Recimo da neko poželi nekog da hakuje, ali ne želi ili ne ume to da uradi sam - evo koliko novca će mu trebati da unajmi profesionalca za hakovanje!
Tokom Kaspersky Lab Cyber Security Weekend konferencije u Budimpešti, imali smo priliku da saznamo mnogo zanimljivih stvari o sajber kriminalcima (ko su, kako rade, ko ih goni), o hakerskom podzemlju i načinu na koje ono funkcioniše, a “iskopali“ smo i informacije o tome koliko koštaju usluge jednog hakera ili hakerske grupe. Da to saznamo pomogao nam je Stefan Tanase, koji se u Kaspersky Lab-u bavi istraživanjem i analizom, s kojim smo razgovarali i na temu sajber špijunaže.
“Redovno pratimo stanje na tržištu sajber pretnji i ono što vam mogu potvrditi jeste da će ono i dalje brzo rasti“, rekao nam je Tanase i dodao: “Sajber špijunaža, kao najnapredniji oblik kriminala postaje sve popularnija i u bliskoj budućnosti biće jedan od najtraženijih hakerskih proizvoda. Za sajber špijune budžet ne postoji, jer ih obično angažuju ljudi na pozicijama, državni organi ili kompanije koje ne pitaju za cenu, pa stoga sajber špijuni rade na vrhunskoj opremi, konstantno unapređuju svoja znanja i veštine i što je najvažnije - nisu opterećeni uspehom. Ako špijunaža ne uspe iz prvog, uspeće iz drugog ili trećeg puta, potrebno je samo da se uporno pokušava sa napadima, što ne stvara dodatne troškove, osim ukoliko nema kratkog vremenskog roka“.
Sajber špijuni se unajmljuju iz različitih razloga, ali se uglavnom koriste za industrijsku špijunažu, za krađu poverljivih poslovnih informacija, analiza, istraživanja i dokumenata o predstojećim projektima konkurentskih firmi ili kompanija.
Sajber špijuni rade na samostalno kreiranim softverima, koje je praktično nemoguće detektovati ili pratiti. Takav softver nakon upada u neki sistem ne ostavlja trag i nije moguće “osetiti“ njegovo prisustvo u sistemu. Finansiranje izrade softvera, takođe, pada na naručioca sajber napada i traje onoliko koliko hakeru treba vremena da ga izradi, jer mora biti savršen.
Hakerski cenovnik i način formiranja cena
Što se konkretnih cifara tiče, Tanase nas je uputio na slučaj Zerodium startap-a (zero-day broker), koji je nedavno objavio “okvirne“ cene napada na različite aplikacije, softver i sisteme:
- Do 5.000 dolara: Joomla, WordPress, različite IP usluge
- Do 30.000 dolara: Firefox, Chrome, Internet Explorer, Mac OX, Windows, Office
- Do 40.000 dolara: PHP servisi, Exchange Server, antivirusi
- Do 50.000 dolara: Microsoft Edge, Safari, Flash Player
- Do 80.000 dolara: Adobe PDF
- Do 100.000 dolara: Windows Phone i Android
- Do 500.000 dolara: iOS sistem.
“Obratite pažnju na to da cenu hakovanja ne formira samo lakoća ili težina hakovanja, nego i rasprostranjenost servisa ili sistema koji se napada. Ako je nešto što se manje koristi cena će biti manja, jer se “gađa“ manji broj korisnika od kojih se može izvući korist, dok će cena hakovanja, recimo Adobe PDF-a biti veća, jer se taj program nalazi na gotovo bilo kojem računaru i telefonu i broj potencijalnih žrtava je ogroman“, rekao nam je Stefan Tanase.
Program Kaspersky Lab Cyber Security Weekend-a pratite na MONDO MobIT-portalu, ali i koristeći oznaku #KLCSW na svim društvenim mrežama!
Čekamo vaše komentare ispod vesti i na Facebooku,Twitteru i Instagramu.