• Izdanje: Potvrdi
Čitaoci reporteri

ČITAOCI REPORTERI

Videli ste nešto zanimljivo?

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne smije biti više od 25 MB.

Poruka uspješno poslata

Hvala što ste poslali vijest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Pomoću tehnologije pretvara otrov u lekove

Autor mondo.rs

Postoji 150 hiljada otrovnih životinjskih vrsta, a uz današnju naprednu tehnologiju u stanju smo da ispitujemo i neutrališemo sve vrste otrova, od najmanjih paukova do morskih puževa.

Dr. Zoltan Takač je naučnik i istraživač koji se specijalizovao za ispitivanje otrova i njegovo korišćenje u kreiranju lekova protiv opasnih bolesti. Budući da je prvi put samostalno uhvatio otrovnu zmiju kada je imao 14 godina, doktora Takača je zainteresovala lepota prirode i sve nepoznato i novo što je okružuje. Želeo je da iskoristi strast prema zmijama i drugim opasnim životinjama u konkretno obrazovanje i tako je postao naučnik koji istražuje životinjski otrov.

"Fascinira me lepota prirode i sve nepoznato što je okružuje. Iza spektakularnih divljih predela krije se misterija molekularnog biodiverziteta. Molekuli životinjskog otrova iz svih krajeva sveta veoma često mogu spasiti živote i koriste se u bolnicama širom sveta. Ja istražujem ovaj širok spektar otrova kako bi poboljšao i stvorio neke nove lekove koji bi mogli da spasu mnoge živote".

Šta vas je inspirisalo da postanete naučnik? I to ne bilo koji naučnik, nego onaj koji istražuje životinjski otrov?

Počelo je kao strast još u detinjstvu. Rođen sam u Budimpešti, u Mađarskoj, i kao dete sam često kući donosio žabe, guštere i zmije. Tokom ranih srednjoškolskih godina, nabavio sam zmiju za kućnog ljubimca, a nedugo zatim doživeo sam i prvi ujed zmije kada sam bio primoran da sam sebi dam protivotrov. Uprkos očiglednoj opasnosti, bio sam u potpunosti očaran zmijama otrovnicama. Bilo mi je neverovatno da otrov može da se ubrizga u drugo živo biće i da ga usmrti za manje od minuta. To je dalje probudilo moje interesovanje da studiram farmakologiju.

Šta je potrebno da neko postane naučnik/istražival koji traži najotrovnije životinje na planeti?

Ja volim ono što radim. Što se tiče obrazovanja, studirao sam farmaceutske nauke u Mađarskoj, a nakon toga sam završio doktorske studije iz farmakologije na Kolumbija (Columbia) Univerzitetu u SAD. Nastavio sam istraživanje na Rokfeler (Rockefeller) i Jejl (Yale) Univerzitetu, a bio sam i zaposlen i na Univerzitetu u Čikagu. Sada sprovodim nezavisna biotehnološka istraživanja kako bih identifikovao koji molekuli otrova se mogu iskoristiti za pravljenje novih lekova. Pored obrazovanja koje posedujem, u velikoj meri mi pomaže to što gajim veliku strast prema svom poslu – drugi bi možda rekli da sam lud! Meni to predstavlja neku vrstu intelektualnog izazova i veoma je zadovoljavajuće biti deo tog procesa. Do sada su me zmije otrovnice ujedale šest puta i postao sam alergičan i na otrov i na protivotrov, a i dalje sam 100% posvećen svom poslu i strast me i dalje nije napustila.

Kako se pripremate za istraživačka putovanja? Koje stvari su vam neophodne da preživite u okruženjima koje se nalaze u najzabačenijim krajevima sveta?

Bio sam u 147 zemalja, u okruženjima koja se kreću od okeana do tropskih šuma, tako da neophodne stvari uvek određujem prema spisku na kojem se nalazi preko 100 različitih stavki, kao što je ležaljka za spavanje, ili različite vrste igli koje su mi neophodne za izvlačenje primeraka životinjskog tkiva. Kada je u pitanju moja lična oprema za putovanja, prilično sam jednostavan. Nakon što stignem na određenu destinaciju, volim da se upoznam sa lokalnim stanovništvom. Oni poseduju mnogo znanja i od njih mogu mnogo da naučim, od toga kako da dobijem vodu iz biljaka u sred tropske šume, kako da noću pobegnem od slonova ili drugih životinja, do toga kako da pronađem zmije slušajući cvrkut ptica. Moj ThinkPad računar je moja kancelarija dok sam na terenu. Struja vam nije uvek dostupna, ali me ThinkPad do sada nikad nije izdao, čak i u najsurovijim uslovima u Africi.

Koji su najneobičniji delovi sveta koje ste morali da posetite zbog vašeg istraživanja?

Ima ih toliko da ne mogu da ih nabrojim. Najveći utisak na mene ostavljaju tropski predeli, kao što je Amazon, Kongo i zabačeni delovi Pacifika. Prirodna lepota na koju nije uticala ljudska ruka je nešto prelepo. Što se tiče nekih nepredviđenih situacija, jednom prilikom sam bio u Kongu sa mojim prijateljima i naleteli smo na gabonsku ljuticu (vrsta zmije). Njena glava je bila toliko velika da nije mogla da stane u tubu koja je predviđena za izvlačenje zmijskog otrova, ali ni u flašu za vodu. Morao sam veoma nežno da sednem na ovu izuzetno otrovnu zmiju kako bi moj asistent mogao da uzme primerak tkiva sa repa zmije.

Da li možete da nam kažete malo više o naučnoj pozadini vašeg istraživanja? U kakvom stanju je bila ova „industrija“ u trenutku kada ste vi počeli da se bavite ovim poslom i u kojoj meri je napredovala?

Moj cilje je da napravim nove lekove pomoću životinjskog otrova. Toksini u otrovu imaju veoma potentne molekule i predstavljaju najbolju podlogu za kreiranje novih teraputskih agensa. Danas imate 20 lekova koji su nastali od životinjskog otrova, a koje je koristilo 40 miliona pacijenata širom sveta. Jedan od lekova za krvni pritisak i srčane probleme koji se najviše prepisuje pacijentima u SAD napravljen je od zmijskog otrova. Životinjski otrov koristi se još u lekovima protiv srčanih problema, tromboze, dijabetes i hroničnog bola, a postoji još 20 miliona toksina koji i dalje nisu istraženi i ispitani. Ja sam jedan od osnivača tehnologije „Designer Toxins“ , platfrome koja testira milione varijanti toksina kako bi utvrdila koji od njih ima najveće šanse da leči bolesti.

Može se reći da je to trka sa vremenom?

Upravo tako. Postoji 150 hiljada otrovnih životinjskih vrsta. Zmije su samo mali deo ove grupe. Uz današnju naprednu tehnologiju, u stanju smo da ispitujemo otrove svih životinja, od najmanjih paukova do morskih puževa. Nažalost, bogati ekosistemi u kojima žive ova stvorenja trpe veliku štetu usled nemarnosti čoveka. Možemo doći u situaciju da izgubimo neidentifikovane toksine koji bi mogli da imaju značajnu primenu u medicini i nauci.

Uzimajući u obzir rizike sa kojima se suočavate, šta održava vašu motivaciju?

Gajvim veliku strast prema istraživanju i otkrivanju novih stvari. Ne shvatam olako rizik koji ovaj posao nosi sa sobom ali se trudim da ga razumem i da ga svedem na minimum gde je to moguće. Kada je u pitanju motivacije, motiviše me vizija da od životinjskog otrova stvorim lekove i uspostavim nove kliničke dijagnoze. To je najbolji mogući način da iskoristimo ono što nam priroda pruža!

Kojim rečima biste inspirisali druge da se bave vašim poslom?

Pratite svoje snove i strast i ne razmišljajte konvencionalno. Budite sigurni da uživate u onome čemu težite. Jedna od najboljih životnih investicija jeste adekvatno obrazovanje. Slušajte i pokušajte da razumete pametne savete koje dobijate tokom života. Kada putujete, upamtite da ste vi privilegovani gost koji ipak ima neku odgovornost prema okruženju u kojem se nalazi. Pustite da vaš vaši snovi vode ka novim istraživanjima i da istraživanja budu sastavni deo vaših snova.

Kako bi njegov rad izdržao naporna istraživačka putovanja koja se kreću od prometnih ulica Njujorka do neposećenih predela u tropskim šumama Amazona i mora u južnom Pacifiku, doktor Takač se oslanja na pouzdanost, mobilnost i performanse ThinkPad računara koji mu omogućuju da nesmetano radi u svim okruženjima.

Na koji način vam tehnologija omogućuje da iskoristite vaše istraživanje i primenite ga u praktične medicinske svrhe?

Tehnologija mi je omogućila da ostvarim svoje snove. Veoma sam izbirljiv kada je u pitanju tehnologija koju koristim, i u stanju sam da se u potpunosti opredelim za neko rešenje tek kada sam apsolutno sigruan da je to najbolje opcija za mene, u pogledu pouzdanosti, mobilnosti i performansi. Veliki sam ljubitelj Lenovo proizvoda. Od laboratorijskog okruženja, preko rada na terenu, do kućne upotrebe, koristim prozvode iz Think porodice prethodnih 20 godina. Bazne stanice, rešenja za prikaz na više monitora, kao i drugi dodaci, naročito su mi korisni na putovanjima budući da volim da „usidrim“ moj laptop bez vršenja ikakvih promena na sistemu, bez obzira na to u kom okruženju se nalazim.

Komentari 0

Komentar je uspješno poslat.

Vaš komentar je proslijeđen moderatorskom timu i biće vidljiv nakon odobrenja.

Slanje komentara nije uspjelo.

Nevalidna CAPTCHA

RECENZIJE

TIPS & TRICKS