Evo jedne igre koja ne zahteva mnogo razmišljanja.
Uliti život u protagonistu neke video igre i naterati nas da se poistovetimo sa njim putem naracije, glume i situacije, nije jednostavno. Uliti život u parče vune, mačkoliko oblikovano klupko crvenog prediva, i načiniti da saosećamo s njim – redak je dar. Unravel će vam se od samog starta “odmotavati” pred očima i zavlačiti se pod kožu, vidno ispunjen ljubavlju tvoraca igre, tako toplo prenešenih kroz preciznu inspiraciju. Nema sumnje da nije u pitanju igra na koju se često nailazi. Istina, u pitanju je platforma, mehanike koja se zasniva na zakonima fizike i, na prvi pa i drugi pogled, deluje kao deža vu. Ali već posle nekoliko minuta igranja, iako uviđajući sličnost sa drugim naslovima, bez sumnje će vas osvojiti iskrena autentičnost ovog prijatnog naslova.
Igra sa kojom ćete bez sumnje porediti Unravel jeste Limbo. Istina, na prvi pogled ne deluju ni najmanje slično, s obzirom na to da je Unravel šarena i svetla igra “obojena” izuzetnim muzičkim kompozicijama, ali vremenom ćete uvideti genijalnost zagonetki i upotrebu fizike, sličnu onoj iz Limba. Glavni lik je Yarny, crvenom vunom ispleteno stvorenje koje podseća na mačku (mačka i klupko, kapirate, ha-ha?) i nalazi se na pomalo nejasnoj misiji, da sakuplja sećanja i uspomene jedne porodice. Nalazite se u toplom domu neimenovane bake i kroz fotografije koje ona čuva na raznim mestima pristupate uspomenama i kompletirate porodični album. Priča krije i poruku kojoj ćete se približavati kako bude odmicala, ali ono što je ipak bitnije od kraja jeste Yarny-jevo putovanje koje se jednom rečju može opisati kao – umetnost. Jer umetnost je ono kroz šta se posmatrač uključuje i umom i srcem u umetničko delo. A to je baš ono što ova igra i jeste. Jedno umetničko delo rođeno iz ljubavi njegovih tvoraca. Istina, malo sam se raznežio ovde pa je moguće da pričam koješta…
Mehanika igre se zasniva na korišćenju pletiva radi rešavanja raznih zagonetki zasnovanih na zakonima fizike. Yarny se kreće kroz nivoe ostavljajući za sobom “rep” od pletiva, te se postepeno odmotavajući. Igrač mora konstantno da razmišlja kako da što manje vune potroši pre nego što naiđe na neko omanje klupko i time dopuni glavnog lika. Kada se pletivo istroši, Yarny neće umreti već prosto neće moći da ide dalje, biće primoran da se vrati i odabere drugačiji put. Iako igra ima svoja ograničenja i zahteva od igrača da malo mućne glavom, nije u pitanju nekakvo napeto iskustvo već jedan opuštajuć i promišljen put malenog vunenog stvorenja.
Put kroz šta? Kroz prelepe, predivno dizajnirane nivoe. Iako možda očekujete nekakav fantazijski svet sa mitološkim okruženjem, Unravel inspiraciju za svoj dizajn pronalazi baš u svakidašnjim i skrivenim ćoškovima stvarnog sveta. Yarny će se kretati kroz bašte i šume, šupe i močvare, a to su sve lokacije koje će iz njegove malene perspektive izgledati krajnje čarobno. Svaki kamičak i treperenje prašine na večernjem suncu, dobiće na značaju u Yarny-jevom svetu. Što je još bolje, ne samo vizuelno već i zagonetkama, svaki naredni nivo doneće sa sobom novu dozu svežine. Prelaskom desetak unikatnih i detaljnih nivoa, nema sumnje da će Yarny pronaći put i do igračevog srca. Pod pretpostavkom da ga igrač uopšte i ima.
O ostalim detaljima i utiscima čitajte u tekstu Milana Živkovića na Play! sajtu.
Pratite nas i na Facebooku,Twitteru i Instagramu.