Priča o Deda Mrazu: Lepa ili opasna laž (ANKETA)

  Studija ovjavljena u stručnom časopisu "Lanset Psihijatrija" pod naslovom "Divna laž" sugeriše da bi deci uvek trebalo da govorimo istinu. E sad... Ako čitate ovo, verovatno već znate istinu o Deda Mrazu. Ako ne, zaustavite se ovde.

Ovo je doba godine kad milioni roditelja ubeđuju svoju decu da Deda Mraz postoji. Ali, ovaj mit možda je štetniji nego što mislimo, bar ako je verovati studiji psihologa Kristofera Bojla i Kejti Mekej. U eseju nedavno objavljenom u ovom stručnom žurnalu navodi se da mit o Deda Mrazu može ozbiljno da naruši dečje poverenje, njihovu veru u roditelje. "Svako dete na kraju će shvatiti da su ga roditelji godinama dosledno lagali, a to poneko dete može navesti i da se zapita da li su ga roditelji lagali i oko još nekih pitanja", pišu psiholozi.

Stav iznet u ovom eseju možda će vam delovati pomalo ekstremno, ali inspirisan je traumom iz stvarnog života. Bojl, koji danas radi na Univerzitetu u Exteru, kaže da je bio očajan kad je, kao dečak, shvatio da Deda Mraz ne postoji, Ali, ono što mu je ostalo urezano u pamćenje je da je i njegova majka plakala "kao kiša" u tom trenutku.

Zašto? Bojl sugeriše da se roditelji toliko trude da stvore tu "prazničnu magiju" ne samo zbog dece, već i zbog sebe samih.

"Mnogima od nas u odraslom dobu nedostaje to vreme detinjstva, kad je mašta bila poželjna i ohrabrivana od strane okoline", objašnjava Bojl za CBC News.

U eseju, on se otvoreno pita da li je ispravno graditi dečju veru u Deda Mraza, i da li laganje dece ikada, čak i kad je u pitanju nešto toliko uobičajeno, ikada može da prođe bez posledica.

S druge strane, autori prihvataju tezu da je laganje dece ponekad ispravno, i da čak može da dovede do razvoja zdravog skepticizma, što nije loša osobina.

Pa šta bi roditelji trebalo da kažu kad ih dete jednostavno pita - da li Deda Mraz postoji?

Dr Rejčel Mičel, psihijatar u Sanibruk bolnici u Torontu, specijalizovana za rad sa decom i mladima, kaže da mit o Deda Mrazu zasita može ostaviti posledice ako je reč o detetu koje je generalno nesigurno, nema samopouzdanja i ima problema sa poverenjem. "Ali većina dece je mnogo 'žilavija' nego što pretpostavljamo", kaže ona.

Ovo pitanje nije bilo tema velikog broja istraživanja, kaže dr Mičel, ali ona koja su sprovedena ukazuju da trenutak u kojem dete shvati da Deda Mraz ne postoji teže pada roditeljima nego deci u najvećem broju slučajeva: "Kad razgovarate sa ljudima, većina njih će se sećati trenutka u kojem su shvatili da Deda Mraz ne postoji. I to je značajan momenat."

I kad dete pita otvoreno postoji li Deda Mraz, roditelji bi trebalo da uzmu u obzir ličnost deteta. "Ako mislite da će ih istina pogoditi, možete nastaviti da ih podržavate u uverenju da postoji, tako da nastave da žive u bajci još neko vreme, a zatim im reći kad porastu još malo. Ili, ako imate običaj da sa detetom ozbiljno razgovarate, možete ga pitati šta ono misli, da li postoji, a zatim videti u kojem će vas smeru odvesti taj pristup", savetuje dr Mičel.

Ono što je važno, dodaje ona, je da su i razočaranja deo odrastanja, i da nas takve situacije uče kako da se nosimo sa intenzivnim emocijama kasnije u životu.

Ali, nemojte im to prirediti onda kad vi mislite da je "vreme". Sačekajte. Kad porastu - kazaće im se samo. Ionako niko nije krenuo u srednju školu verujući u Deda Mraza, zar ne?