznad), veliku luksuznu limuzinu BMW i7 i jedan od najprodavanijih porodičnih krosover elektromobila Teslin Model Y u Long Range verziji.
Ne iznenađuje to što je teški i glomazni BMW i7 bio na prvi po povratu energije u vožnji nizbrdo. Međutim, po ukupnom rezultatu, dosta lakša i poletnija Dacia Spring pokazala se kao ukupno najefikasnija.
Konačni rezultat pokazuje određnu ravnotežu između potrošnje i rekuperacije energije električne energije. Odnosno, dok je teži električni automobil u stanju da tokom kretanja povrati više energije, istovremenu mu je potrebno više struje za kretanje pošto je i njegova potrošnja veća.
Električni automobili mogu sami sebi da dopunjavaju baterije, a neki tako i dosta da uštede
Svakodnevna vožnja
Prosječno električno vozilo u svakodnevnoj vožnji povrati oko 22 odsto svoje pogonske energije kroz rekuperaciju, pokazuju podaci evropskog programa procene ekoloških vozila Green NCAP.
Pojedina električna vozila koja tehnološki odskaču od većine, kao što su Hyundai Ioniq 6 i kineski Nio ET7, mogu da se pohvale impresivnijim rezultatima od 29, odnosno 31 odsto povraćaja energije u bateriju.
Testovi rekuperacije električne energije ukazuju na to da ona favorizuje potencijal lake konstrukcije automobila. Smanjenje težine električnog vozila slično je stalnom povećanju energije koja ga pokreće, što je primetno kako pri ubrzanju, tako i tokom rekuperacije.
Zato su inovativni materijali i (aerodinamični) dizajn vozila ključni su za što maksimalniju efikasnost električnih vozila, pa se osim stalnog razvoja i unapređivanja baterija i njihovih performansi, može očekivati da će proizvođači nastaviti da rade na unapređivanju tih elemenata.