Da li i vi razmišljate da privremeno ili trajno pauzirate svoju Facebook aktivnost ili ste to već uradili u korist neke druge društvene mreže?
Mnogi ljudi prebacuju se sa Facebook društvene mreže na zatvorene forume poput WhatsApp aplikacije, kako bi raspravljali o dnevnim vestima, jer brinu zbog privatnosti, plaše se lažnih vesti i "zatrovane atmosfere" u kojoj se odvija diskusija na Fejs platformi. Ovo su pokazali rezultati istraživanja Rojtersovog instituta za studije novinarstva.
Najnoviji Izveštaj o digitalnim vestima Rojtersovog instituta pokazao je da opada upotreba vesti preko Facebook platforme, naročito među mladima, koji se radije okreću WhatsApp, Instagram i Snapchat aplikacijama. "Ljudima postaje pomalo dosadan Facebook", rekao je vodeći autor sedmog godišnjeg izveštaja Nik Njuman, za Tomson Rojters Fondaciju.
Facebook je i dalje najpopularnija društvena mreža za vesti, sa 36 odsto korisnika početkom juna, ali gubi prednost u odnosu na druge aplikacije, naročito od WhatsApp-a, koji je utrostručio popularnost kao izvor vesti u protekle četiri godine za 15 odsto. Ljudi se bolje osećaju kada "razgovaraju" na zatvorenim platformama u zemljama sa "polarizovanim podelama" i gde može biti opasno da se otvoreno izražavaju politički stavovi, kao što su Malezija i Turska, navodi se u studiji.
Pročitajte zašto i YouTube "ubija" Facebook
Ispitanici su rekli da često nalaze priče na Facebook i Twitter mrežama i prosleđuju ih na grupe na WhatsApp, radi diskusije u okviru manjeg kruga prijatelja. Iako se veći deo pada interesa za Facebook pripisuje promenjenim algoritmima, koji kao prioritet stavljaju interakcije sa prijateljima i porodicom, poverenje, takođe predstavlja veliki problem.
Samo 23 odsto od 74.000 ljudi, ispitanih u 37 zemalja, reklo je da veruje vestima na društvenim medijima, u odnosu na 44 odsto onih, koji generalno veruju vestima, prenosi Rojters.
Sve više ljudi plaća da bi imalo pristup vestima na internetu u pojedinim zemljama, a da je taj broj dostigao 30 odsto u Norveškoj, gde se donacije, takođe pojavljuju kao alternativna strategija, pokazuje studija Rojtersovog instituta, koju je finansirala Tomson Rojters Fondacija.