Evo zašto vam se dešava da danima ne možete da prestanete da puštate sebi neku pesmu.
Ponekad se i vama desilo, sigurno. Naletite slučajno na neku tužnu pesmu, a onda vas nekako vuče da je puštate sebi iznova i iznova… Ponekad tokom tog dana ili večeri, ponekad - danima, pa i nedeljama, kao da ne možete da se "mrdnete" dalje i promenite muziku.
Ali zašto to radimo?
Psiholozi su se bavili ovom temom, i proučavali fenomen ekstremnog "ponovnog preslušavanja", a rezultati studije objavljeni su u stručnom časopisu "Psihologija muzike" i evo šta kažu. Možda će vam konačno biti jasno zašto ne možete da prestanete da puštate jednu te istu pesmu danima.
Naučnici sa Univerziteta u Mičigenu intervjuisali su 204 muškarca i žene u tridesetim godinama ili mlađe, o muzici koju najčešće slušaju, o povezanosti koju osećaju sa određenom pesmom, i o tome koji ih tačno element pesme privuče toliko da ne mogu da prestanu da je slušaju.
Čak 60 odsto ispitanika izjavilo je uživa u ponovnom preslušavanju iste pesme, a neki od njih puštaju je i bukvalno bez prestanka po više puta.
Osećanja koja ta muzika izaziva trebalo je da "smeste" u jednu od tri kategorije: veselo i energično, smireno i opušteno i gorko-slatko.
Ispostavilo se da je najteže odoleti muzici koja "ide" u ovu poslednju kategoriju, pošto se pesme koje izazivaju ova gorko-slatka osećanja preslušaju u proseku 790 puta, u poređenju sa 515 puta koliko sebi pustimo umirujuće pesme i svega 175 puta koliko preslušamo one vesele.
Naučnici su zaključili da pesme u kojima su osećanja pomešana izazivaju najdublji osećaj povezanosti, i onome ko sluša tako tužnu ljubavnu pesmu na primer najlakše je da se saživi sa atmosferom i osećanjima koja su u njoj opevana, i upravo je zato tako teško odoleti potrebi da je čujemo još jednom i još jednom…