Prednosti i mane "lajt" proizvoda

Takozvani lajt proizvodi, poput jogurta, mlijeka ili majoneza sa minimalnom količinom mliječne masti ili bez nje sve češće su u frižiderima, ali malo potrošača zna šta se u takvim namirnicama nalazi i kako se one proizvode.

Dok lekari i nutricionisti ističu da su masti neophodne organizmu, naročito mladom, trgovci i dobavljači iz dana u dan bilježe rast tražnje, pa je "Politika" istraživala u čemu se proizvodnja "lajt" namirnica razlikuje od tradicionalne proizvodnje. Šta otkrivaju deklaracije?

Proizvođači kažu da iza flašice "lajt" jogurta stoji složeni industrijski mehanizam. Čitav proces odvija se uz pomoć mašina u kojima se odvajanje mliječne masti bazira na razlici mase kapljica masti i ostalih sastojaka mlijeka.

"Obično mleko sadrži oko 3,8 odsto mliječne masti, a proizvod sa manjim procentom masti dobija se tehničkim postupkom. U toku tog procesa masnoća se odvaja i spušta na željeni procenat. Tako se dobija 'lajt' varijanta mlijeka sa 1,6 odsto mliječne masti ili jogurt sa 0,05 odsto mliječne masti", objašnjava za "Politiku" Ivan Zorić, tehnolog za razvoj novih proizvoda u "Imleku".

Količina kalorija u "lajt" varijantama prehrambenih proizvoda bez sumnje je manja. Kesica od 100 grama "laganog" majoneza ima 286 kalorija, a tradicionalnog 733 kalorije. Pakovanje od 250 mililitara jogurta sa 3,2 odsto mlečne masti ima 62 kalorije, a onog sa nula odsto 36.

Ali, ne razlikuju se deklaracije "lajt" i uobičajenih proizvoda samo u sadržaju masti i broju kalorija. Kada se uklanja mast, dodaje Zorić, uvećava se udio drugih komponenti.

"Menja se odnos suve materije u mleku, tako da 'lajt' proizvodi imaju više proteina ili ugljenih hidrata. Do toga dođe u toku tehnološkog procesa separacije mlečne masti. Ali, njihovo povećanje je neznatno u odnosu na to koliko je umanjena količina masti", rekao je Zorić.

"Lajt" jogurt ima blaži ukus, dodaje on, a postoji i pravilo koje određuje koji proizvod može da ponese oznaku "laki".

"'Lajt' proizvodi su oni kod kojih je neka od komponenti koja ih karakteriše umanjena za više od 50 odsto", objasnio je on.

Najviše artikala sa niskim procentom masti ima među mlečnim proizvodima, kažu trgovci, a jedan od najtraženijih je i "lakši" majonez. U čemu se razlikuje od "teškog"?

"Klasična varijanta majoneza ima 78 odsto masti, a 'lajt' varijanta 30 odsto. 'Lajt' proizvodi, u suštini, imaju veći sadržaj vode, a manje ulja. U kom odnosu, određeno je propisima. Tako se tačno zna koliko masti mora da sadrži 'laki' majonez. To je riješila regulativa", kaže za "Politiku" Mihajlo Nastasić, rukovodilac razvoja u "Dijamantu".

Ali, pošto u procesu odvajanja masti hrana gubi dio sastojaka, pojedinim proizvodima su potrebni dodaci kako bi se održali. Oni su, tvrde proizvođači, potpuno bezbedni po zdravlje potrošača.

"Kada se dodaju veće količine vode, da bi procenat masti bio manji, potrebno je ubaciti i dodatke, poput prirodnih guma, koji bi trebalo da masu održe stabilnom. To se radi da ne bi došlo do razdvajanja vode i ulja", objasnio je Nastasić.

I dok manje kalorija postaje imperativ u ishrani savremenog potrošača, nutricionisti kažu da to nosi i neke nedostatke.

"Zbog uklanjanja mliječne masti može da dođe do gubitka korisnih sastojaka i vitamina. Masti su neophodne organizmu i deci ne bi valjalo davati 'lajt' proizvode", kaže za "Politiku" dr Ana Todorović, nutricionista Doma zdravlja "Savski venac".

I ljekari objašnjavaju da zdrava ishrana ne zahteva potpuno izbacivanje masnoće i kupovinu samo one hrane koja je u potpunosti bez masti.

"Masnoće su neophodne u ishrani i trebalo bi da čine između 20 i 30 odsto dnevnog unosa hrane kako bi se obezbedio adekvatan metabolizam hormona i vitamina A, E i D koji se jedino mogu rastvarati u mastima", ističe dr Jelena Popović, ljekar opšte prakse Doma zdravlja "Zvezdara".

(MONDO)